Danas je 6. maj 2018. godine. Ili bar tako kalendar kaže, a sudeći po dešavanjima kojima prisustvujemo u poslednjih par dana, čini se da ipak nije.
U Hrtkovcima završena je nova tragedija ove države, radikali su se razišli, incidenata je bilo, a svima nama koji barem malo koristimo sopstveni mozak ostaje itekako gorak ukus nakon svih dešavanja.
Da se razumemo, nije Šešelj glavi krivac u ovom jadu i bedi koji nazivamo državom. On je ipak jedan običan klovn, jedna obična farsa. Sve što je taj “čovek” ikada radio bila je farsa. Njegovo huškanje na rat (u kome nije ni učestvovao), njegovo kritikovanje Miloševića (sa kojim je ušao u vlast), njegovo suđenje u Hagu (koje je bilo cirkus) i na kraju njegov povratak (i saradnja sa Vučićem), sve je to samo farsa.
Problem je što Srbija nema institucije, problem je što je ispala “nemoćna” pred klovnom zvanim Vojislav Šešelj. Ili možda i nije sve tako kako izgleda.
Da pogledamo samo na momenat, kome su ova nemila dešavanja u Hrtkovcima zaista išla u prilog? Ko je izašao kao “pobednik” nakon svega? Vrlo je prosto. Hrtkovci su jedno malo mesto u Sremu u kome trenutno živi svega stotinjak pripadnika hrvatske nacionalne manjine. Nema ih više, jer su proterani. Hrtkovci su bili jedno od najvećih uporišta Srpske Radikalne Stranke do 2008. godine, a danas mutanta koji je odatle nastao i odazive se na ime SNS.
Dakle, nije ni postojala neka preterana mogućnost da dođe do ozbiljnijih incidenata. Nije Šešelj nikada ni imao nameru da ih izaziva, nije sposoban za tako nešto jer kao što smo rekli, ipak je običan klovn. Da je država i da je ova vlast htela da sve prođe mirno i bez ikakvih incidenata, tako bi i bilo, nemojte da se lažemo da Šešeljevih stotinak pristalica mogu da izazovu ovoliku pažnju.
Šta je onda poenta celog cirkusa – hajde da sumiramo još jednom. Ovako je to danas izgledalo:
Iz ugla meštana ovog nesrećnog sela – tužno i mučno, blokade, policija i to na dan kada više od polovine sela slavi Đurđevdan (i logično, očekuje goste iz okolnih mesta). Iz ugla nas koji smo samo posmatrali – tužno i mučno, u vremenu kada se država raspada, javni dug povećava, plate najmanje u regionu, ekonomija ne postoji, kriminal i korupcija cveta mi se zaluđujemo Šešeljem, Hrtkovcima i huškanjem na rat?!
Iz ugla stranaca, a ovo je možda i ključno – napeto, panika, srpski nacionalisti prete da ponovo izazivaju nemire na nacionalnoj osnovi – i jedan čovek koji rešava sve. Jedan čovek koji smiruje tenzije i uspeva da iskontroliše ove strane (a da se ne lažemo i SRS i LDP su obični pijuni u rukama Aleksandra Vučića).
Bonus pritom da pridodamo, ovo će biti glavna vest u ogromnom delu našeg stanovništva, kome i treba da se serviraju gluposti umesto da se priča o ozbiljnim problemima koje kao država i narod imamo.
Dakle, cirkus je uspeo, pobedili su svi. Doduše skoro svi, mi kao narod i kao država smo izgubili, ali mi ionako nismo ni najmanje bitni u cirkusu koji režira najveći klovn od svih. Veći i od onog što smo ga tako okarakterisala u pasusima iznad.
