Naš današnji gost i ujedno poslednji za 2018. godinu bio je Zoran Lutovac. Sa predsednikom Demokratske Stranke i jednim od osnivača Saveza za Srbiju razgovarali smo o aktuelnim temama. Kako komentariše nedavno gostovanje u emisiji “Upitnik”, trenutno stanje u stranci i Srbiji uopšte, kao i pogledima u budućnost, pročitajte u nastavku teksta.
- U utorak i u sredu je u žižu javnosti dospela emisija “Upitnik”koju ste napustili posle više pokušaja da se izborite za fer tretman od strane voditeljke. Da li ćete i dalje prihvatati pozive da gostujete na režimskim medijima (ako takvih poziva bude) ili smatrate da nema smisla pojavljivati se na programima koje kontroliše SNS?
Da, pojavljivaću se kad me pozovu, ali neću dozvoliti da se emisije u kojima učestvujem pretvore u rijalitije, u jeftinu zabavu ili primitivna nadvikivanja. Učestvovaću u emisijama u kojima može na civilizovan način da se vodi razgovor, da se iznose argumenti, vodi debata o važnim političkim i društvenim temama.
- Protesti koji se održavaju svake subote u Beogradu su sve masovniji. Kako gledate na njih, možete li ih možda uporediti sa sličnim protestima devedesetih godina?
Ovi protesti su posebni. Inicirani su protestom protiv nasilja, a iz subote u subotu okupljaju sve veći broj građana nezadovoljnih opštim stanjem u društvu i nizom nepravdi i devijacija koje posredno ili neposredno pogađaju građane. Ljudi su iritirani zato što ova vlast umesto da prihvati kritiku i menja stvari na bolje, stvarnost uporno prikazuje lepšom nego što jeste.
- U junu mesecu ste izabrani za predsednika DS-a. Približava se šest meseci od tog trenutka, pa je pravo vreme za pitanje kako ocenjujete prvih pola godine svog mandata? Koje su po vašem mišljenju dobre stvari koje su se promenile u DS, a šta je možda nešto što bi još trebalo menjati?
Od trenutka kada sam izabran nastojim da sa saradnicima uključim što veći broj članova u revitalizaciju stranke. To podrazumeva kadrovsko pregrupisavanje i osveženje, organizaciono-tehničko prilagođavanje novim okolnostima i jasnije ideološko-programsko profilisanje. Najvažnije je da pridobijemo poverenje građana. Moramo da budemo otvoreniji, neposredniji, da budemo jasniji u formulisanju politike koju zastupamo, da na sopstvenom primeru pokažemo kakvi bismo bili na odgovornim funkcijma, da smo spremni da radimo u isključivo u interesu građana.
- Kako danas vidite DS organizaciono? Da li se stranka oporavila od udarca na beogradskim izborima početkom godine?
Veliku pažnju posvećujemo organizacionim reformama koje podrazumevaju efikasniju i funkcionalniju stranku, stranku prilagođenu novom vremenu i novim okolnostima. Posebnu pažnju usmeravamo na edukaciju u stranci, obučavamo trenere koji će posle trenirati članove stranke širom Srbije da bolje komuniciraju sa građanima i među sobom. Treneri će, između ostalog, da obučavaju odbornike, poslanike i sve članove da program i aktivnosti usmere ka rešavanju životnih problema građana i kreiranje javnih politika u interesu opšteg dobra.
- Što se tiče ideološkog profila stranke, da li je po vašem miöljenju DS danas bliži levici, centru ili desnici?
.
Demokratska stranka se od svog osnivanja pre skoro 100 godina profilisala kao socijaldemokratska stranka, s tim što je to nekada bilo jasnije, a nekada manje jasno izraženo. Smatram da bi DS morala jasnije programski i akciono da pokaže svoje socijaldemokratsko lice.
- Kakvi su iduži koraci Saveza za Srbiju, šta je ono što će biti u fokusu tokom prvih meseci 2019. godine?
Savez za Srbiju je jedina opoziciona snaga koja je u stanju da se u ovom trenutku suprotstavi autokratskom režimu Aleksandra Vučića, da se izbori za normalnu državu i stvori prepostavke za normalan politički i svakodnevni život. Zoran Đinđić je krajem 90-tih rekao kako u pojedinačnim strankama nema dovoljno potencijala za promene u društvu, ali da ga ima među građanima. Slično je i danas, zato je stvoren Savez. Na Savezu je da taj potencijal artikuliše i usmeri ga ka suštinskim promenama.
- U javnosti se sve češće pominju novi parlamentarni izbori, koji bi možda mogli da se održe već na proleće. Kakav je vaš stav po tom pitanju, da li na te izbore treba izlaziti ili ih treba bojkotovati?
Izbori su izbori smo ako su fer i pošteni. Ako nema elementarnih uslova za to da se građani slobodno opredeljuju na osnovu potpune i redovne informisanosti, onda se o izborima i ne može govoriti. Prema tome, na izbore bi trebalo izaći samo ako ima elementarnih uslova da budu fer i pošteni. Na opoziciji je da se izbori za prave izbore, a to će moći ako nastupi sinhronizovano i za to dobije otvorenu podršku građana. Protesti građana ukazuju na to da ta podrška neće izostati.
- U javnosti postoji slika o Vama kao pristojnom političaru. Da li je danas u srpskoj politici pristojnost vrlina ili, kako mnogi misle mana?
Pristojnost bi morala da bude osnovna pretpostavka da biste se uopšte bavili politikom ili bilo kojim drugim javnim poslom. Međutim, u nedemokratskoj političkoj kulturi pristojnost se ne podrazumeva, a neretko nije ni poželjna. No, da bismo gradili demokratsku političku kulturu moramo je ispunjavati odgovarajućim sadržajem. Bez pristojnih ljudi politička scena ne može da se upristoji. Drugim rečima, ako se borimo za društvo u kojem pristojnost nije mana, to nije moguće bez pristojnih ljudi.
- Šta je, po Vašem mišljenju, ključno u borbi protiv režima SNS-a?
Prvi korak je napravljen, stvoren je Savez sa jasnom platformom za normalizaciju Srbije. Drugi korak je zadobijanje poverenja značajnog broja građana i treći korak je materijalizovanje te podrške na fer i poštenim izborima. Svako od nas snosi deo odgovornosti da uspe projekat promene Srbije na bolje. Prošlo je vreme izgovora, došlo je vreme da se suočimo sa problemima i da ih rešavamo.
- Vaša poruka za čitaoce “Gerile”.
Da bi autentično postojao, čovek u svakom trenutku mora da se opredeljuje, donosi odluke, da bira sebe, zapravo, jer kada se podvuče crta – čovek nije ništa drugo do zbir svojih činova.
Gledajmo na Srbiju kao šansu da menjamo život na bolje, a ne kao gotovu činjenicu tavorenja i borbe za golu egzistenciju.
Život je ono što od njega napravimo. Srbija je ono što od nje načinimo. Svom životu jedino mi sami možemo dati pozitivan sadržaj.
