Osim što će se zvati „Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd“, među prvih dvadeset mesta na listi kandidata Srpske napredne stranke (SNS) biće malo profesionalnih političara. Ako se zapitate zašto lista nosi ime predsednika Srbije, koji osim toga ne bi trebalo da ima nijednu javnu funkciju, trebalo bi se podsetiti da je Aleksandar Vučić ostao na čelu SNS, za razliku od bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je povlačenjem sa mesta šefa partije izgubio i svu političku moć. Tu grešku Vučić svakako ne želi da ponovi, a tome na ruku idu i podeljena mišljenja pravnih stručnjaka da li predsednik države može biti i šef partije – za neke je to otvoreno kršenje Ustava a za neke nije.
Politički mobing
Naprednjaci su na velika zvona objavili svoju listu za beogradske izbore, ponosno izjavljujući kako na njoj dominiraju nestranačke ličnosti. Tu bi odmah trebalo ukazati na farsu sa takozvanim „nestranačkim ličnostima“. Ako se lista pažljivije prouči primećuje se da je većina kandidata na nekoj visokoj funkciji u ustanovama koje su na državnom budžetu: direktori zdravstvenih ustanova, dekani fakulteta, upravnici pozorišta, direktori muzeja… A čak i nekoliko sportista koji se nalaze na listi, bar oni aktivni, teško se mogu svrstati u zanimanja koja ne zavise od državnog novca, jer u Srbiji sportske klubove praktično finansira država.
Kako sastaviti "nestranačku" listu:
glumac/reditelj✔ (što jači mejnstrim)
sportista✔ (podjednako Partizan-Zvezda)
pisac✔ (dubokoumni smarač ili popularna spisateljica)
profesor✔ (bonus za dekane)
akademik✔ (bilo kakav)
general✔ (ako može da nije ratni zločinac)
— Nemanja Rujević (@strani_placenik) January 12, 2018
Naravno, teško je tvrditi da neko ko podržava listu vladajuće stranke ne deli i njene političke stavove, ali neka ostane zabeleženo da je reč o ljudima čije karijere uglavnom zavise od države i državnog novca. Kako govorimo o Srbiji, koja po mnogima polako, ali sigurno klizi u diktaturu, postoji i drugo objašnjenje poznato iz krimi filmova: dajte nam neki znak ako ste u opasnosti ili ste dobili ponudu koja se ne odbija.
U svakom slučaju, kako kaže Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, to se može posmatrati i kao neka vrsta političkog mobinga. „Ogromna većina ljudi koje SNS zove nestranačkim ličnostima su ljudi kojima posao direktno zavisi od SNS. To jesu ljudi koji zavise od političke volje naprednjaka. Ne bi bilo fer da tvrdimo da je to jedini motiv, ali indikativno je da ljudi koji imaju neke funkcije i koji mogu da budu smenjeni ili da im ustanove dođu u ozbiljne finansijske probleme ako SNS tako odluči – uglavnom se ti ljudi sada pojavljuju na listu SNS“.
Beograd nestranačkim ličnostima ne veruje
Mi ovde zapravo govorimo o korupciji i ucenama, koji su u vreme Vučićeve vladavine poprimili zastrašujuće razmere, ocenjuje novinar Slobodan Stupar. „Jedino što se u takvom sistemu može očekivati je da se ljudi ucenama i pretnjama da će izgubiti posao nateraju da glasaju za Vučića. Prema tome, i svi oni ljudi koji su tobože nestranačke ličnosti, a imaju nekog interesa da dobiju pare iz budžeta, oni se tretiraju kao njegovi ljudi. Ne budu li došli na listu, a ponuđeno im je, rizikuju da izgube sve benefite koje su do sada imali“.
Ali, i pored toga, Slobodan Stupar smatra da je to račun bez krčmara, i da na beogradskim izborima poznate i nestranačke ličnosti neće biti presudne. „Mislim da se takozvane nestranačke ličnosti koriste kao neki najobičniji ukras u političkim partijama – nešto poput miljea na televizorima ili plastične venecijanske gondole. To je samo jednokratna upotreba ljudi za neke izbore, kako bi se izvukao još neki glas, ali to po meni neće doneti nikakav rezultat u Beogradu. Aleksandar Vučić u Beogradu na ovaj način neće dobiti nove glasače, ne znam koje glumce, fudbalere ili košarkaše da stavi na listu“.
Ponižavanje partijskih prijatelja
Dragan Popović takođe navodi kako su poznate nestranačke ličnosti od male važnosti glasačima naprednjaka i da je njima jedino važno da se lista zove Aleksandar Vučić. „Više ovo stoga vidim kao Vučićev pokušaj da jednom delu javnosti koji ga ne podržava, a on bi baš voleo da ga taj obrazovaniji deo javnosti podržava, da pokaže kako i on može da stavi neku poznatu ličnost na svoju listu. A sa druge strane ne bi trebalo zanemariti njegov običaj da ponizi svoje partijske prijatelje. Tako da kad od 25 ljudi imate svega četvoro iz stranke, a i tih četvoro nisu tradicionalni Naprednjaci, to je poruka i samoj stranci“.
Za Slobodana Stupara beogradska lista SNS je poruka javnosti „kako nismo ni mi najgori, kao i potvrda formulacije da Vučić najbolje zna kakvim se kadrovima okružio. Njegova stranka je prepuna nekvalitetnih ljudi i on stoga mora da pronađe neka lica kojima bi zabašurio apsolutnu nesposobnost svojih kadrova“.
Razočarane javne ličnosti
Kao neka vrsta insajdera u politici Dragan Popović ističe „kako nije tajna da nestranačke ličnosti ne prođu baš dobro kad se petljaju sa političkim strankama. Većina javnih ličnosti koje su nekad podržavale neke stranke da bolje prođu na izborima su danas uglavnom razočarane. Sa jedne strane je to posledica celokupne političke situacije i nerazvijenog političkog sistema, a sa druge je to nezrelost vrhova političkih stranaka u Srbiji, koji ne umeju da iskoriste potencijale tih ljudi“.
Ako započnemo predviđanja za izbore u Beogradu 4. marta, Slobodan Stupar ocenjuje kako je teško nešto predvideti jer su istraživanja javnog mnjenja veoma nepouzdana. „Ovde ta istraživanja služe za manipulacije javnim mnjenjem, tvrdi Stupar, ali se iskreno nadam da ćemo narednih nedelja dobiti neko relevantno istraživanje na osnovu kojeg ćemo moći da procenimo snagu stranaka oko Vučića i onih protiv Vučića. Bez obzira na neke priče kako odnos prema Vučiću ne bi trebalo da bude glavna tema beogradskih izbora, moje mišljenje je da će se na ovim izborima ipak glasati za i protiv Vučića“, ocenjuje Stupar.
(izvor: dw.com)
