Izjava bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića o Kosovu data u intervjuu za DW, bila je tema sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije. Umesto da se rešavaju problemi, odnosi se zaoštravaju?
Izjava Bakira Izetbegovića u srpskoj javnosti i medijima plasirana je kao planetarni skandal. Reakcije se kreću od apokaliptičnih: „Ta izjava menja sve i stvari sada izgledaju drugačije nego juče“; upozoravajućih: „Reč je o ozbiljnijoj izjavi nego što bilo u Srbiji može da sagleda“, pa sve do dramatičnih i pomalo pretećih: „Srbija će tim povodom preduzeti razne pravne i političke korake“. Ili je vest usledila u vreme medijske suše bez nekih dramatičnih događaja, ili je jednostavno jedva dočekano da se o priznanju Kosova oglasi neko iz regiona, tek Izetbegovićeva izjava je alarmirala sve političke krugove u Beogradu.
Verovatno je najviše drame u svoje izjave uneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je upozorio kako se „Izetbegovićeva izjava ne sme relativizovati“ i istakao kako bi „njega poslali u Hag u roku od 15 dana da je izjavio kako bi Republika Srpska trebalo da bude nezavisna“. Kako bi se stvari još neko vreme držale u napetoj atmosferi predsednik Srbije je naveo kako će odgovor Srbije uslediti narednih dana, a u četvrtak 16. novembra održana je i sednica Saveta za nacionalnu bezbednost.
Jahanje na konju nacionalizma
Teško je u arhivama pronaći neku izjavu na osnovu koje bi se moglo zaključiti kako je Bakir Izetbegović stav o potrebi da BiH prizna Kosovo imao i ranije. Sve što se može pronaći su neke starije izjave u kojima je navodio kako „BiH neće u dogledno vreme priznati nezavisnost Kosova“, i da se „tome protivi srpska strana u Bosni“. Predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov za DW kaže da zaista pažljivo prati događanja u regionu i da se zaista ne može reći da je Izetbegović i ranije imao takav eksplicitni stav povodom pitanja Kosova. Popov stoga njegovu izjavu vidi „kao priliku da privuče medijsku pažnju i da sebe drži na političkoj sceni BiH kao ključnog predstavnika bošnjačkog naroda. Takve akrobacije izvodio je i ranije, ali to nije specifično samo za njega već i za druge političare i predstavnike ostala dva naroda u Bosni“.
U tom kontekstu Popov podseća da je, u vreme dok je Bakir Izetbegović dovodio u pitanje teritorijalni integritet Srbije, predsednik RS Milorad Dodik „takođe dovodio u pitanje teritorijalni integritet BiH, koji Srbija poštuje, ali zbog toga iz Srbije nije upućen nikakav ukor Dodiku. Sve to zato sada vidim kao deo bosansko-hercegovačkih igara bez granica koje traju evo već više od decenije otkako je Milorad Dodik zajahao nacionalističkog konja. A to je na kraju i deo nekih ukupnih igara u regionu, gde se umesto rešavanja konkretnih problema zaoštravaju odnosi i na taj način opstaje na vlasti“.
Bosna – (ne)sigurni saveznik
Srbija je veoma osetljiva na priznanje Kosova od strane suseda, ocenjuje za DW Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose. „U tom smislu se BiH, između ostalog i zbog srpskog faktora u njoj, smatrala sigurnim saveznikom u očuvanju teritorijalnog suvereniteta Srbije. Na taj način se i izjava Izetbegovića u Srbiji videla na neki način kao izdaja najbližih“. Ako se ipak ima u vidu da je Bakir Izetbegović samo jedan član predsedništva BiH i da sve i da hoće sam ne može priznati Kosovo – što dobro zna i Beograd – postavlja se pitanje zašto se na tu izjavu tako burno reagovalo u Srbiji? Brkić kaže kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „uložio dosta energije da stvori bliske i prijateljske odnose sa BiH, i može se reći da Srbija trenutno sa Bosnom ima najbolje odnose od svih suseda. Politička elita Srbije stoga to tumači kao neku vrstu izdaje od političke elite susedne zemlje“.
Dovoljan je bio i Vulin…
Aleksandar Popov u svakom slučaju smatra da je reakcija Beograda preterana i da je „umesto svega toga mogao da reaguje Aleksandar Vulin, koji je ministar zadužen za te stvari, ili da se uputi neka diplomatska nota, a ne da se zbog toga saziva sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, iako se zna da je to pretnja praznom puškom. To je po meni samo fabrikovanje vanrednih situacija u Srbiji, i zato živimo samo od jedne do druge krize“, kaže Popov.
No, kako god bilo, predsednik Srbije zbog svega ovoga najavljuje „dalekosežne pravne i političke posledice“. Popov smatra da kada je reč o političkim posledicama to može značiti da „neće doći do trojnog susreta koji je najavljivan, članova predsedništva BiH, Vučića, a moguće i predsednice Hrvatske; to će najverovatnije biti odloženo kao što je bila odložena poseta predsednika Vučića Hrvatskoj. Ali to je nešto na šta smo navikli. A zaista ne znam šta bi bile pravne posledice o kojima se govori, jer je reč o izjavama jednog političara iz BiH“.
Pravne i političke posledice?
Srbija je bez obzira na sve moćna zemlja u regiji, smatra Bojan Al Pinto Brkić, i ona ima načina i instrumenata da štiti neke svoje interese. „Sada je samo pitanje koliko je to politički svrsishodno u kontekstu regionalne saradnje. Bosna i Hercegovina je jedan od najbližih ekonomskih partnera Srbije i ne mislim da bi bilo pametno zatezati odnose sa BiH po pitanju ekonomske razmene, posebno kada se ima u vidu da Srbija, koja se snažno protivi nezavisnosti Kosova, zapravo ima značajan izvoz na tržište Kosova“. Bojan Al Pinto Brkić podseća da je Srbija na razne načine reagovala na priznanje Kosova od strane Makedonije i Crne Gore, da su povlačeni ambasadori, ali da u ovom slučaju „jednostavno ne postoji nikakav akt na koji biste reagovali. Postoji samo izjava jednog od važnih političkih zvaničnika BiH, a sama Bosna i Hercegovina nije zauzela nikakav zvaničan stav, niti je priznala nezavisnost Kosova“.
(izvor: dw.com)
