Svako ko kaže da ne stokuje (eng. stalking – proganjanje, uhođenje) na društvenim mrežama – laže. Evo da počnemo od mene. Iz nekog bizarnog i voajerskog razloga mi je veoma zabavno, ponekad je u pitanju očaj, da gledam šta ima na profilima ljudi koji su mi prijatelji i onih koji nisu.
Kolega je malo pre rekao da stokuje na Fejsbuku isključivo u novinarske istraživačke svrhe i svi smo se grohotom nasmejali. Postoji neko sitno slatko zadovoljstvo što možemo da vidimo kako to drugi žive, a isto tako i mi dajemo njima materijal za gledanje. Još jednom da napomenem, znam da stokujete, nisam sam u ovome.
Mogućnosti su razne, ako vas ne zadovolji sadržaj koji ste pronašli o određenoj osobi na jednoj društvenoj mreži, npr. Fejsbuku, onda idete dalje na Instagram, Tviter i na kraju Snepčet.
Stokujemo iz dva razloga. Prvi – da saznamo sve, ali apsolutno sve, o nekom ko nam se sviđa, pa tako odemo korak dalje i počnemo da ulazimo u profile ljudi koji su tagovani kod te osobe na fotografijama da vidimo da li su nam potencijalna pretnja. Drugi – da se utešimo jer te ljude poznajemo i isto tako doooobro znamo da oni nisu upšte kul kao što se predstavljaju i izgledaju na fotografijama. Ovo je klasično tešenje sebe i dizanje sopstvenog ega jer se udaramo po čelu i vičemo ”jaoooo” dok čitamo njihove statuse i gledamo fotke.
Kako stokujemo? Besomučno i do najsitnijih detalja. Preturanje po statusima, fotkama, gifovima, klipovima sa Jutjuba, mada ovo može da bude i dobra stvar, ako pronađemo neku super muziku ili saznamo nešto što nam može biti interesanstno. Naravno, nikad se ne fokusiramo na jednu društvenu mrežu, jer kad uhodimo, uhodimo do kraja. Kad nam Fejsbuk ne pruži dovoljno informacija, idemo na Tviter, Instagram, Snepčet i u vrhuncu očaja guglujemo osobu ne bi li pronašli još nešto.
Pre društvenih mreža, mlađa populacija verovatno ni ne zna kako je to bilo, informacije su se saznavale preko ljudi koji poznaju onog ko vas zanima. Uglavnom info koji dobijete morate da uzmete sa rezervom i da vodite računa šta ćete pitati jer postoji mogućnost da vaše interesovanje za nekoga dospe do te osobe i onda on/ona zna se raspitujete.
Danas, isto tako informacije nisu preterano merodavne, jer možemo da lažemo i da gradimo sliku kakvu god želimo o sebi na društvenim mrežama. Međutim, i ovde možemo da budemo provaljeni. Ako pravite Instagram story, znate da možete da vidite ko ga je gledao. E, novi vrhunac uhođenja je kad čekate da uđe osoba na story koja vas zanima. Dižem dva prsta, radio sam to sinoć. Znam, vrhunac očaja.
Sad je dobro pitanje – da li stokujemo zbog dokolice ili zato što u svakom čoveku čuči mali voajer? Ako mene neko pita, sociologa u pokušaju, biće da je ovo drugo. Volimo da gledamo u tuđe dvorište, pa taman pisalo ogromno SEEN kad uđemo i čekiramo sve što nas zanima.
(izvor: noizz.rs)
