Saznajemo sve više o žudnji koja hrani samorazarajuće navike – i kako bi nova saznanja o mozgu mogla da pomognu da se ona pobedi.
Patrik Peroti se podsmehnuo kad mu je majka rekla za doktora koji koristi elektromagnetne talase u lečenju zavisnosti od droge. „Mislio sam da je prevarant”, objašnjava Peroti.
Peroti, koji ima 38 godina i živi u Đenovi, u Italiji, počeo je da ušmrkava kokain sa 17 godina kao bogati dečko koji je voleo da se zabavlja. Njegova sklonost se postepeno pretvorila u dnevnu naviku i potom u sveproždiruću prinudu. Zaljubio se, dobio sina i otvorio restoran. Pod teretom njegove zavisnosti porodični posao je na kraju propao.
Proveo je tri meseca u ustanovi za rehabilitaciju i pokleknuo 36 sati nakon izlaska. Proveo je osam meseci na drugoj vrsti rehabilitacije, ali onog dana kad se vratio kući, video se sa svojim dilerom i nadrogirao se. „Počeo sam besomučno da koristim kokain”, kaže. „Postao sam paranoičan, opsednut, lud. Nisam mislio da postoji ikakav način da prestanem.”
Kad ga je majka ubedila da pozove lekara, Peroti je popustio. Saznao je da će morati samo da sedi u stolici poput zubarske i pusti da lekar Luiđi Galimberti drži jednu spravu pored leve strane njegove glave, što bi u teoriji trebalo da ukloni njegovu glad za kokainom. „Bilo je ili da se bacim sa stene ili da odem kod Galimbertija”, priseća se.
Galimberti, sedokosi psihijatar i toksikolog s naočarima, koji 30 godina leči zavisnost, vodi kliniku u Padovi. Njegova odluka da isproba tehnologiju nazvanu transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) stvorena je na temelju izvanrednog napretka u naukama o zavisnosti – i sopstvene frustracije tradicionalnim lečenjem. Lekovi mogu da pomognu ljudima da prestanu da piju, puše ili koriste heroin, ali povratak na staro je uobičajen, i nema efikasne medicinske pomoći za zavisnost od stimulansa poput kokaina. „Vrlo, vrlo je teško lečiti te pacijente”, kaže.
Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, više od 200.000 ljudi širom sveta umire svake godine od predoziranja i bolesti povezanih s drogom poput side, a daleko više umire od pušenja i alkoholizma. Više od milijardu ljudi puši, a duvan učestvuje u prvih pet uzroka smrti: srčanim oboljenjima, moždanim udarima, infekcijama disajnih puteva, hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća i raku pluća. Gotovo jedan od svakih dvadeset odraslih ljudi na svetu zavisan je od alkohola. Niko još nije prebrojao ljude zavisne od kockanja i drugih kompulzivnih aktivnosti koje postaju priznate kao zavisnost.
U Sjedinjenim Državama pogoršava se epidemija zavisnosti od opioida. Centri za kontrolu i pre-venciju bolesti izvestili su o rekordu od 33.091 smrti od predoziranja opioidima 2015. godine, uključujući i prepisane lekove protiv bolova i heroin – što je 16 odsto više od prethodnog rekorda postavljenog samo godinu dana ranije. Kao odgovor na tu krizu, prvi američki opšti lekarski izveštaj o bolestima zavisnosti objavljen je u novembru 2016. godine. Zaključak je da je 21 milion Amerikanaca zavisan od droge ili alkohola, što taj poremećaj čini češćim od raka.
Nakon što su utrošili decenije na ispitivanja mozgova zavisnih laboratorijskih životinja i snimanja mozgova volontera, naučnici su razvili detaljnu sliku o tome kako zavisnost remeti puteve i procese koji čine pozadinu želje, stvaranja navika, zadovoljstva, učenja, kontrole emocija i spoznaje. Zavisnost uzrokuje stotine promena u anatomiji mozga, hemiji i međućelijskoj komunikaciji, uključujući i praznine u vezama među neuronima koje se nazivaju sinapse, a one su molekularna mašinerija za učenje. Iskorišćavajući čudesni plasticitet mozga, zavisnost preoblikuje nervne puteve tako da pripišu najveću vrednost kokainu ili heroinu ili džinu, nauštrb drugih interesa poput zdravlja, posla, porodice ili samog života.
„U određenom smislu, zavisnost je patološka forma učenja”, objašnjava Antonelo Bonči, neurolog s američkog Nacionalnog instituta za zloupotrebu droge (NIDA).
(izvor: nationalgeographic.rs)
