Tri godine od „klečanja“, novinarka Zlatija Labović pala je u zaborav. TV B92 je dobrano posrnuo i kaska. Srbija je odavno na kolenima.
Bila sam u neverici, ali i posramljena. Spustila sam glavu prema bloku u kojem su bila zapisana pitanja i fokusirala se na njihov redosled.
PROČITAJTE JOŠ: VLADA ZATVARA CARINSKI TERMINAL U PREŠEVU I SELI GA U VRANJE?!
Brzo sam potisnula sve jer mi je prioritet bio da osiguram izjave za kolegice i materijal za njihov i svoj prilog. Da sam radila samo za sebe, bilo bi mi lakše. Ustala bih i otišla. Bez reči – prepričavala je kasnije novinarka B92 Zlatija Labović događaj kad je kleknula kako ne bi smetala kolegama snimateljima, a ministar obrane Srbije Bratislav Gašić, sa visine gledajući u nju, sa smeškom joj se obratio:
„Što volim novinarke koje ovako lako kleknu.“
Desilo se to pre ravno tri godine, 6. decembra 2015, a danima i nedeljama nakon Gašićevog mizoginog gesta novinari su protestovali tražeći smenu primitivnog ministra. NJihov glas stigao je do Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, tek kad mu je uši otčepio članak u Njujork tajmsu o lascivnom srbijanskom ministru: Gašić je smenjen tačno dva meseca nakon što je pred novinarima demonstrirao svoju kreativnu seksističku nadarenost. Bata, kako su odmila zvali jednog od najbliskijih Vučićevih saradnika, u zasenak je ispraćen gotovo uz ovacije naprednjačke javnosti.
Devet meseci ranije, sat i po pre ponoći u petak 13. marta, u rejonu aerodroma u Surčinu srušio se helikopter Vojske Srbije: stradala su četiri člana posade, dva zdravstvena radnika iz Novog Pazara i pet dana star Šehin, bolesna beba koju je helikopter iz Raške transportovao u Beograd.
Upravo je Bratislav Gašić, ministar vojni, naređenjem da helikopter urgentno uzleti uprkos oblačnosti i lošoj vidljivosti i zahtevom da slete na aerodrom Nikola Tesla, gde su ih čekale kamere i ministri zdravlja i odbrane, pokrenuo lanac kršenja procedura koji je uzrokovao pad helikoptera.
Iza nenamerne, ali očite greške stao je autoritet Aleksandra Vučića, koji je na smisleno pitanje – „Ko je kriv?“, dao besmisleni odgovor:
„Gašića i Lončara neću da dam!“
I nije ga dao sve dok kamere koje su ga uzalud čekale u Surčinu nisu Gašića dočekale u Trsteniku, sa sve novinarkom Labović.
Pre nego što će postati ministar vojni, Gašić je bio – skoro sve.
Kao što su se kleli da ima diplomu sumnjivog porekla, zlobnici su tvrdili da je u poznoj mladosti bio naoružan keramičarskom gletelicom. Ovo prvo je demantovao: kad su mu tražili dokaz da je završio gimnaziju, pokazao je diplomu ekonomskog fakulteta.
Bio je jedan od prvih uvoznika kafe, dok se to zvalo šverc, rukovodio je ženskim odbojkaškim klubom, opštinskom fudbalskom školom, kao jedan od prvih naprednjaka u Resavskom okrugu i osnivača SNS postavljen je za gradonačelnika Kruševca i potpredsednika stranke.
Familija Gašić – Bata, žena i sinovi – pored ostalog, u vlasništvu imaju nekoliko reklamnih agencija, jednu firmu za proizvodnju televizijskog programa i nekoliko televizija.
PROČITAJTE JOŠ: “DRŽAVA DA PORUŠI SVE MINI HIDROELEKTRANE”
Kad je Crvena zvezda brljotinama punila stupce štampe, Gašić se osetio imenovanim da ključnu temu odvuče u drugi smer.
Na prozivci fudbalera, uoči početka prolećnog dela prvenstva 2014, u crveno-beloj trenerci pojavio se i jedan mladić za koga niko nije znao ko je. A lepo je rekao da se zove Milan Gašić. Kad na treningu niko nije hteo da mu doda loptu, volšebno se pojavio stariji Gašić da razjasni problem. Koji se nije mogao razjasniti. Uprkos sumnjama da je od SNS abolirani Dragan Džajić hteo da izađe u susret potpredsedniku SNS Bratislavu Gašiću, a da je Nebojša Čović hteo da pruži šansu potencijalnom sponzoru kluba.
„Ali on Zvezdu ni dinara neće koštati, naprotiv“, pokušao je da hendluje priču Bata.
Bata Gašić je, da ne zaboravimo, pokazao vojničku disciplinu i kad se oglušio o zakonske propise, pa uporno odbijao da ombudsmanu Saši Jankoviću dostavi dokumenta o incidentu između Žandarmerije i „Kobri“, čiji su akteri bili i braća tadašnjeg gradonačelnika Beograda i premijera Srbije, a mudro je oćutao i celu aferu oko prisluškivanja opozicionih lidera i pojedinih stranačkih i sindikalnih aktivista njemu podređene VBA.
Tri godine od „klečanja“, novinarka Zlatija Labović pala je u zaborav. TV B92 je dobrano posrnuo i kaska. Srbija je odavno na kolenima.
Jedino je Bati Gašiću bolje: posle smene i višemesečnog tihovanja van epicentra SNS dešavanja, avanzovao je u direktora BIA.
Sinonim „naprednjaka“, čovek koji neobrazovanje, nekompetenciju i nedostatak pristojnosti skriva zidom primitivizma i bahatosti, s obzirom na to da Vučić obnaša mnoge poslove, realno je druga po važnosti (i moći) figura u Srbiji.
Ima, zato, nešto božanski pravedno što upravo u Kruševcu, Batinoj bazi i bastionu „naprednjaštva“, na ulice izađe više stotina ljudi koji su snažno digli glas protiv naprednjačke energije kojom Bata & ekipa inspirišu & opčinjavaju svoje opskurne stranačke podanike sklone toljaganju, i pokazali kako svaka ideologija uzmiče pred valjanim moralnim razlogom: „Mi nismo ljudi koji se mire s klečanjem.“
Ljudi nisu bili ni u neverici ni posramljeni.
Mnogi su u Kruševcu šetali osmeh.
E taj osmeh, taj šetajući osmeh ljudi koji su ustali, njihov je najveći poraz.
Pa nek se širi!
P.S. Ovaj tekst pisan je dva dana nakon što je Čeda Jovanović opet postao opozicija. Javiće uskoro i – kome!
PROČITAJTE JOŠ: I POLICAJCI ODLAZE IZ SRBIJE?!
(izvor: autonomija.info / Slaviša Lekić)
