Iako poslednjih godina javna preduzeća posluju u plusu, to ne znači da su u stanju da vraćaju svoje dugove. To se uočava iz podataka Ministarstva finansija, prema kojima su aktivirane garancije dostigle 114 milijardi dinara, dok ukupno garantovani dug iznosi 191 milijardu dinara.
Na kamate za aktivirane garancije iz državne kase 2018. će otići 3,47 milijardi dinara, dok će na otplatu glavnice po garancijama biti utrošeno 20,95 milijardi dinara, otprilike onoliko koliko država prihoduje od smanjenja plata u javnom sektoru.
U budžetu za 2018, osim ovih brojki, nema više nikakvih podataka o tome čije dugove građani moraju da vraćaju. U Fiskalnom savetu kažu da je reč o garancijama za kredite „Srbijagasa” u iznosu od 14 milijardi dinara, „Železnica Srbije” od četiri milijarde dinara i „Jata” i „Galenike” od po milijardu dinara.
Činjenica je da su javna preduzeća godinama poslovala kao gubitaši, dok je država novcem iz budžeta garantovala za njihove dugove nastale do 2014. godine. Dugovi će biti otplaćivani još godinama, ali dobra vest je da iznos aktiviranih garancija u 2018. počinje da pada i da se javna preduzeća više ne zadužuju za likvidnost, plate i tekuće poslovanje na teret države.
“Država će 2018. izdati garancije javnim preduzećima u iznosu od 58,6 milijardi dinara, ali isključivo za investicije. „Srbijagasu” će dati garancije u vrednosti od 11 milijardi dinara. Reč je o novcu koji banke treba da pozajme za izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, čija je vrednost 70 miliona evra, izgradnju druge faze gasovoda na trasi Aleksandrovac-Brus-Kopaonik- Raška-Novi Pazar-Tutin, za koji je potrebno 20 miliona.
Garanciju će položiti i „Srbijavozu” za izgradnju železničke stanice u Zemunu, za izgradnju stanične zgrade u Prokopu.
(izvor: Politika, bizlife.rs)
