“Iz zemlje nije otišlo više nego što je odlazilo tih godina. Dakle, potpuna je manipulacija da je u ovom trenutku odliv mozgova veći”.
Skupština Srbije, 26. oktobar 2017. godine
Poslednjeg četvrtka u oktobru predsednica Vlade bila je u Skupštini, gde je odgovarala na poslanička pitanja i govorila o različitim temama, između ostalog i o odlivu mozgova.
Tako je rekla da danas odliv mozgova nije veći nego ranije, nego “tih godina”, bez preciziranja o kom periodu govori. Zato smo je pitali na koje godine tačno misli, šta tačno podrazumeva pod odlivom mozgova, te koliki je bio odliv mozgova “tada”, a koliki sada, odnosno u periodu od 2012. do 2017. godine, od kako je u Srbiji promenjena vlast. Pitali smo i da li postoje dokumenta i zvanični podaci na osnovu kojih je premijerka govorila.
Iz Brnabićkinog kabineta stigao je odgovor: “Poređenje određenih podataka pokazuje da odliv mozgova sada nije veći i da se usporava, jer ne postoje zvanični podaci o odlivu mozgova.“
U odgovoru iz kabineta naglasili su upravo ovaj deo rečenice da odliv mozgova usporava,iako se u nastavku, ovom delu koji nije ispisan masnim slovima, zapravo krije suština – zvaničnih podataka o odlivu mozgova nema.
Iz premijerkinog kabineta stigli su podaci o zaposlenosti visoko obrazovanih i mladih, iz kojih se navodno može posredno zaključiti i o trendovima kada je u pitanju odliv mozgova, ali pokazaćemo kako su ti podaci – prvo, po sebi problematični i upitni, a drugo, nisu relevantni za ovu našu temu.
No, da vidimo prvo odgovor predsednice Vlade. U odgovoru stoji da su “najrelevantniji podaci o značajnom povećanju zaposlenosti lica sa višom i visokom stručnom spremom, kao i podaci o zaposlenosti mladih u Srbiji“.
“Dok je i sam broj zaposlenih lica sa srednjom stručnom spremom povećan 20% u odnosu na 2011. godinu, broj zaposlenih sa višom i visokom stručnom spremom povećan je čak 38%. Ukoliko posmatramo apsolutne brojeve, bez obzira na negativan prirodni priraštaj, broj zaposlenih u Srbiji sa višom i visokom stručnom spremom u 2011. godini iznosio je 487.382, a 2016. godine 674.300 ljudi. To pokazuje da, u odnosu na 2011. godinu, danas u Srbiji imamo 186.916 više visoko kvalifikovanih ljudi koji nisu otišli, već rade u zemlji.“
Podaci navedeni u odgovoru poklapaju se sa podacima iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za date godine. Zaista, ti podaci u apsolutnim brojevima jesu tačni.
Pre nego što analiziramo same podatke i podsetimo kako se radi ova anaketa, treba reći vrlo jednostavnu stvar – podatak da danas ima oko 185.000 više zaposlenih, nego 2011. ne govori ništa o odlivu mozgova. Ne pokazuje ni da je odliv mozgova veći ili manji. Neko bi mogao reći, danas je zaposleno više ljudi u Srbiji nego ranije, pa otuda oni ne idu u inostranstvo. To jednostavno ne sledi, jer ima drugih ljudi, i dalje ima “sasvim dovoljno” nezaposlenih koji u Srbiji nisu našli posao i koji su možda otišli iz zemlje.
Inače, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), broj osoba sa višim i visokim obrazovanjem koji traži posao gotovo je isti danas i na kraju 2011. (u decembru 2011. iznosio je 88.417, a u oktobru 2017. iznosi 88.997). Pritom treba imati u vidu da ni to nije konačan broj nezaposlenih, jer nisu svi nezaposleni na evidenciji NSZ.
Na koncu, kao što je i sama premijerka rekla, preciznih podataka o odlivu mozgova nema.
Ovde valja napomenuti i da podaci o broju zaposlenih iz Ankete o radnoj snazi za 2016. i 2011. nisu potpuno uporedivi, jer se od 2016. godine primenjuje novi sistem ocenjivanja. Zbog toga su, kako RZS navodi u metodološkim napomenama, revidirani podaci za 2014. i 2015. godinu, ali nema poređenja sa ranijim godinama. A važno je napomenuti i da je ipak reč o procenama baziranim na uzorku.
Osim što je reč o uzorku, Anketa o radnoj snazi obuhvata i one koji su radili makar sat vremena u nedelji pred anketiranje. To znači da ne otkriva precizno koliko ljudi zapravo radi, pet dana u nedelji, od devet do pet.
Ipak, nije ovde akcenat na samoj anketi, već na činjenici da podaci o rastu zaposlenosti među visokoobrazovanim ljudima u Srbiji zapravo ne dokazuju da je rešen problem odliva mozgova. Jedno ne isključuje drugo.
U odgovoru iz kabineta predsednice vlade, stigao je još jedan argument, koji je opet trebalo da dokaže kako Srbija više nema problema sa odlivom mozgova ili ih ima manje nego ranije:
“U sklopu izveštaja o globalnoj konkurentnosti, Svetski ekonomski forum od 2013. godine objavljuje i indikator sposobnosti zemalja da zadrže talenat. Iako pokazatelji nisu na zavidnom nivou, u periodu od 2013. godine do danas Srbija beleži konstantan napredak i u toj oblasti“, navodi se u odgovoru.
U slučaju da se napredak meri sa začelja liste možda bi i imalo smisla to potezati kao argument, ali u trenutnoj situaciji, ipak, bi bilo mnogo mudrije uopšte ne spominjati ovu listu.
Naime, prema rangiranju Svetskog ekonomskog foruma podacima za 2013-2014.godinu, Srbija je bila na 146. poziciji od ukupno 148 zemalja. Prema novoj listi za 2017-2018. godinu Srbija je na 134. mestu od 137 zemalja, jer ovoga puta nisu postojali podaci za sve zemlje koje su obuhvaćene prethodnim indeksima. U svakom slučaju, očigledno je da Srbija ne beleži konstantan napredak u ovoj oblasti, već konstantnu poziciju na začelju liste.
Dakle, da sumiramo, sama premijerka priznaje da nema zvaničnih podataka o odlivu mozgova, zatim zaključke izvodi posredno na osnovu podataka o zaposlenosti (iz već problematične Ankete o radnoj snazi), iz kojih nikako ne sledi da je odliv mozgova smanjen i na kraju kao argument koristi napredak u izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, gde smo trenutno na četvrtoj poziciji od pozadi kada je reč o zadržavanju talenata.
Istinomer u svom ocenjivanju uvek koristi činjenice i zvanične podatke, ali u ovom slučaju nije bilo moguće utvrditi koliki je zaista odliv mozgova u prethodnih nekoliko godina. Budući da je toga svesna i predsednica vlade, a da dodatna pojašnjenja ne dokazuju njenu tvrdnju da odliv mozgova danas manji nego ranije, Brnabić dobija ocenu “neistina“. Kada dobijemo egzaktne, zvanične podatke, rado ćemo promeniti ocenu.
(izvor: istinomer.rs)
