Piše: Dejan Jeremić
Gradska izborna komisija (GIK) zaključila je spisak lista za predstojeće
beogradske izbore 4. marta i konstatovala da će 24 liste stranaka, pokreta, grupa
građana i koalicija ravnopravno učestvovati u trci za velegradski parlament.
Ravnopravno? Naoko, da.
A kada progledate (ukoliko se to tokom nedeljne večeri 4. marta dogodi!?),
biće vam mnogo toga jasnije. Vama, meni, svima nama. Uvidom u izborni listić
može se već sada mnogo toga utvrditi pa i preduprediti neprijatna iznenađenja koja
nas – tome nas iskustvo uči – uvek zadese kada već za sve bude kasno. Kao, nismo
znali; kao, verovali smo ovima; kao, izneverili su naša očekivanja; kao, da li je
moguće da su ovi prevara; kao… Ajmo, redom.
Na vrhu izbornog listića biće lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo
Beograd”. Onog trenutka kada je Maja Gojković raspisala izbore, na vratima GIK-
a pojavila se delegacija stranke i predala prikupljene potpise. Dogodilo se to prvi
put u istoriji kao što se, uostalom, i sve drugo, od kada je ta stranka na vlasti,
događa prvi put. Recimo, prvi put u istoriji zdrav razum nije kategorija kojom je
zdravo dičiti se. Oni sa zdravim razumom znaju o čemu pričam.
Izborna lista broj 2 „Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka” figurira
kao osvedočeni trabant prvog na listi ali sva je prilika da je cenzus nedostižan cilj
za one koji su ne tako davno proklinjali nosioca liste broj 1. No, to je već u
domenu njihove zajedničke retorike i ružne prošlosti. Sadašnjosti i budućnosti.
„Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije” uvek su tu, uz one za koje veruju
da će im dati deo kolača nakon pobede. A Ivica na slatkiše nije gadljiv pa u skladu
s tim spreman je da posle deserta i zapeva. Lako peva ali ga je teško slušati.
Na četvrtom mestu nalazi se izborna lista „Da oslobodimo Beograd”,
koalicija Demokratske stranke, Nove stranke, Socijaldemokratske stranke i Zelene
ekološke stranke. U režimskim tabloidima poznati kao „žuti ološ”, „žuta ološ elita”
i sve čega se prljav rečnik može da seti na štetu demokrata a u korist prve izborne
liste i njenih satelita. Demagozima „ružna” prošlost demokrata smeta više od
„blistave” prošlosti radikala i socijalista koji nas vode u blistaviju budućnosti
stazama svoje prošlosti.
Sledi lista „Aleksandar Šapić – Gradonačelnik” koja je takođe meta
opskurnih medija i nekih učesnika izborne trke koji loše glume opoziciju. Ima
sklonih tezi da je Šapić „trojanac” i da će, kao takav, šurovati s režimom čim se na
izbornim mestima svetla pogase. Samo letimičnim pogledom lista ispod Šapićeve
lako je utvrditi da „Trojanskih konja” ima za punu ergelu.
Lista „Šta radite bre – Marko Bastać” je jedna od onih zabluda koje imaju
samo jednu svrhu: tu smo iako nemamo nikakve šanse da pređemo cenzus ali
možemo da naudimo opoziciji.
Korak iza njih su „Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu a da se oni ne vrate”,
skupina vernika mantre koju im plasira predsednik pokreta, bivši vođin ministar,
politički mutant kameleona i hijene. Najjeftinijim mešetarenjem svakodnevno blati
sve što ima predznak opozicije obavljajući tako prljaviju kampanju od one koju
sprovode stranke na vlasti. Taj vam nije ništa manje lažnjak od onog „Dosta je bilo
pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad” pod rednim brojem 23.
Ukratko, da ovi odu, da se oni ne vrate a da vi nikad ne dođete.
Izborni list istrpeće i listu „Dr Miloš Jovanović – Demokratskta stranka
Srbije”, posve neozbiljnu političku opciju na čiju adresu ovih dana stiže
predizborni materijal upakovan u celofan preduzeća SNS. Kako? Pa, lako.
Pripadaju grupi jeftinih izvođača (prljavih) radova za vladajuću strukturu.
Za njima nimalo ne kaskaju ovi pod firmom „Beograd ima snage –
Zavetnici”, zavetovani na vernost vođi. Ukoliko imate stomak za takvu ljubav,
zavetujte se. I s verom u boga.
Preskočio sam listu „Zelena stranka Srbije” koja tu više figurira kao ikebana
listopadnog tipa. Zbog toga sam je i preskočio.
A na broju 11 nalazi se lista „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi
pobeđuju” koju predvodi bivši gradonačelnik u nameri da bude i budući. Može se
reći mnogo toga dobrog o njegovoj vladavini Beogradom kao što mu se može
mnogo toga i zameriti. U ono vreme, napisao sam stanovit broj kolumni kojima
Đilas ne bi mogao da se pohvali a ja danas ne bih promenio nijedan napisan zarez.
On je stoički istrpeo kritike, ja isto tako stojim iza njih. Da li on može bolje? Može.
Da li ja mogu bolje? Mogu.
„Inicijativa Ne davimo Beograd – Žuta patka – Čiji grad, naš grad – Ksenija
Radovanović” deluje kao politički čistunac kojeg su formirali građani zarad
odbrane svog grada. Deluje. Samo da opet nije neka patka.
U ovom tekstu zaobićićemo broj 13, ne zbog sujeverja već zbog
neozbiljnosti nečega što se naziva „Ruska stranka – Mile Milošević”. Ime i
prezime nosioca liste ne može biti ruskije od ovog.
Korak po korak, kako i njihov slogan kaže, stižemo do liste „Predrag
Marković – Pokret obnove Kraljevine Srbije”. To su oni s kurjim očima. Tačka.
Kraj.
A do kraja, desetak lista od kojih je poslednja ona na kojoj piše „Liberalno
demokratska partija – LDP – Čedomir Jovanović”. Sve one iz korpusa su
uzaludnih nadanja i bačenih glasova. Tu su da zamute već bljutavu kaljugu. Ova
poslednja, koju predvodi omiljeni vođin minjon, postoji da bi zamajavala
lakoverne, namamila neodlučne i obezvredila smisleno.
Konačno, pitate se zašto je naslov ove kolumne takav kakav je i ko su isti na
listi. Odgovor se krije u ispisanim redovima. A i između njih. I dobro obratite
pažnju na interpunkciju. Birajte tako da 4. marta stavite tačku na prošlost. Da vas u
budućnosti ne bi boleli znaci pitanja i čuđenja.
