Jedna, ispostavilo se lažna vest, izazvala je lavinu komentara i pokazala svu jalovost borbe vodjene na društvenim mrežama. Do duboko u noć opoziciona javnost još jednom se grupisala i borila izmedju sebe umesto protiv jedinog neprijatelja demokratije i slobode.
Istinita vest da je deo Demokrataske stranke okupljen u Domu omladine poslao poziv strankama da ubrzano završe proces ujedinjavanja, takodje je doživljena kao prilika da se ponovi zabluda, a ne iskaže spremnost da menjaš sistem. Društveni. Što duže ostanemo zarobljeni u malim ćelijama Vučićeve Proklete avlije, mi ćemo biti manji, a on i kao senka opasan.
Šta ima neprirodno i štetno u pozivu velikog broja članova Demokratske stranke da se posle izbora izvrši nova smotra? Ma šta mislili o bojkotu, on je prošlost. Za sadašnjost i za borbu protiv uspostavljenog ili produženog autoritarnog režima, moraju se birati snažniji načini i delotvornija sredstva. S
Savez za Srbiju je za više od godinu dana dostigao i svoj maksimum i svoju moć i nemoć pokazao. Pre svega, postao je i faktor nejedinstva i podela. Zato je poštenije i ispravnije da se otvori prostor za stvaranje prirodnijih saveza i delovanje složnijih.
Neće umanjiti snagu Dveri postojanje jake i ujedinjene Demokratske stranke ukoliko su obe u ratu sa neprijateljima slobode. Hoće, medjutim, snagu Demokratske stranke ako Dveri zatvaraju vrata na tom putu demokratama i vrše stalnu prozivku podobnih i nepodobnih.
Zato umesto iscrpljivanja i neprestanih besplodnih priča, mora se krenuti od prvog dana konstituisanja lažnog Parlamenta sa borbom za vraćanje suštine Skupštini, institucijama, sistemu.
Glomazne koalicije raznorodnih stranaka nisu dugovečne i ne mogu pomiriti unutrašnja neslaganja. Zato u pozivu članova Demokratske stranke vidim jasni poziv da se okrenemo ljudima. Sami sebe otvorimo i osnažimo. Predstavimo onakvim kakvi jesmo, sa svim znanjima, iskustvom i spremnošću.
Svako poredjenje krije opasnost od pojednostavljenja. Ipak, ne treba zaboraviti da je najveću pobedu u XX veku odnela koalicija savezničkih snaga u kojoj su nastupali iz različitih pravaca, pod različitim zastavama, sa različitim bogatstvom ideja, nošeni potrebom i htenjem da se porazi neprijatelj koji je uništavao sve, bez razlika. Čvrsto sam ubedjen da Demokratska stranka kada je u sebi nosila tu snagu i usmerenost, rešenost i odlučnost, bila je najdelotvornija i kao odbrana vrednosti i kao pobednik nad nazadnim, kriminalnim i razarajućim.
Mislim da je štetno ideju ujedinjenja demokrata odbacivati zbog imena. To rade samo oni koji u prebrojavanju vide politiku. A politika je u stalnom menjanju. I kada izgleda sve isto, nije. Dok Vučić izmišlja stranke, mi iz opozicije se bavimo ko ima, a ko nema eskluzivno pravo na ime. Bolje za Srbiju, gradjane, sve nas je da ime novo i staro potvrdjujemo i stvaramo pobedama.
Autor: Ivan Krstić, član Glavnog odbora Demokratske stranke