Klizalište „Ledena šuma“ za poslednje dve godine dobilo je skoro 15 miliona dinara iz gradskog budžeta, kao projekat od kulturnog i privrednog značaja za Novi Sad. Udruženje koje je realizovalo tu manifestaciju povezano je sa vrhom Srpske napredne stranke, a tokom realizacije, ta zimska bajka, kako su je organizatori nazvali, imala je povlašćeni tretman, pokazuje istraživanje. Tokom manifestacije koja je trajala gotovo dva meseca svi sadržaji su se naplaćivali građanima, bez obzira na to što su Novosađani, putem plaćanja poreza i javnih konkursa gradskih uprava te sadržaje nekoliko puta već finansirali.
Na svim konkursima koje je raspisao Grad, a na kojima je učestvovao, projekat „Ledena šuma“ bio je među najskupljim. Tako je 2016. godine na konkursu za izbor projekata u kulturi kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja, među više od 300 kandidata, „Ledena šuma“ bila šesti projekat po visini izdvajanja, sa nešto manje od šest miliona dinara.
Naredne godine, od preko sto pristiglih predloga, „Ledena šuma“ je ponovo bila na samom vrhu spiska, sa 3.8 miliona dinara izdvojenih iz budžeta za kulturu. Ispred nje su se našli jedino „Egzit“, „Zmajeve dečje igre“ i umetnička asocijacija „Inboks“. Tom dodelom, suma koju je Gradska uprava za kulturu Novog Sada (na slici) izdvojila za taj projekat sportsko-rekreativnog pa tek onda kulturnog karaktera, iznosila je 9.6 miliona dinara.
Takva raspodela ionako oskudnih sredstava namenjenih za kulturne potrebe građana izazvala je osudu od strane jednog dela opozicije u gradu, ali i negodovanje umetnika i članova novosadske kulturne scene.
Kompozitor, instrumentalista i multimedijalni stvaralac Boris Kovač, smatra da je neprimereno finansiranje tog projekta novcem namenjenim za kulturu i da je „Ledena šuma“ samo nastavak trenda takozvane „egzitizacije“. „To definitivno nije projekat koji se može povezati sa kulturom. To je bio jedan zgodan događaj za omladinu, zašto da se tako nešto ne finansira, ali bi se morao pronaći neki adekvatniji način“, kaže Kovač i dodaje da se kultura svodi na festivalizaciju i reprezentaciju sadržaja koje nije iznedrila ova sredina.
Osim iz spomenutog fonda, udruženje je finansije potražilo i na drugim mestima. Nekoliko meseci nakon što mu je dodeljeno skoro četiri miliona dinara od strane Grada, projekat je učestvovao i na konkursu Gradske uprave za privredu. Na njemu je odlučeno da odmah posle „Egzita“ Ledena šuma predstavlja manifestaciju od najvećeg privrednog značaja, zbog čega mu je uručeno još 5,3 miliona dinara.
Direktna veza sa vrhom gradske vlasti
U vreme kada su udruženju „Kvart medija“ (sadašnjoj „Ledenoj šumi”) dodeljena prva finansijska sredstva, na mestu zastupnika bio je Radoslav Krunić, član Srpske napredne stranke i v.d. direktora Nacionalnog parka „Fruška Gora“. Samo tri nedelje nakon završetka konkursa koji je realizovala Gradska uprava za kulturu, Krunić se povlači sa pozicije zastupnika, ali udruženje i dalje ostaje registrovano na objekat koji je u njegovom vlasništvu.
Pre dolaska na čelo NP “Fruška Gora“, Krunić je bio šef Odseka za komunalnu inspekciju pri Gradskoj upravi za inspekcijske poslove, a bio je i predsednik Nadzornog odbora JP „Zavod za izgradnju grada“.
Pojedine osobe ukazale su na prijateljsku i navodnu kumovsku vezu između Krunića i člana Gradskog veća za kulturu Dalibora Rožića. Njih dvojica su istovremeno napustili Demokratsku stranku i prešli u “naprednjačke” redove, gde su nastavili političko saborstvo.
Rožić je demantovao kumstvo sa, kako je napisao u odgovoru, „osobom koju spominjemo“ i naglasio „da se sve konkursne aktivnosti realizuju u skladu sa zakonom“. Prijateljstvo niti je demantovao niti potvrdio.
Po Krunićevom odlasku sa mesta zastupnika, sredinom 2016. godine, na tu funkciju dolazi Tanja Cvetkov, supruga Milana Cvetkova, nekadašnjeg portparola Jedinstvene Srbije i sadašnjeg člana Srpske napredne stranke, zaposlenog u „Elektrovojvodini“. Godinu dana kasnije zamenjuje je Milan Tešanović.
Iz udruženja „Ledena šuma“ stigao je odgovor da ne žele da „ulaze u bilo kakva politička nadmetanja i rasprave“ te da njihov projekat „predstavlja zimsku bajku i čaroliju koja greje Novi Sad“. U nastavku odgovora se navodi da udruženje stoji na raspolaganju kada je reč o svim informacijama vezanim za manifestaciju.
Ipak, nakon molbe da nam se dostavi projektna dokumentacija koju je udruženje prilagalo na javnim konkursima, kao i podatak o tome koliko novca je utrošeno na sanaciju Dunavskog parka po završetku programa, udruženje je prekinulo komunikaciju.
Udruženje apliciralo je i za dodelu sredstava kod Naftne industrije Srbije u sklopu konkursa pod nazivom „Zajednici zajedno“. Na njemu je za saniranje Dunavskog parka nakon uklanjanja klizališta izdvojeno 6,7 miliona dinara. To je bio najskuplji projekat finansiran od strane NIS-a u okviru konkursa, koji je realizovan u saradnji sa lokalnim samopuravama na čijoj teritoriji kompanija ostvaruje delatnost.
Kada je reč o Dunavskom parku, izbor te lokacije za postavljanje masivne staze za klizanje sa pratećim elementima takođe je izazvao revolt kod dela javnosti. Odabir spomenika prirode druge kategorije, koji je prirodno dobro od pokrajinskog značaja, naišao je na osudu aktivista i stručnjaka.
Novosađani plaćali isti sadržaj nekoliko puta
Tokom manifestacije koja je trajala gotovo dva meseca, svi sadržaji su se naplaćivali građanima, bez obzira na to što su Novosađani, putem plaćanja poreza i javnih konkursa gradskih uprava te sadržaje nekoliko puta već finansirali.
Besplatno klizanje za decu organizovano je samo radnim danima i to pod uslovom da se karte preuzmu u prvoj, jutarnjoj smeni. Svako ko nije uspeo da obezbedi karte u tom terminu, a koje su uz to bile i ograničenog broja, morao je da izdvoji 200 dinara za ulaz i još toliko za najam klizaljki. Vikednom su se cene povećavale.
Do 2016. godine, kada je projekat po prvi put sproveden, na računu udruženja bilo je u proseku milion i po dinara, da bi se nakon prve manifestacije iznos značajno povećao na preko 20 miliona. Uvidevši da su rezultati klizališta i više nego obećavajući, udruženje „Kvart medija“ odlučilo je da promeni ime u „Ledena šuma“, u skladu sa njihovim najpoznatijim „proizvodom“.
Zatupnici organizacije odbili su da dostave podatak ko raspolaže zaradom od naplate ulaznica, iznajmljivanja klizaljki i prodajom ostalih pratećih sadržaja.
Sve se može kad se naprednjačke ruke slože
Činjenica da je za izvođenje bilo kakvih radova na području spomenika prirode „Dunavski park“ neophodno pribaviti više različitih dozvola, nije predstavljala prepreku udruženju „Ledena šuma“ da sa svojim projektom konkuriše za dodelu javnih sredstava. I pre dobijanja bilo kakve garancije da će do realizacije doći, komisija je dodelila višemilionsku dotaciju tom komercijalnom projektu.
PROČITAJTE JOŠ: ACA SRBIN: UHAPSILI I PREBILI MU SARADNIKA, A ON PRETI PRAZNIM REČIMA!
Početkom juna 2016. godine kada je donet zaključak gradonačelnika Miloša Vučevića (na slici ispod) o raspodeli novca za projekte u kulturi, „Ledena šuma“ bila je ideja na papiru, ali bez neophodnih papira.
Kako je propisano članom 9. Zakona o zaštiti prirode, za svaku aktivnost na području zaštićenog prostora zahteva se izdavanje Rešenja o uslovima zaštite prirode. Taj dokument Pokrajinski zavod za zaštitu prirode doneo je tek pet meseci kasnije, tačnije u novembru.
Iako je dalja procedura podrazumevala izdavanje prethodne saglasnosti Komisije za opšte i komunalno uređenje grada, pripremni radovi na konstrukciji klizališta započeti su 15. novembra, nedelju dana pre nego što je komisija usvojila odobrenje, na sednici koja je održana istog dana kada je zahtev primljen, to jest po ubrzanom postupku.
Odluku da odobri privremeno zauzimanje javne, zaštićene površine „Gradsko zelenilo“, kao čuvar parka, donelo je tek sredinom decembra 2016. godine, zaključivanjem ugovora sa nekadašnjim udruženjem „Kvart medija“.
Kako kažu sagovornici, scenario po kojem će projekat dobiti svu potrebnu saglasnost nije ni mogao da bude drugačiji, kada je već unapred dobio podršku gradskih uprava i samog gradonačelnika.
Najveća žrtva – zaštićena priroda
Nadležne institucije izdale su dozvole za korišćenje zaštićenog, prirodnog dobra „Dunavski park“, iako je reč o prostoru u kojem je, prema nekoliko različitih zakonskih regulativa, zabranjeno organizovanje masovnih aktivnosti.
Uredbom o zaštiti spomenika prirode iz 1998. godine zabranjena je promena namene površina. Istim dokumentom nije dopušteno ni izvođenje radova koji nisu u funkciji zaštite prirode. Zabranjeno je i uništavanje cvetnjaka, ružičnjaka i travnjaka. Identične odredbe propisane su i Pravilnikom o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi spomenika prirode „Dunavski park“.
Taj dokument doduše dozvoljava aktivnosti rekreracije, promocije i kulturnih dešavanja, ali pod uslovom da se njihovom realizacijom ne oštećuju ili ugrožavaju prirodne vrednosti i kvalitet životne sredine.
PROČITAJTE JOŠ: (FOTO, VIDEO): VODA GUTA BEOGRAD NA VODI!
Koliko je uticaja na životnu sredinu ostavilo preuređenje parka za potrebe klizališta, mogao je da se uveri svako ko je prošao kroz njega nakon uklanjanja montažnih konstrukcija.
(izvor: voice.org, Mladen Savatović)
