Jedan od najvećih grehova Prvorođenog, a ima ih podosta, predstavlja urušavanje institucija. Sve ono čega se dohvatio, a ostao je možda, na primer, Košarkaški savez Srbije, ili Društvo za zaštitu ptica, uništio je svojom bolesnom potrebom i politikom da ime sve i odmah.
Tako je i sa Crkvom. Ne samo da ju je ukopao kao instituciju, već je i zloupotrebljava isključivo u lične svrhe. Uspeo je jednog od najzeznutijih po sebe, vladiku Grigorija, da dislocira u Frankfurt, patrijarha da učini zavisnim od novaca, marginalizovao je uticaj crkve na sve bitne odluke po državu. I sve funkcioniše u savršenom skladu po njega.
PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆEV I IRINEJEV MITING U NIŠU JE UVREDA ZA SVE KOJI PATE ZA STRADALIMA
Izvesni Miroslav Gavrilović iz sela Vidova kod Čačka, u žižu javnosti je isplivao kada je izjavio da smo blagosloveni Prvorođenim koji se kao lav bori za Kosovo i Metohiju. Imao je nekoliko sličnih ispada, čak je vešto amortizovao otvoreni bunt protiv lavovske politike Prvorođenog koji je dolazio iz Eparhije raško-prizrenske. Krajem januara je rekao taj Miroslav Gavrilović da ne vidi ikakve koristi od protesta na ulicama srpskih gradova.
Zvezde naprednjačkog ludila Miroslav Gavrilović je dosegnuo u nedelju u Nišu na obeležavanju 20 godina od početka NATO agresije na našu zemlju. Reče Miroslav Gavrilović da „ono što danas vidimo na ulicama nije dobro“. Po Miroslavu Gavriloviću, to daje snagu našim neprijateljima i poručio je da se zna kako se dolazi do položaja i vlasti.
Te njegove reči pomno je pratio njegov vrhovni bog – Prvorođeni, zajedno sa, što milom, što silom, dovedenom publikom.
PROČITAJTE JOŠ: PISMA IZ ZATVORA: DRAGAN MURAR O HAPŠENJU, OPOZICIJI, PROTESTIMA, SNS-U…
Ni vreme, ni mesto, za takve reči. Čak ni bleda kopija, svog prethodnika, Miroslav Gavrilović je u nedelju u Nišu, a zarad Bog te pita kakvijeh tantijema, unizio dobar deo građana Srbije. NJegov prethodnik je stao na čelo kolone koja je probila čuveni kordon u Kolarčevoj, a on se na ovako jeftin način svrstao uz Jutke, Sime, Babiće… Neko bi rekao da mu je tamo i mesto, naročito kao Miroslavu Gavriloviću, ali mene je pogodilo njegovo etiketiranje. Pažljivo sam pogledao sve zahteve koji su se iskristalisali na srpskim ulicama i u njima nisam video ništa zbog čega bi srpska pozicija bila oslabljena u pregovorima sa Prištinom. Tih pregovora više i nema, niko ih više i ne spominje, sem Prvorođenog. Miroslav Gavrilović nikako da shvati da se građani na ulici bore za slobodu i za uspostavljenje sistema koji će omogućiti da se o svemu, pa i o Kosovu i Metohiji razgovara i pregovara na način na koji Srbija to zaslužuje.
Miroslave Gavriloviću, tokom unutrašnjeg dijaloga, na kojem je učestvovala i crkva, niko nije spomenuo razgraničenje. Čak je i crkva bila za „zamrznuti konflikt“. DŽabe ste svi vi pričali u tom dijalogu, kada je on čuo samo sebe i svoju ideju o razgraničenju. Ja bih Miroslava Gavrilovića zapitao kakav je to lav koji hoće razgraničenjem da Dečane, Pećku patrijaršiju, Zočište i ostale svetinje ostavi sa one strane svoje zamišljene linije. Prvorođeni ima opsesiju da na tenku uđe bilo gde na teritoriju severnog dela Kosova i da kaže – Ovo je Srbija. Boli njega uvo za nabrojane svetinje. NJemu je važna Trepča, koju je već izgubio, a sada se grčevito drži za ono jezero.
Miroslave Gavriloviću, Prvorođeni je u nedelju pustio suzu mučenicu dok je govorio. Verujem da se i vama srce steglo od tog prizora. Da li se, međutim, sećate Miroslave Gavriloviću kako se taj vaš lav, lavovski izborio da dobije stan od jednog ara tokom NATO agresije. Možda je baš unosio kredenac i šifonjer vaš lav kojim smo svi mi blagosiljani, kada je podoficir Slađan Vučković tokom NATO agresije izgubio obe šake. Nije vam to palo na pamet Miroslave Gavriloviću? Šta bi bilo da su stan od države tokom NATO agresije dobili Đilas, Jeremić, Obradović…? Bacali biste anateme na njih, izopštili biste ih iz crkve Miroslave Gavriloviću.
Verujući sam čovek i tvrdim da sam na više liturgija u životu bio i postova ispostio od tog vašeg lava, i imam pravo da jasno i glasno kažem – Miroslave Gavriloviću, vi niste moj patrijarh, pa makar me proterali iz crkve. Patrijarh Pavle nije stajao ni na jednu stranu, a mudro je delao i zaslužio poštovanje koje vi nikada nećete imati od srpskog naroda. Ima nas u srpskom narodu koji nismo u SNS, mnogo više nego vas. Tome poštovanju niste dorasli. Da ne nosite mantiju, verovatno biste bili predsednik Mesne zajednice u svom selu i aktivno obezbeđivali sigurne glasove za svog vrhovnog Boga. Pošto nosite mantiju, praštajte grehe Jutki i Simi, a na nas zaboravite.
#izVucicemose
PROČITAJTE JOŠ: JOŠ JEDNA OD JUTKINIH ŽRTAVA REŠILA DA IZAĐE U JAVNOST, OVO JE NJENA PRIČA
(izvor: danas.rs)
