Regulatorno medijsko telo u državi Srbiji, REM, svakim danom sve više pokazuje da nema nikakvih kočnica kada je u pitanju napad na bilo šta što nije SNS.
Ne može da tvrdimo, ali nam se čini da iza najnovijeg saopšenja ove “institucije” stoji upravo Olivera Zekić, Vučićev specijalac iz poslednjih medijskih ratova protiv ono malo nezavisnih medija.
Zekić i družina su tako, uz ulični rečnik i izvrtanje činjenica (tako karakteristično za SNS, zar ne?) uspeli da u odgovoru Borisu Tadiću uključe osobu koja nije uopšte učestvovala u čitavoj polemici! Pogađate, reč je o Draganu Đilasu, koji je naprednjacima inače kriv apsolutno za sve što se dogodilo, događa i, po svemu sudeći, što će se tek događati u Srbiji!
Uglavnom, čitavo Zekićkino saopštenje možete pročitati u nastavku teksta. Ako imate dovoljno jak želudac.
Od trenutka kada je osnovano, kao nezavisni regulator, Regulatorno telo za elektronske medije je predmet dnevno-političkih partijskih prepucavanja, ali poslednji nastup Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije, ipak prevazilazi i najluđu maštu.
Zato što je čovek, čija je nekadašnja funkcija trebalo da podrazumeva upravo poštovanje zakona i nemešanje u rad nezavisnih regulatornih tela, bez ikakvih ograda pokazao da mu to, ni onda, ni sada, uopšte nije namera.
Umesto toga reagovao je na izjavu sadašnjeg predsednika i to onu kojom se jasno poručuje da ne mogu političari da daju i oduzimaju frekvencije, i da novinari ne moraju da brinu zbog sumanutih ideja pojedinih aktera srpske političke scene.
I umesto da to pozdravi, Boris Tadić je “obrnuo igricu” i poštovanje zakona proglasio za nepoštovanje, a nepoštovanje zakona za osnovnu demokratsku tekovinu.
Zbog svega toga, Regulatorno telo za elektronske medije ne može a da se ne zapita:
Da li je u vreme Borisa Tadića to bilo normalno i uobičajeno? Da on i Dragan Đilas sednu i odluče ko može da ima frekvenciju, a ko ne? I ko sme da izdaje novine, a ko ne? I da li su, u to vreme, njih dvojica, van institucija i svakog zakona, neposlušne zabranjivali i slali u zatvor? I da li su, da podrže takve svoje aktivnosti, čak doneli i onaj nakaradni Zakon o informisanju, kojem je jedina funkcija bila da kažnjavanjem svakog suprotnog glasa podrži njihovu samovlast? Na kraju – i da li njihova najava da će na svom sutrašnjem partijskom skupu raspravljati o nacionalnim frekvencijama i radu REM-a, znači da im je plan da to vreme vrate?
I da li onda treba da očekujemo ne samo oduzimanje frekvencija, nego i ukidanje regulatornih tela i ponovna hapšenja svih koji drugačije misle?
Mi, zahvaljujući Tadićevom nastupu, znamo odgovor na ova pitanja. Zna i on, znaju i svi oni koji njega i Dragana Đilasa podržavaju u najavljenoj politici ukidanja, zabrana i zatvaranja, ali smo ubeđeni da je njihov broj isti kao i broj Tadićevih birača. Dakle, ispod cenzusa.
I dok je tako, REM će nastaviti da radi po zakonu, da se zalaže za njegovo poboljšanje, da reaguje ne unapred, nego tek pošto se na televizijama dogodi nešto što je protivzakonito, i da insistira na svojoj nezavisnosti i odbijanju svakog pokušaja da bude zloupotrebljen u dnevnopolitičke svrhe i zarad nečijih očigledno bolesnih ambicija.
SAVET REM-a
Tužno i bedno. Ako je za utehu – nismo ništa drugo ni očekivali…
