Ako je postojao i jedan jedini živi organizam na teritoriji Srbije koji je mislio da cenzura i diktatura nisu stvarni, nakon jučerašnjih dešavanja i njemu je jasno.
Veliki narodni protest protiv kriminalnih cena goriva je (još jednom) skinuo maske svih medija i pokazao koji zaista pripadaju narodu, a koji su samo produžena ruka Aleksandra Vučića.
Od onih najgorih, čija imena ne želimo da spominjemo, ništa bolje i nismo očekivali. Zaista nam je drago što su na njegovoj strani, takvi kakvi su, ništa drugo i nisu zaslužili. Nažalost, najjadniji je ispao RTS.
Nešto što sebe naziva “Javnim medijskim servisom svih građana Srbije”, pod sloganom “vaše pravo da znate sve”, bukvalno ni jednu jedinu reč o sinoćnim protestima nije izrekao.
U drugom dnevniku pričalo se o svemu – samo ne o tome. Pretplatu za to smeće plaćamo svi, kako onda nazovi novinari i nazovi urednici imaju pravo da se tako ponašaju? Da li postoji moral, sramota, građanska obaveza? Dovoljno su odrasli da se sigurno sećaju sličnog ponašanja iste “medijske kuće” 90-ih i kako se tada završilo. Šta očekuju, kako će se sada završiti?
Onim nitkovima koji su posvetili desetine tekstkova nazivavši narod koji se buni zbog cene goriva ološem, kriminalcima i sličnim stvarima ne vredi ništa govoriti. Oni su najgori ljudski talog koji očekuje da kad ova vlast padne da promene dresove i iste gadosti pišu za drugog gazdu. Ozbiljna je odgovornost na svima nama, ne smemo zaboraviti ko nas je kako nazivao i ko je na čijoj strani bio. Ne radi se ovde o političarima, radi se o narodu koji celokupan cirkus i finansira. A taj narod je zaslužio da bude istinito i realno informisan.
Zato, ako već RTS neće, mi treba da se dozovemo pameti. I tu pamet da sačuvamo kad kucne pravi čas. A kucnuće…
