Tržište udžbenika je bez jasne kontrole nadležnih institucija, dok su zakonodavna i izvršna vlast podlegle pritiscima izdavača da se iz novog zakona izbace odredbe koje ograničavaju njihovu zaradu.
„Ako se primeni novi zakon o udžbenicima bićemo primorani da obustavimo sve naše aktivnosti u Srbiji, što verujem da nije u interesu Vlade i ne ide u prilog njenih nastojanja da privuče nove investicije.“
Ovim rečima je Filip Hausman, prvi čovek „Kleta”, jednog od najvećih evropskih izdavača udžbenika, završio svoje pismo, do koga je došao BIRN, a koje je upućeno tadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću u aprilu 2015. godine, povodom predloga Zakona o udžbenicima koji je čekao da uđe u Skupštinu.
Hausman u pismu Vučića podseća na razgovor koji su imali, a na osnovu koga je on “razumeo da postojeći nacrt ovog zakona ’neće proći skupštinu’“.
PROČITAJTE JOŠ: ŽIKA SE BAHATIO NA RAČUN LESKOVČANA: SAMO SMEŠTAJ MU JE PLAĆEN 200 HILJADA!
Zakon je povučen ali je u septembru iste godine uz minimalne izmene usvojen, a da pritom nije udovoljeno najvažnijim zahtevima “Kleta” i ostalih privatnih izdavača. U tom trenutku je izgledalo da je u bici pobedio kabinet tadašnjeg ministra prosvete Srđana Verbića koji se javno protivio zahtevima “Kleta”.
Ispostaviće se da je to bila pirova pobeda, i da rat te 2015. nije bio gotov. Tri godine kasnije, početkom aprila 2018. godine, Skupština Srbije je izglasala novi Zakon o udžbenicima iz koga su ispali svi problematični delovi koji su smetali izdavačima, a pre svega “Kletu”.
“Izdavači su kupili tri godine da dođu do rešenja koje njima odgovara, za to vreme sabotirajući ključne odredbe zakona iz 2015. godine koji su ograničavali njihovu zaradu”, izjavio je za BIRN bivši pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov.
Hausmanovo pismo bilo je samo početak pravog malog “rata” koji su vodili izdavači sa državnom administracijom. Retko koji zakon je pratilo toliko kontroverzi počevši od krivičnih prijava, tužbi, preko sudskih procesa zbog kleveta, pretnji, zastrašivanja i na kraju podmićivanja.
Sa druge strane, oni kojih se ovaj zakon najviše tiče, roditelji i nešto više od 800.000 učenika, nisu mnogo toga dobili ni sa jednim od ova dva zakona – udžbenici su i dalje veliko opterećenje za porodični budžet.
I pored ogromne količine novca i dva zakona u tri godine, stručnjaci upozoravaju da kvalitet udžbenika i nastave i dalje nije unapređen, što bi trebalo da bude najvažniji cilj.
Monopol na srpskom tržištu skoro pola veka imao je “Zavod za izdavanje udžbenika”, što je na kraju dovelo do prevaziđenih i staromodnih udžbenika.
Tržište se postepeno otvara početkom 2003. godine, da bi nekoliko godina potom dostiglo puni stepen liberalizacije, a novi domininatni igrač koji je preuzeo najveći deo tržišta postaje nemački “Klet”.
Prema podacima koji se odnose na period od 2016. do 2018. godine, a do kojih je BIRN došao obradom podataka objavljenih na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, Klet zajedno sa svojim ćerka firmama pokriva skoro 50 odsto tržišta udžbenika za osnovne škole.
Procena Ministarstva prosvete za 2014. godinu bila je da cena jednog kompleta udžbenika u proseku za osnovnu školu iznosi 110 evra, a za srednju školu 170 evra.
Računica Ministarstva pokazuje da je okvirna vrednost tržišta udžbenika oko 100 miliona evra. Međutim, ta računica bi bila tačna ako bi svaki đak u Srbiji kupio novi komplet knjiga, što često nije slučaj, tako da izdavači sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a procenjuju da je realna vrednost tržišta oko 50 miliona evra.
Veliki broj izdavača uzrokovao je hiperprodukciju naslova, tako da je danas registrovano skoro 80 izdavača, kao i 1.700 naslova za osnovnu školu. Borba za tržište smanjila je transparetnost i povećala korupciju prilikom nabavke udžbenika.
Praksa „nagrađivanja“ nastavnika i škola u slučaju da se opredele za određenog izdavača počela je od dana kada je otvoreno tržište i vremenom je poprimala ogromne razmere.
Izdavači su postajali sve izdašniji i velikodušniji, pa se od šolja za kafu i torbi, vremenom prešlo na televizore za škole, besplatne seminare i računare za nastavnike.
Sve ovo navelo je Ministarstvo prosvete, na čelu sa tadašnjim ministrom Srđanom Verbićem, da krajem 2014. godine inicira izradu novog Zakona o udžbenicima.
Predlagač zakona je tada najavio da su primarni ciljevi zaštita porodičnog budžeta, jer su izdaci za školske knjige iz godine u godinu postajali sve veći, kao i smanjivanje korupcije prilikom nabavke udžbenika.
Osnovne novine koje je zakon trebalo da donose bili su limitiranje maksimalne cene udžbenika, ograničavanje obima knjiga i zabranu poklona koji nastavnici dobijaju od izdavača i obavezu za sve izdavače da štampaju udžbenike na jezicima manjina.
Podzakonski akt koji bi limitirao cenu udžbenika nikada nije donet, preporuka o ograničavanju obima knjiga takođe nije primenjivana, dok je najveći izdavač “Klet” nakon izglasavanja Zakona nastavnicima širom Srbije poklanjao tablet računare sa besplatnim internetom.
’Nije lobiranje, to je normalno’
Posle samo jednog sastanka izdavača i predstavnika Ministarstva sredinom 2014. godine bilo je jasno da dve strane neće lako naći zajednički jezik.
Izdavači su istog trena shvatili da im novi zakon umanjuje zaradu, što je pokrenulo momentalnu i koordinisanu akciju kako bi se sprečilo njegovo izglasavanje.
Ubrzo je na adresu Vlade stiglo i pomenuto pismo koje je prvi čovek “Kleta” uputio u aprilu 2015. tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću.
Filip Hausman je u pismu istakao dve ključne stvari koje ga čine nezadovoljnim.
Prvenstveno, nije mu bilo po volji što je sa liste za privatizaciju skinuto državno preduzeće “Zavod za izdavanje udžbenika”, koje je on hteo da kupi i pripoji “Kletu”.
A zatim, predlog Zakona o udžbenicima, koji se prema njegovom mišljenju kosi sa evropskim standardima, što je usmeno već rekao Vučiću mesec dana pre nego mu je poslao pismo.
„Koristim ovu priliku da vas podsetim na naš razgovor koji smo vodili u Štutgartu, kada sam vam objasnio sve razloge za moju zabrinutost povodom novog zakona o udžbenicima, i kada sam razumeo da postojeći nacrt ovog zakona ’neće proći skupštinu’“ navodi se u pismu.
Hausman za BIRN kaže da nikada, pa ni prilikom obraćanja tadašnjem srpskom premijeru, on i njegova kompanija nisu prekršili ni jedan zakon, već su samo hteli da istaknu svoju poziciju.
Aleksandar Vučić nije odgovorio na pitanje BIRN-a upućeno mejlom da li je prilikom razgovara sa Hasumanom obećao da zakon neće biti izglasan u postojećem obliku.
Na pitanje da li je Vučićeve reči koje je i sam citirao u pismu shvatio kao obećanje, Hausman kaže da mu „Vučić ništa nije obećao”.
„Njegovu izjavu razumeo sam kao prognozu o daljem razvoju zakonodavnog procesa“, navodi se u pismenom odgovoru Hausmana.
Prognoza se obistinila, pa je predlog Zakona povučen, međutim, izmene koje je pretrpeo su bile minimalne i nisu išle previše u korist Kleta i ostalih privatnih izdavača.
Hausman smatra da je tadašnji predlog zakona bio protivan pravilima EU u pogledu slobodne konkurencije na tržištu i zaštite investitora time što je predviđao postojanje državne komisije koja bi ograničavala cene udžbenike i samim tim smanjivala prihode izdavača.
Prema mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije i tadašnjeg Ministarstva prosvete, uplitanje države prilikom formiranja cene je u ovom slučaju opravdano, iako je protivno zakonima tržišta. Kako kažu, krajnji kupac, to jest, roditelj, ne bira prozvod koji plaća, to jest udžbenike, tako da se udžbenici ne mogu prodavati po principima slobodnog tržišta.
Zakonom je bilo predviđeno da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo trgovine usaglase pravilnik po kome bi se formirala cena udžbenika, ali pravilnik nikada nije stupio na snagu.
Milovan Šuvakov, koji je u to vreme bio pomoćnik ministra prosvete Srđana Verbića, kaže za BIRN da je neposredno pre usvajanja pravilnika u Ministartvo trgovine došao nemački ambasador koji je razgovarao sa ministrom Rasimom Ljajićem.
„Ručna na pravilnik direktno je povučena iz nemačke ambasade“, tvrdi Šuvakov.
Ljajić potvrđuje da je razgovarao sa nemačkim ambasadorom na ovu temu, ali negira da je to razlog neusvajanja pravilnika.
„Normalno je da ambasadori pritiskaju za interese kompanija iz svojih zemalja, ali naše je da ne podlegnemo tim pritiscima. Nema govora da je udovoljeno njihovom zahtevu. Jednostavno smo Ministartvu prosvete uložili racionalne primedbe na pravilnik i mesecima nismo dobili odgovor na njih“, kaže Ljajić.
U nemačkoj ambasadi za BIRN su kratko saopštili da oni u principu podržavaju nemačke privrednike koji su, poput izdavačke kuće Klet, aktivni u Srbiji i zalažu se za fer okvire poslovanja.
“Ambasada se principijelno ne izjašnjava o pojedinostima razgovora sa nadležnim srpskim institucijama”, stoji u odgovoru.
Dva ministarstva su tek u julu 2016. godine usvajili zajednički predlog pravilnika, ali ni on nikada nije stupio na snagu. Ministru Verbiću je prestao mandat, a novi Ministar Šarčević ni posle više od godinu dana nije potpisao pravilnik.
U novom Zakonu iz 2018. godine nema člana koji reguliše maksimalnu cenu udžbenika.
Pretnje i pritisci
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić i njegova pomoćnica Zorana Lužanin u razgovoru za BIRN objašnjavaju da je pismo vlasnika “Kleta” samo jedno u nizu koje su stizale na adresu Ministarstva i Vlade i da su sva imala manje-više sličan ton.
“Zakon neće ući u Skupštinu dok se ne dogovoriš sa Kletom”, bivši ministar prosvete Srđan Verbić za BIRN prenosi reči koje mu je aprilu 2015. godine uputio tadašnji šef kabineta premijera Ivica Kojić.
Na pitanje BIRN-a da prokomentariše ovakvu ocenu bivšeg ministra Verbića, Ivica Kojić u pisanom odgovoru kaže da on nikome ništa nije naređivao, nego da je pokušao da kao izaslanik predsednika Vlade pomogne u nalaženju rešenja u trenutku kada je izgledalo da su predstavnici izdavača i ministarstva u oštrom sukobu.
Verbić je u februaru 2016. godine pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade Zakona bio „izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima“.
Agencija je Verbićevu prijavu prosledila Višem javnom tužilaštvu, koje je u julu 2016. godine utvrdilo da u ovom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.
Pisma je pisao i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju nemački parlamentarac Dejvid Mekalister koji se obratio predsednici Odbora za obrazovanje Aleksandri Jerkov.
On se u pismu pozvao na primedbe Kleta koji mu se požalio da predlog Zakona favorizuje jedinog državnog izdavača “Zavod za izdavanje udžbenika” koji je bio u obavezi da štampa sve niskotiražne udžbenike, a pre svega, one na jezicima nacionalnih manjina.
U “Zavodu” kažu da ovime ne da nisu privilegovani, već da naprotiv štampanje ovih udžbenika samo stvara gubitke.
U odgovoru na pitanje BIRN-a šta ga je motivisalo da se aktivno uključi u javnu debatu oko Zakona o udžbenicima, Mekalister kaže da ga je izdavačka kuća Klet obavestila o predlogu spornog zakona i da mu je rečeno da postoji mogućnost da planirani zakon ugrožava načela slobodne konkurencije.
„Kako mi nije bilo najjasnije stanje stvari, pismom sam se obratio predsednici Odbora za obrazovanje Aleksandri Jerkov“, navodi se u pisanom odgovoru Mekalistera.
Prilikom izrade zakona prekršena je ustaljena procedura donošenja pravnog akta koja počinje tako što radna grupa izradi nacrt, posle toga sledi javna rasprava, zatim se predlog dostavlja drugim ministarstvima, nakon toga ga usvaja Vlada i na kraju ulazi u skupštinsku proceduru.
Umesto toga od maja do avgusta 2015. godine održana su četiri sastanka u Vladi Srbije. Na prvom sastanku 6. maja 2015. godine, pored predstavnika drugih izdavača, prisutan je bio i vlasnik Kleta, Filip Hausman.
On za BIRN objašnjava da u tome nema ništa sporno i da su pored njega bili prisutni I drugi izdavači iz Srbije.
Digitalizacija
Novim Zakonom iz aprila 2018. godine predviđeno je veće prisustvo digitalnih udžbenika u školama, ali i ova novina je unela razdor među izdavače.
U februaru 2018. godine, mesec i po dana pre nego je usvojen novi Zakon, ministar Šarčević i premijerka Ana Brnabić, javno su promovisali digitalni udžbenik izdavača “Klet” prilikom posete jednoj školi u Beogradu.
Ovo je izavalo burnu reakciju svih ostalih izdavača. Oni su se tim povodom pismenom obratili ministru u kome su izrazili nezadovoljstvo ukazujući da je neprihvatljivo da ministar favorizuje jednog izdavača i promoviše digitalne udžbenike koji nisu ni odobreni, čime se krši zakon.
“Da li to znači da je Ministarstvo ograničilo broj partnera na jedan? Smatramo da ovakav pristup promoviše neprihvatljivu praksu favorizovanja udžbenika koji nije prošao zakonsku proceduru odobravanja i koji je promovisan pre nego što su propisani standardi za izradu digitalnih udžbenika.”
Slučajno ili ne, ali “Klet” je još pre tri godine, kao prvi izdavač u Srbiji, počeo sa digitalizacijom udžbenika I to u okviru projekta dodele besplatnih tablet računara za nastavnike.
Od poklona do mita
Na pitanje kako komentariše novi zakon koji je usvojen aprila 2018. bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže da to nije zakon o udžbenicima, već zakon o izdavačima. “To je sve direktna posledica nekontrolisanog upliva velikih izdavača u tržište udžbenika”.
Novim zakonom daje se mogućnost izdavačima, a pre svega onima sa najviše para i najbogatijim fondom za nagrade, da ponovo krenu sa praksom nagrađivanja nastavnika i škola ukoliko se opredele za njihove udžbenike.
Prethodni zakon iz 2015. je zabranio poklone za nastavnike i donacija za škole jer je to prepoznato kao jedan od glavnih koruptivnih elemenata prilikom odabira udžbenika.
Maksimalna vrednost poklona svedena je na olovku i blokče, ali to nije sprečilo pojedine izdavače, poput „Kleta”, da sa više stotina škola sklope ugovor o poklonu tablet računara.
Nastavnicima je obećano da će dobiti tablet računar sa internet uslugom ukoliko naruče 20 udžbeničkih kompleta “Kleta”, a promotivna akcija otpočela je u trenutku kada su škole i profesori morali da izaberu koje će udžbenike da koriste u naredne tri godine.
Obaveza biranja udženika na svake tri godine, a ne svake godine kakva je bila dotadašnja praksa, bilo je regulisano zakonom iz 2015. godine. Zato je izdavačima te godine bilo veoma stalo da što veći broj škola izabere baš njihove udžbenike.
U Kletu objašnjavaju da ovi tableti nisu poklon, već pomoćno sredstvo za rad.
„Tableti nisu dati nastavnicima već na revers školi, potpuno u skladu sa zakonom. Recimo da je 340 škola bilo uključeno“, objašnjava Gordana Knežević-Orlić iz Kleta.
Ipak, Ministarstvo prosvete na čijem čelu je tada bio Verbić je pisanim putem naložilo svim školama da raskinu ove ugovore.
Sve ovo je bio povod da Agencija za borbu protiv korupcije u aprilu 2016. godine osnuje specijalnu radnu grupu koja će se baviti zloupotrebama prilikom nabavki udžbenika.
Jedan od zaključaka ove radne grupe glasi: „Zaključeno je da je Prosvetna inspekcija mogla da učini više u postupku utvrđivanja nepravilnosti prilikom izbora udžbenika… Takođe, Ministarstvo prosvete moglo je da pokrene prekršajne postupke što je propustilo da učini“.
“Prosvetna inspekcija je postupala samo po predstavkama zainteresovanih i u skladu sa svojom nadležnošću vršila kontrolu procedure izbora udžbenika”, objašnjava za BIRN Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra za inspekcijske poslove.
„U navedenim kontrolama nisu pronađene nepravilnosti kada je u pitanju primena Zakona o udžbenicima”, kaže Lazarević.
Dolaskom novog ministra prosvete Mladena Šarčevića, prekinut je rad radne grupe za sprečavanje zloupotreba u Agenciji za borbu protiv korupcije.
”Novi ministar dalje nije obaveštavao Agenciju o korupciji u prosveti vezano za udžbenike“, stoji u dopisu agencije.
Jedini “kamenčić u cipeli” privatnih izdavača za sada ostaje prijava koju je Agencija za borbu protiv korupcije podnela tužilaštvu u julu 2016. godine, a koja se odnosi na nezakonitosti prilikom nabavke udžbenika, to jest, dodele tablet računara.
U Višem javnom tužilaštvu kažu da dve godine od ove predstavke istraga nije okončana.
“Navedeni predmet se nalazi na proverama u policiji po našem zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja, tačnije, predmet je u predistražnoj fazi”, kažu u Višem javnom tužilaštvu za BIRN.
Lična karta “Kleta”
Klet Grupa je jedna od vodećih evropskih izdavačkih kompanija.
Kompanija je prošlu godinu završila sa obrtom od 537 miliona evra, što je povećanje u odnosu na 2016. godinu za 75 miliona evra.
Više od polovine prometa (53,5%) Klet ostvaruje u domenu obrazovanja (udžbenika), još 34,1% otpada na udžbenike za odrasle i doškolovavanje. Klet broji ukupno 3.605 zaposlenih u 67 firmi sa 33 sedišta u 15 zemalja.
Prema podacima firme PwC iz Frankfurta (koja se bavi privrednim savetovanjem, uslugama, finansijskom revizijom) nemačko tržište knjiga 2015. bilo je teško 9,2 milijarde evra, od čega 20 odsto otpada na udžbenike, 31 na stručne knjige, a 48 na beletristiku.
Pre tri godine kompanija je kupila najvećeg konkurenta na tržištu, izdavačku kuću “Noovi logos”, tako da “Klet” sada ima dominantan položaj na tržištu udžbenika sa udelom od oko 50 posto, prema podacima iz 2016. godine.
Ukupan tiraž “Kleta” u Srbiji za godinu dana iznosi miliona knjiga, kažu u kompaniji za BIRN.
PROČITAJTE JOŠ: EKSKLUZIVNI SNIMAK: ANDREJ VUČIĆ JE PREOTEO POSAO DEJANU ANĐUSU
(izvor: javno.rs)
