Poslanik i farmer Marijan Rističević već godinama pokušava da promeni zakon i ukine zabranu uzgoja i ubijanja činčila radi proizvodnje krzna i kože. Na njegovu inicijativu, Odbor za poljoprivredu u Skupštini Srbije u ponedeljak je doneo odluku o ukidanju te zabrane, ali cela procedura još nije završena.
Odredba Zakona o dobrobiti životinja koja se odnosi zabranu uzgoja i ubijanje životnja radi proizvodnje krzna i kože stupa na snagu 1. januara sledeće godine, a Rističević od 2015. godine pokušava da taj član izbriše.
PROČITAJTE JOŠ: MUP KOČI ISTRAGU O BAJATOVIĆEVIM MALVERZACIJAMA!
Mada je dokazano da uzgoj krznašica ostvaruje pogoban efekat po ekologiju, da Svetska banka ocenuje obradu krzna kao jednom od pet najgorih industrija svetu zbog zagađenja toksičnim metalima, kao i da se samo za izradu jedne bunde ubije zmeđu 150-200 činčila, Rističević je ukidanje zabrane pokušao da objasni usklađivanjem našeg zakona sa evropskim.
U tu njegovu nameru teško je poverovati, budući da je sedam država u Evropi u potpunosti zabranilo uzganja krznašica, da je pet zemalja donelo takvu meru, ali one još nisu stupile na snagu, kao i da četiri države EU postavile takve uslove farmerima da ih je nemoguće ispuniti.
– Mnogo toga na svetu nije pravedno, poput ratova, a nije pravedno ni što mnoge životinje u džungli jedu ljude – rekao je Rističević na sednici Odbora.
Njegove kolege iz vladajuće koalicije podržale su njegov predlog, smatrajući da biznis sa krznima “ima dobru perspektivu”.
“Veliki pritisak da se ukine zabrana ubijanja činčila”
Snežana Milovanović, predsednica Udruženja “Sloboda za životinje”, kaže da krznari u saradnji sa pojedinim političarima pokušavaju da zabranu ubijanja činčila prolongiraju ili potpuno ukinu radi sopstvenog interesa i profita, kao i da su imali devet godina (kada je usvojen zakon) da se preusmere na druge grane privrede.
Ona podseća da postoji niz razloga zbog kojih ne treba ukinuti zabranu, od ekoloških do etičkih, kao i da nije tačno da je reč o profitabilnom biznisu, budući da se daleko više novca zarađuje od veštačkog krzna – čak 10 puta.
– Odluka Odbora, međutim, ne znači da će doći zaista do zabrane. O tome svoje mišljenje treba da da Ministarstvo poljoprivrede, a zatim i da taj predlog prođe u Skupštini. Mi smo kontaktirali Ministarstvo, koje nas je uputilo na Upravu za veterinu. Oni su nam rekli da nemaju nameru da menjaju taj zakon. Međutim, na njih se vrše veliki pritisci – navodi Milovanovićeva.
PROČITAJTE JOŠ: DA LI SRBIJI PRETI TOTALNI KOLAPS? ODLAZE DOKTORI I VOZAČI, NESTAJE STRUJA I VODA…
Rističević: Volite da jedete meso, a ne bi da ubijate činčile
I pre tri godine Rističević je na jednoj sednici Skupštine pokušao da inicira priču o ukidanju zabrane ubijanja činčila. On je tada rekao da zakon u nekim slučajevima “preterano štiti životinje, pa čak i one koje se uzgajaju radi proizvodnje krzna”.
– Nelogično je da se zabrani uzgoj krznašica, činčila, nerčeva…, a da i dalje bude dozvoljen uvoz bundi – rekao je Rističević tada.
Ubrzo posle toga Odbor za poljoprivredu usvojio je njegov predlog, ali on nikad nije prošao ni Vladu ni Skupštinu, niti se o njemu raspravljalo.
Pitali smo Rističevića zašto je toliko uporan da izdejstvuje ovu zabranu, a on nam je odgovorio da je to zato što misli da tako treba.
– Taj zakon treba da uskladimo sa Zakonom o stočarstvu, koji ne predviđa ubijanje krznašica. Ne znam zašto neko voli da jede meso, nosi kožne stvari, a smeta mu ubijanje činčile. To je dobro i za našu industriju i za rast zaposlenosti u zemlji u kojoj je toliko nezaposlenih, a i treba domaće zakone uskladiti sa EU – rekao je Rističević.
(izvor: blic.rs)
