“Nedovoljno zaštićeni, često obučeni u kese, pola njih sami nabavljali zaštitne naočare i vizire, odvojeni od porodica, poslati u rat sa virusom, a ne znaju i sami hoće li se zaraziti”, ovo je o svojim kolegama, medicinskim radnicima, napisala jedna lekarka na svom tviter nalogu. Nedovoljno zaštićena, i ona se poput mnogih svojih kolega zarazila koronavirusom negujući pacijenta. Nakon mukotrpne borbe u KBC Zvezdara gde je bila smeštena, podelila je svoje iskustvo. Njeno potresno svedočenje ne govori samo o borbi sa smrtonosnim virusom, već i o sistemu, razaranom i uništavanom decenijama, zbog čega i jesmo tu gde se danas nalazimo.
Od njenih reči mnogi će se posramiti, a mi ih u nastavku prenosimo u celosti:
“Ovo je pogled iz moje bolesničke sobe u KBC “Zvezdara”. Naravno da kao lekar nisam imala dovoljno zaštitne opreme, naravno da sam radila sa COVID19 pozitivnim pacijentom za kog nismo znali da je pozitivan i naravno da sam ubrzo dobila simptome.
Tačno se sećam tog poziva uveče kada me je posle dnevne 12h smene zvao šef ekipe da mi javi da je jedan od pacijenata kog sam tokom smene zbrinjavala Covid+. Ostalo je samo da čekam i se uzdam jer nikad nisam imala problematična pluća. Počelo je malom temperaturom, potom većom, potom temperaturom koja nije padala ni na 2000mg Paracetamola… onda bol u grlu, suv kašalj pa uporna glavobolja. Drugog dana kad je počelo stezanje u plućima, slušala sam sama sebi pluća i čula. Sve mi je bilo jasno.
Sutra ujutru sam se javila kolegama na Infektivnoj klinici, na RTG obostrana upala pluća, hitna hospitalizacija u KBC “Zvezdara” koju su, mislim, tek tada otvorili za prijem. Bila sam prva u četvorokrevetnoj sobi koja se napunila za manje od 24h.
Sestre su bile potresene jer im je prethodni dan umrla koleginica 1987. godište, koja se zarazila od Covid19+ pacijenta. Tri dana su neprekidno stizali pacijenti u KBC “Zvezdara”, tokom npr. jedne noćne smene od 8h imali su 80 prijema. A lekari, sestre, spremačice, svi su neumorno radili.
Htela bih da se ZAHVALIM svim sestrama, lekarima, spremačicama KBC “Zvezdara”, da pohvalim izuzetnu organizaciju, ljudski odnos, brigu, bodrenje dok rade 8h smene pod opremom, a da ne mogu ni da jedu, ni piju vode, ni do toaleta. Magle im se zaštitne naočare, imaju po 2 para rukavica za broj veće, sestre praktično na slepo bodu vene, svi se preznojavaju pod opremom a ta oprema tamo nisu skafanderi, najčešće su šuštali prolazeći hodnikom izgledajući slično ovome…
Organizacija KBC “Zvezdara” je bila vrhunska, uradili su maksimalno u odnosu na ono sa čim raspolažu. Pored svakog kreveta je bio kiseonik, smeće se praznilo 5, 6, 7 puta dnevno, ako nema spremača, praznile su sestre, brisali su se podovi 2 puta dnevno, kvake, lavaboi, slavine. Jedan dan su nam rekli da pozatvaramo sve prozore i vrata, da niko ne izlazi sat vremena, radi se dezinfekcija unutra i spolja. Neka užasno bučna mašina je drndala 45min, još 45min niko nije smeo napolje, kažu sestre posle “Rusi doneli neko čudo”.
Gledam kako se ljudi žale na kućni karantin. Reći ću vam samo ovo…
Sloboda je kad možeš da dišeš punim plućima.
Sloboda je kad možeš da spavaš u svom krevetu.
Sloboda je kad možeš da spavaš u kom hoćeš položaju a da te ne bode braunila ako saviješ ruku.
Sloboda je da kući možeš sebi da spremiš šta poželiš, a da ne zavisiš od bolesničke hrane (koja je bila vrlo pristojna, i to bih pohvalila). Kasnije smo se organizovali pa su porodice i bliski predavali pakete na ulazu, a sestre raznosile po sobama.
Sloboda je kad ne vidiš kako drugi dan hospitalizacije hodnikom proguravaju mrtvog čoveka, čoveka umrlog 2 sobe od moje, odeljenje gde su, kao, lakši pacijenti.
Sloboda je kad ti ujutru ne uđe medicinska sestra u sobu i kaže “Dame skinite sve lične stvari, šnalice, prstenje, lančiće i vratite porodicama, znate zašto ste ovde, znate šta sve može da se desi”… Kad tad nisam umrla. Niko od nas ništa nije vratio, hteli smo i mi kući s našim lančićima.
Načelnica pulmologije mi je rekla da sam imala sreće što sam se javila posle 2 dana simptoma. Prva 4 dana smo svi uglavnom spavali, užasno umorni, nas dve sa upornom glavoboljom. Na 3h se meri kiseonik i temperatura, potom kontrolni RTG, lab, bris…
I sad se dosta zamaram, još nisam raspremila sve stvari iz bolnice. Tek sad vidim koliko sam prva 4 dana u bolnici bila bolesna. Rekli su mi da je 5. dan najgori. Da mlađi ljudi koji su prošli loše su zapravo zakasnili da se jave.
Roditelje nisam videla od kad je sve ovo sa Covid19 počelo i neću ih videti do kraja samoizolacije i bar sam njih sačuvala. Puno nas nije videlo svoje porodice i većina ne zna kad će. Dosta medicinara je i hospitalizovano.
Dosta mojih kolega se izolovalo od porodica, nekoliko se udruže i iznajmljuju stanove, što državu treba da bude SRAMOTA. Kao da niste mogli jedan hotel da obezbedite, “Four Seasons” u Njujorku otvorio vrata medicinarima, a u Beogradu niko ne može.
Ti ljudi, od spremača do lekara, ne da treba da dobiju aplauz, već OVACIJE svako veče u 20h… Nedovoljno zaštićeni, često obučeni u kese, pola njih sami nabavljali zaštitne naočare i vizire, odvojeni od porodica, poslati u rat sa virusom, a ne znaju i sami hoće li se zaraziti.
Pitate se zašto je u Sloveniji i Hrvatskoj bolje sa manjim merama ka građanima? Pa jednostavno: imaju bolje zdravstvo. Naše zdravstvo su urušavali decenijama, omalovažavali sestre, lekare, politizovali uprave bolnica, domova zdravlja, te se na sve pristajalo da ostanu u foteljama.
Direktor “Narodnog Fronta” je u vreme pandemije zabranjivao zaposlenima da nose maske. Rezultat je više od pola obolelog medicinskog kolektiva. Hoće li on odgovarati za svesno ugrožavanje zdravlja drugih, to bih htela da nam vlast odgovori.
Čitam da je direktorka bolnice “Laza Lazarević” zabranjivala zaposlenima da nose rukavice. Hoće li i ona odgovarati za svesno ugrožavanje zdravlja zaposlenih i pacijenata, isto bih da nam vlast odgovori.
Tu istu Infektivnu kliniku koja ima sve same stručnjake i organizuje sad lavovski posao, pregleda, prima lab i distribuira nalaze, koja šalje svoje prof. da svakodnevno konsultuju sve KBC-ove i gde god treba, nju decenijama niko nije obnovio.
Kako ste decenijama svi upropaštavali zdravstvo (i bivše vlasti i sadašnja, jer realno 25 godina su nam isti na političkoj sceni), tako nam se sad svima i vratilo. Bez opremljenih bolnica, bez opreme, sa okrnjenim ljudstvom koje ste unižavanjem profesije terali u beli svet.
Zato što su ovde pevaljke, reality nakaze i nadobudni Youtuberi cenjeniji od lekara, a telo Šabana Šaulića prevozite državnim avionom dok ćuškate med. sestre i spremačice bolnica, e zato nam je sad ovako.
Zato vam sve konferencije za štampu izgledaju isto, isprazno mlaćenje prazne slame i puno politikanstva lekara. Doveli ste mahom one koje možete da kontrolišete šta će da kažu. Dok konačno niste zabranili uživo konferencije. Onda pišite saopštenja u 15h, ne moramo da vas gledamo.
Jer dok ste se kliberili na konferenciji za štampu 26. 02. “najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva” kad se u Italiji umiralo, SRBIJA I NJEN NAROD SU IZGUBILI DRAGOCENE 3 NEDELJE ZA PRIPREMU. Za nabavku maski, zaštitnih odela, rukavica, dezinficijenasa…
Nije kućni karantin ovoj Srbiji najveći teret. I da nas zatvorite u kuće 24/7, izdržaćemo. Najveći problem ste vi bahati, nemoralni, narcisi koji svoje greške ne vidite, ne priznajete, mešate se u tuđe struke i mislite da ćete zauvek tako.
Ovaj narod ima ljudskost, pristojnost, brigu, empatiju, znanje, to sam videla u bolnici. Sve ono što vi nemate i pokušavate većinu da pretvorite u tu vašu bahatu iskompleksiranu manjinu.
Izaći će Srbija iz karantina. A onda vi lepo da odete u Milano u šoping da vas više ne gledamo.”
https://twitter.com/a2na025/status/1249400381110661120?s=21
