Najjače uporište Socijalista u Srbiji je u gradu Valjevu, gde SPS koalicija ima preko 18% podrške birača. Ovaj procenat SPS je imao u Valjevu na poslednjih nekoliko izbora.
Zbog bojkota i slabe organizovanosti opozicije, trenutno je SPS najjača „opozicija“ valjevskim Naprednjacima.
Prethodnih godina razmena „otrovnih strelica“ između SPS i SNS označavala je početak predizborne kampanje, ali i ispitivanje prostora i mogućnosti za neke nove koalicije. Sličan scenario smo mogli da vidimo uoči izbijanja pandemije koronavirasa, ali je ubrzo sve utihnulo. Vučić i SNS su koristili epidemiju za konstantnu kampanju, dok su se Socijalisti taktički povukli. Međutim, u Valjevu između ova dva koaliciona partnera bukvalno traje rat kao između kartela u Кolumbiji.
Valjevski Socijalisti koji drže „Vodovod“ obezbedili su cisterne hipohlorita za dezinfekciju domaćinstava.
Ubrzo je reagovao gradonačelnik iz redova naprednjaka Slobodan Gvozdenović i zabranio dalju distribuciju hipohlorita, a ovaj potez valjevskih socijalista nazvao „politizacijom i skupljanjem jeftinih poena“.
Gradonačelnik Valjeva, po struci medicinar, „proslavio“ se širom Srbije ne samo time što je od celog grada svojom nesposobnošću napravio srpski Vuhan, već i po terminu КONRAD kojim je krstio COVID19.
Nakon svih propusta i bahatosti naprednjaka u Valjevu, popularnost kandidata SPS za gradonačelnika Đorđa Milanovića je porasla toliko da je naprednjacima stiglo upozorenje iz centrale iz Beograda da povedu računa šta i kako rade. Tog momenta, kakvi-takvi odnosi u koaliciji SPS-SNS pucaju po svim šavovima.
Na lokalnom blogu izlazi vest da se naprednjaci spremaju za fizički obračun sa socijalistima: https://valjevograd.home.blog/2020/05/06/sns-direktiva-polomiti-ruke-i-noge-dordu-milanovicu-goranu-markovicu-goranu-zivanovicu/
Prethodno na portalu koji drže naprednjaci, socijalističkog kandidata za gradonačelnika Milanovića proglašavaju valjevskim Al Кaponeom.
Sukob socijalista i naprednjaka u Valjevu kulminira obustavom završnih radova na vodovodnoj mreži u naselju Degurić po nalogu gradonačelnika Gvozdenovića, poznatog po pogrdnom nadimku Кonrad. Kako za Vamediu kažu meštani Degurića, u trenutku samih završnih radova na šahti koja se nalazi na ulazu u rezervoar u Deguriću po nalogu gradonačelnika inspekcija je obustavila radove.
„Da li neko u ovom gradu zna šta znači čekati gradsku vodu 30 godina, a živimo u gradu na tri kilometra od centra grada. Tolike godine kupujemo vodu, točimo u burad, dovozimo. Ovamo komšije koje i imaju neku gradsku vodu, imaju toliko slab pritisak da natoče u čašu treba da se čeka i čeka. Posle 30 godina stekli su se svi tehnički uslovi da dobijemo vodu. Pa nek dodje svako da vidi kako mi živimo. Ljudi, ja nemam reči da ovo objasnim što se dogodilo. Kome, u kakvom mozgu je rodjena takva ideja da mi ostanemo bez vode?“, priča za Vamediu Mihailo Milaković, meštanin Degurića.
Radovi koji su skoro dovedeni do samog kraja, po rečima meštana za njih je gotovo ostvarenje sna koji su sanjali 30 godina, pa je i razumljiv njihov revolt.
„Ljudi su stvarno oštro reagovali, ovde ima komšija koji juče nisu mogli da izadju jer su stariji pa smo ih tek sinoć obavestili šta se dogodilo. Ovo stvarno nema smisla. Iako smo ovde čuli čiji je to potez, ja ne razumem, nemam reči, ne znam kako da vam ovo sad stanje opišem. Da nekom padne na pamet da obustavi sve. Danas ćemo videti kako ćemo se organizovati i šta ćemo. Nas politika ne zanima i taj što vodi politiku treba da zna da je veliki revolt gradjana, a ovo nisu radovi Djordja Milanovića nego našeg gradskog Vodovoda, to je naše javno preduzeće“, objašnjava Milaković koji prenosi i poruku meštana da se neće ovako završiti.
Meštani govore da je revolt medju njima ogroman, a da su od posete inspekcija i obustave radova još uvek u šoku.
Ovaj lokalni sukob socijalista i naprednjaka vrhovi njihovih partija pokušavaju da zataškaju, jer ozbiljno preti da naruši međukoalicione odnose ne samo na lokalu, već i da se odrazi i na republički nivo. Naprednjacima je Valjevo postalo strateški značajno zbog afera oko Krušika. Oni ne mogu dozvoliti da im vlast u Valjevu značajno oslabi, ali s druge strane nemaju nikakvu alternativu sem koalicije sa Socijalistima. Lomljenjem ruku i nogu istaknutijim valjevskim Socijalistima bi od njih napravili žrtve i pucali sebi u noge. S druge strane, ne smeju ni da se mire sa Socijalistima jer bi tako priznali svoj poraz i nesposobnost. U oba slučaja, odnosno kako god da odluče da završe ovu dramu, izlaze kao gubitnici.
