Imate karijeru, ali vam se ujutru ne ustaje iz kreveta. Želite da pođete u posetu sa bejzbol palicom i mlađeg kolegu biste polili kafom. Šta to u vama ne štima?
Moguće je, kako to tvrde neki sociolozi i psiholozi, da svako ima „dva ja“. Eto, recimo, vi imate suštinsko ja i socijalno ja. Ako su u slozi, to se lako prepozna i vi ste neko ko ima mnogo mudrosti i sreće. U suprotnom, u vama je neumorno prisutan unutrašnji konflikt koji postaje i način života i vaša dva ja se svakoga dana na različite načine bore jedno protiv drugoga.
Ko je jedan, ko drugi i šta rade?
Na praktičnom primeru to izgleda ovako:
Petar je šef odeljenja jedne velike banke. Kada mu u šest zvoni alarm, Petrovo suštinsko jakaže da mu treba još dva sata sna jer je poslednjih godina spavao kraće nego što mu je potrebno i stalno je neispavan. Međutim, socijalno ja mu kaže da je ovog meseca tri puta zakasnio i da je direktor to počeo da primećuje. Petar ustaje iz kreveta.
Doručkuje sam. To ispunjava njegovo suštinsko ja osećajem usamljenosti jer mu nedostaje devojka koja se iselila pre sedam dana. Na trenutak, Petar pomišlja da joj se javi, ali njegovo socijalno ja odmah stavlja veto na tu ideju. Kao prvo, pola sedam je. Kao drugo, njegova bivša spava u krevetu svog prijatelja. Petar jedva i da primećuje sugestiju svog suštinskog ja da poseti tog njenog prijatelja sa bejzbol palicom u ruci, jer njegovo socijalno ja zna koliko bi to bilo pogrešno. Ništa od toga. Petar odlazi na posao.
Na poslu, Petrovo socijalno ja strpljivo sedi na sastanku na kome njegovo suštinsko jabukvalno umire od dosade. Pored je ljigavi dvadesetosmogodišnjak sa masterom iz Londona koga su nedavno unapredili umesto Petra. Petru je dovoljno samo da pogleda tipa i da mu se vilica stegne. Njegovo suštinsko ja bi mu najrađe polilo vrelu kafu na onu njegovu markiranu košulju, ali mu socijalno ja opet staje na put. Umesto toga, Petar na margini strane iz notesa piše uvredljive stihove o tipu sa londonskim masterom. Onda ih njegovo socijalno ja prežvrlja da ne bi pali u ruke neprijatelja.
Petar sad već godinama preživljava tu neprekidnu borbu i njegov unutrašnji život je prazan i tup. Ako biste ga pitali kako se oseća, neće moći da vam odgovori jer njegovo socijalno jane zna, a to je jedini deo Petrove ličnosti kome je dozvoljeno da razgovara sa ljudima. Petrovo socijalno ja ga je održalo na poslu, u vezi i u životu, ali tako što ga je odvelo sa pravog puta. Sada se sve raspada.
Kako stvari stoje iz višegodišnje prakse sociologa i psihologa, psihoterapeuta i savetnika mnogo je ljudi nalik Petru: odgovorni građani koji su zauzdali svoja suštinska ja da bi mogli da urade ono za šta veruju da je „prava stvar“. Ima i onih koji ne uspevaju da razviju socijalno ja (ili to odbijaju). Oni žive isključivo u svetu suštinskog ja i ne prilagođavaju se društvu na bilo koji način suprotan njihovim porivima.
Marta Bek, sociolog, psihoterapeut, harvardski đak i predavač čvrsto zastupa tezu o postojanju „dva ja“ i ističe važnost njihove sloge. „Ako čitate ovakve tekstove i knjige, znači da ste osoba koja želi da čuje savete drugih, želite da postanete bolja osoba i dobri ste u tome. Čestitam. Izuzetno je važno da imate razvijeno socijalno ja. Ali, ako se uprkos svim vašim životnim dostignućima osećate kao Petar – nepovezano i neispunjeno – mogu sa priličnom sigurnošću da vam kažem da neke unutrašnje žice u vama nisu spojene. Morate ponovo da stupite u vezu sa svojim suštinskim ja“, rekla je Bek u jednom od svojih predavanja. Zvuči paradoksalno, ali ako hoćete da budete uspešni, morate da prestanete da razmišljate o tome kako da budete uspešni. Bek je to ovako napisala: „Da biste pronašli svoju Zvezdu vodilju, morate da naučite svoje socijalno ja da se opusti i da ponekad ostane po strani.“
Kako se, ustvari, ponašaju ova „dva ja“?
Socijalno ja:
na bazi izbegavanja, konformistički, imitativno, predvidljivo, planski, marljivo
Suštinsko ja:
na bazi privlačnosti, originalno, inventivno, iznenađujuće, spontano, razigrano
Socijalno ja čita, piše, oblači se, pleše, vozi, plaća račune, kuva, peva, čeka u redu, potiskuje želju da ugrize – bilo šta što izaziva odobravanje sredine.
Suštinsko ja se formiralo pre nego što ste se rodili i ostaće u vama do kraja života, to je ličnost koju ste genetski nasledili: vaše karakteristične želje, sklonosti, emocionalne i autonomne fiziološke reakcije povezane u celinu opštim osećajem identiteta.
(Izvor: bizlife.rs)
