Ovih dana navršava se četiri godine od kako je Radomir Nikolić preuzeo ulogu prvog čoveka grada Kragujevca. U tom momentu, zbog realnih problema koji su opterećivali Kragujevčane, dobronamernu i nesebičnu podršku dobio je ne samo od svojih stranačkih kolega, već i od mnogih drugih političkih partija, ali i velikog dela kragujevačke javnosti.
Teška situacija koja je zadesila Kragujevčane izbrisala je mnoge partijske, političke, kulturološke i sociodemografske razlike i gotovo sve resurse bezrezervno stavila na raspolaganje mlađem Nikoliću. Nikada u prošlosti nijedan gradonačelnik nije imao takvu političku poziciju, komociju i šansu da uradi nešto za svoj grad. Radomir Nikolić je u tom momentu predsednik Izvršnog odbora ubedljivo najmoćnije stranke u zemlji, ali i sin predsednika države. Ove činjenice opravdavale su nade u bolje sutra Kragujevčana, i to ne samo onih koji su podržavali, ne Radomira lično, njega slabo ko da je i poznavao, već političku opciju iz koje dolazi.
Svojim pristupom i ophođenjem prema funkciji koju obavlja, za kratko vreme izgubio je svaku podršku. Danas, samo četiri godine kasnije, javna tajna je da gradonačelnik Kragujevca nema podršku ni u sopstvenoj stranci. Kao posledicu unutrašnjeg odnosa snaga u SNS-u imamo i činjenicu da danas svi putevi zaobilaze Kragujevac (na slici ispod).
Ne tako davno, 2008. godine, tadašnji gradonačelnik, i pored nespornih grešaka u radu kojih je bilo, uspeo je da okupi u našem gradu ceo državni vrh. Premijera, predsednika i ministre. „Fiat“. Kragujevac je bio centar republičke priče i prioritet Vlade Republike Srbije. Poređenja radi, ove godine, čak ni 21. oktobra, dana koji je godinama unazad bio obavezan u agendi najviših državnih zvaničnika, niko izuzev Slavice Đukić Dejanović, inače Kragujevčanke, nije bio prisutan na Velikom školskom času u Šumaricama. Kragujevac nije bio čak ni usputna stanica na putu do Kraljeva i obeležavanja stranačkog jubileja.
Kragujevac danas to i jeste – grad za zaobilaženje. Privrednih aktivnosti nema ni u tragovima. Regionalni centri državnih institucija sele se u obližnje Kraljevo, Jagodinu… Nižu se poraz za porazom grada koji se iz regionalnog centra pretvara u palanku. Gradonačelnika to ne tangira. On posao prvog čoveka grada obavlja sa manirima nezainteresovanog službenika računovodstva. Donošenjem odluka o spajanju nespojivog, poput pet različitih gradskih firmi u jedno preduzeće ili u jednu mrežu ustanova deset institucija kulture, od kojih su pojedine najstarije u Srbiji, sa sve zaključkom da je tako jeftinije, gradonačelnik nam nagoveštava kako želi da izgleda grad u budućnosti. NJegova vizija, Kragujevac 2020. je grad sa jednim komunalnim preduzećem i jednim domom kulture (verovatno nalik onim malim seoskim koji se obično nalaze na jedinoj raskrsnici pored prodavnice), ali i bez medija, budući da četiri godine, iako je na to obavezan, ne želi dinar iz budžeta da izdvoji za finansiranje medijskih projekata. S tim da je, kada su mediji u pitanju, Kragujevac izuzetak i kao jedini grad u Srbiji koji, mimo svih zakona i tendencija zakonodavca, iz budžeta lokalne samouprave direktno finansira jednu gradsku televiziju, i to da bi se na njoj gradonačelnik pojavio jednom godišnje i to obično kad se pokrenu kafanske priče o njegovoj smeni, čisto da smiri građane i uveri ih da mu ne pada na pamet da napušta privilegije koje uživa. I naravno da je za sve što nam se i danas dešava, posle četiri godine njegove vladavine, kriva prethodna vlast.
Svesni nemerljive štete koju nanosi gradu, lako i rado bi glasači, članovi i odbornici SNS-a sklonili sadašnjeg gradonačelnika. Problem je u tome što, prema njihovom dubokom uverenju, njega tu nisu oni ni doveli, već Aleksandar Vučić, kome su oni predali sva ovlašćenja. A Aleksandar Vučić trenutno ima bitnijih državnih problema. Što, opet, najviše odgovara Radomiru Nikoliću, dok god da traje, ali i njegovim prijateljima, kumovima, tazbinskim srodnicima i svim štićenicima porodice Nikolić u Kragujevcu, ali i šire. Kragujevac nije selo bez lekara i učitelja pa da se moraju dovlačiti iz obližnjih varoši jer ne postoji drugo rešenje, već je grad od 200.000 stanovnika i preko 150.000 poslovno sposobnih ljudi koji u njemu žive. Uvreda za sve Kragujevčane predstavlja činjenica da njihov gradonačelnik smatra da niko od njih nije sposoban da vodi jednu gradsku firmu, već je neizbežno da direktorka bude žena iz Kraljeva, sticajem okolnosti baš njegova svastika. Ili da o ekonomskom razvoju i prosperitetu Kragujevca brine prijatelj iz Knića, za čiji su odlazak sa funkcije u Kniću nedavno glasali svi odbornici ovog mesta, uključujući i one iz SNS-a. Savetnik gradonačelnika iz Novog Sada koji edukuje i vaspitava zaposlene u upravi grada Kragujevca kako da se ponašaju i tako redom. Pretpostavljam da procedura izgleda ovako: „Gde si, svajo, kako ide posao, što ne dođeš ovde kod mene u Kragujevac, dam ti ja jedno preduzeće da vodiš, šta ti fali“.
I dok mladi iz Kragujevca odlaze upravo zbog nedostatka posla i perspektive, u kragujevačkom SNS-u čekaju Vučića. A građani Kragujevca izbore. Nadamo se.
PROČITAJTE JOŠ: NENAD KULAČIN: OVO MNOGO BOLI!
(izvor: danas.rs / Boris Kovačević)
