“Nigde u svetu se metro ne gradi tamo gde su gusto naseljeni delovi grada, već tamo gde postoji mogućnost razvoja i izgradnje stambeno-poslovnih prostora.”
Siniša Mali, TV “Hepi”, 8. 2. 2018. godine
Ni ova predizborna kampanja ne prolazi bez obećanja da će se konačno ostvariti “višedecenijski san Beograđana” – da dobiju metro. Gradonačelnik Siniša Mali ponovo najavljuje početak izgradnje – sada za polovinu 2020. godine. On je tokom svog mandata na čelu glavnog grada, u više navrata pomerao rok za početak gradnje podzemne železnice. Mali je tokom posete Londonu u oktobru 2014, početak izgradnje prve linije najavio za 2016, da bi u septembru 2016. rok pomerio za još dve godine.
U najnovijoj najavi početka izgradnje metroa, Mali je obrazlagao i zbog čega smatra da je Makiško polje najbolja lokacija za prvu stanicu prve linije. Gradonačelnik je, tako, izjavio da se metro nigde u svetu ne gradi u gusto naseljenim delovima grada, već tamo gde postoji potencijal za razvoj.
Međutim, samo letimičnim pogledom na mape nasumično odabranih metro linija svetskih i evropskih gradova može se videti da trase uvek prolaze kroz centar grada i kroz delove koji su gusto nastanjeni. Šta više, u gotovo svim metropolama, prve metro linije su izgrađene u centralnom jezgru grada, gde je saobraćaj najfrekventniji, a tek kasnije su se širile ka obodima gradova.
LONDON – Dok mi 2018. godine čekamo na ostvarenje “višedecenijskog sna Beograđana”, građani Londona metroom se voze već vek i po. Na zvaničnom portalu preduzeća koje se bavi saobraćajem u Londonu, piše da je prva linija metroa bila izgrađena u centru još 1863. godine. Tek kasnije se granala ka obodu, jer se sa razvojem grada širila i potreba za novim linijama, što dokazuje da je izgradnja metroa pratila razvoj određenih područja grada, a ne obratno, kako Mali kaže.
BERLIN – Izgradnja metroa u Berlinu, kako piše na oficijelnom sajtu grada Berlina, počela je 1902. godine, a prvenstveno je bio konstruisan tako da rastereti nadzemni saobraćaj u centralnom delu Berlina, pa su ubrzo trase proširene na istočni i zapadni deo grada.
NJUJORK – Mapa podzemne i nadzemne gradske železnice u Njujorku prostire se na 472 stanice koje su raspoređene po čitavim četvrtima (Menhetn, Bruklin, Kvins i Bronks). Zanimljivo je da od ukupno 25 linija, samo tri ne saobraćaju Menhetnom, koji se smatra centralnom četvrti Njujorka.
PARIZ – Prva linija pariskog metroa otvorena je još 1900. godine, kako piše na zvaničnom informativnom sajtu pariske metro železnice. Prema njihovim podacima, trasa je, prvobitno, izgrađena u užem gradskom jezgru, najgušće nastanjenom, a na obode grada konstrukcija je počela da se širi tek (ili već, iz naše perspektive) 30 godina kasnije.
BUKUREŠT – A kako stoje stvari u komšiluku? Kako se ističe na sajtu bukureštanskog metroa, Bukurešt ima metro skoro 40 godina, trenutno rade četiri linije, a još jedna se gradi i sve prolaze kroz centar grada.
BUDIMPEŠTA – Upravo u susedstvu imamo i primer linije koja ne prolazi kroz gusto naseljene delove grada. Naime, reč je o poslednjoj liniji metroa u Budimpešti, čija je izgradnja završena 2014. godine. Međutim, dve godine Evropska kancelarija za borbu protiv utvrdila je da je prilikom njene izgradnje bilo “ozbiljnih neregularnosti – prevara i korupcije”. Opozicioni poslanici zamerali su da linija nikad nije dostigla pun kapacitet putnika, jer saobraća u delu grada gde ima mnogo drugih vidova transporta, tako da to svakako ne bi trebalo da služi kao uzor za beogradski metro.
Gradonačelnik je u toku svog četvorogodišnjeg mandata obišao mnoge svetske metropole. Nemalo puta se, kako su mediji prenosili, vozio metroom i hvalio uređenje saobraćaja u gradovima Evrope, pa ne možemo njegovu izjavu pripisati neznanju ili neupućenosti. Gledajući mape, ali i istorijat izgradnje metroa širom sveta, vidimo da je izgradnja mahom kretala od gradskog jezgra. Dakle, praksa je da se svuda u svetu metro zapravo gradi u gusto naseljenim delovima grada.
Arhitekta Branislav Jovin, koji je, prema oceni struke, napravio najozbiljniju studiju o metrou još 1972. godine, nedavno je izjavio da mu se čini da se metro gradi po meri “Beograda na vodi”. U njegovoj, ali i u svakoj kasnije napravljenoj studiji, linije metroa ukrštale su se u centru grada, na Trgu republike ili Terazijama. “Kakve veze ima Makiško polje, nego obećali (Bogoljubu) Kariću i naravno sad mi treba da pravimo prvu liniju da bi njima obezbedili”, kazao je Jovin.
(izvor: istinomer.rs)
