Prema prognozi Fiskalnog saveta, prosečna zarada u 2019. godini mogla bi da dostigne 54.000 dinara ili oko 450 evra, deset odsto manje od famoznog proseka od 500 evra koji već godinama obećava predsednik naše države. Imajući u vidu divljanje cena naftnih derivata i očekivane posledice po cene ostalih artikala, građanin Srbiji koji ima sreću da prima prosečnu zaradu moraće da radi čak tri dana ili 24 radna sata samo da bi jednom napunio rezervoar svog automobila. I još toliko da bi izmirio iznos sa priznanice „Infostana“ za prosečan stan od 50 kvadrata sa centralnim grejanjem. Nakon plaćanja ove dve stavke, za sve ostale potrebe – električnu energiju, hranu, odeću i obuću, lečenje, kulturu i informisanje itd. – preostaće mu celih 300 evra. Doda li se tome činjenica naredne godine sledi povišica penzija od nula odsto, izvesno je da ćemo u 2019, drugoj godini Vučićevog „zlatnog doba“, živeti još gore nego danas.
Najteže će biti penzionerima koji su nedavnim izmenama Zakona o PIO i bukvalno prevedni žedni preko vode. I to ne samo sadašnji, već i budući penzioneri. Kako je izjavio šef kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa, a niko ga od predstavnika vlasti nije demantovao, para za povećanje penzija u 2019. nema. Ako se to ostvari, svima koji se penzionišu do kraja ove i tokom naredne godine penzija će biti računata po vrednosti opšteg boda utvrđenog još krajem 2017, zbog čega će u startu primiti penzije manje od nekoliko do više od deset procenata. A nije moralo da bude tako.
Ima prostora za usklađivanje penzija
U preporukama Fiskalnog saveta za 2019. piše da „budžetski prostor omogućava povećanje mase penzija za oko sedam odsto“ (preko 35 milijardi dinara više nego u 2018), što ostavlja prostor i za ukidanje privremenog smanjenja i za ispunjavanje zakonske obaveze usklađivanja penzija dva puta godišnje – u aprilu i oktobru. I više od toga, Fiskalni savet smatra da su se stekli uslovi za usvajanje „nove i darežljivije formule“ u odnosu na formulu koja je bila na snazi od 2010. i po kojoj je penzije trebalo da se usklađuju za procenat rasta cena uvećan za rast BDP-a preko četiri odsto, te poziva Vladu da već tokom 2019. usvoji tu novu formulu. Umesto toga, Vlada i MMF najavili su da će se nova formula za usklađivanje penzija primenjivati tek od 2020. i nema nikakvog osnova za verovanje da će ona biti „darežljivija“ od postojeće, koja se ionako, iako solidna, već godinama ne primenjuje. Naprotiv, izvesno je da će ta nova „formula“ počivati na diskrecionom pravu Vlade, i zna se koga, da selektivno povećava penzije samo pojedinim kategorijama korisnika i tako nastavi sa urušavanjem tek uspostavljene kakve-takve stabilnosti penzionog sistema.
Ali ekonomska održivost povećanja penzija i plata u javnom sektoru prevashodno i odlučujuće zavisi od privrednog rasta, a na tom planu je u Vučićevom „zlatnom dobu“ zlata koliko i u reci Pek. Zbog dugogodišnjeg niskog privrednog rasta Srbija sve više zaostaje u razvoju za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), a čak i u 2018, u kojoj će se ostvariti relativno visok rast BDP-a, situacija nije mnogo bolja, piše u analizi Fiskalnog saveta, uz konstataciju da je „do znatnog ubrzanja stope rasta Srbije u 2018. došlo privremeno, pod velikim uticajem vanrednih činilaca, poput snažnog rasta poljoprivrede koja se poredi sa sušnom 2017. godinom“. Kad se eliminiše uticaj vanrednih činilaca, i u 2018. rast srpskog BDP-a osetno je slabiji od proseka uporedivih zemalja CIE. Na takav rezultat značajno utiču veoma loš kvalitet i izgrađenost osnovne infrastrukture i niska izdvajanja za javne investicije, po čemu je Srbija, naročito od 2013, na začelju među zemljama CIE.
Brze pruge duge 59 kilometara
Fiskalni savet preporučuje Vladi dva glavna kanala preko kojih bi trebalo povećati javne investicije u 2019. Najveći deo od preko 200 miliona evra treba usmeriti u izgradnju putne i železničke infrastrukture, po čijem kvalitetu daleko zaostajemo za uporedivim zemljama. U odnosu na prosek zemalja CIE Srbija ima 30 odsto manje kilometara auto-puta na 100.000 stanovnika (ukupno 780 kilometara), tri puta manje od Hrvatske i skoro dva puta manje od Mađarske. Ovaj zaostatak oličen je u činjenici da glavni putni pravci (koridori 10 i 11 kao i Obilaznica oko Beograda) još uvek nisu gotovi, pri čemu se rokovi za njihov završetak stalno pomeraju, a imajući u vidu nedavno obrušavanje u Grdeličkoj klisuri i još uvek nepovučena a dostupna sredstva iz zajmova za realizaciju ovog projekta, moguće je da radovi ne budu završeni ni do kraja 2018. Još gora je situacija sa železničkom infrastrukturom, gde dve trećine svih pruga nije elektrifikovano, a brzina vozova je daleko ispod projektovanih. Zvuči kao podatak za Ginisa, ali trenutno je u Srbiji brzina od preko 100 kilometara na čas moguća na svega 59 kilometara koloseka, što je tek 1,5 odsto ukupne dužine pruga.
Druga oblast u koju, po mišljenju Fiskalnog saveta, treba koncentrisati javne investicije jeste zaštita životne sredine. Motivisani potencijalno ogromnim fiskalnim troškovima za ove namene u procesu priključivanja EU, članovi Saveta su o ovom pitanju uradili posebnu studiju čiji su rezultati poražavajući. „Ni u jednom istraživanju koje smo sproveli nismo uočili toliko poražavajuće zaostajanje Srbije kao u ovoj oblasti, ne samo u odnosu na razvijene zemlje EU već i u odnosu na uporedive zemlje CIE“, konstatuje Fiskalni savet uz navođenje niza podataka koji ilustruju posledice višedecenijske nebrige za životni okoliš. Čak i u najvećim gradovima sistem kontrole i smanjenja zagađenja vazduha skoro da uopšte ne funkcioniše, pa se procenjuje da trenutno približno 2,5 miliona građana živi u oblastima s prekomerno zagađenim vazduhom. Preko 90 odsto svih komunalnih otpadnih voda ispušta se direktno u reke bez prethodnog čišćenja. Čak ni Beograd ili Novi Sad ne raspolažu sistemom za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, već se one bez ikakvog tretmana izlivaju u Savu i Dunav. Fiskalni savet navodi da primeri gradova slične veličine koji uopšte ne tretiraju komunalne otpadne vode u Evropi praktično ne postoje – Budimpešta prečisti 95 odsto komunalnih otpadnih voda, Bratislava 99 odsto, Beč 100 odsto, a čak su i Bugarska i Rumunija, koje su na začelju EU u oblasti zaštite voda od zagađivanja, obezbedile prečišćavanje značajnog dela komunalnih otpadnih voda u svojim prestonicama – u Sofiji oko 75 odsto, a u Bukureštu oko 60 odsto. Što bi se reklo – dobro smo i živi, ali vlast ova tema ne zanima i malo je verovatno da će ih upozorenja Fiskalnog saveta trgnuti iz mrtvih.
Domovi zdravlja bez lekara
I konačno, Fiskalni savet je u preporukama Vladi za narednu godinu ponovio više puta iskazan stav o štetnosti zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja je na snazi od decembra 2013. godine. Savet konstatuje da je od tada pa do sredine 2018. ukupan broj stalno zaposlenih u državnom sektoru smanjen za 37.000 ljudi, ali je istovremeno različitim ugovorima, na određeno vreme i van radnog odnosa, dodatno angažovano 19.000 ljudi.
PROČITAJTE JOŠ: (FOTO, VIDEO): KO JE IZDAO DOZVOLU ZA OVO RUGLO?!
(izvor: beogradski-glas.rs / Branislav Krivokapić)
