Zvanično, NLO-a nad nebom bivše SFRJ nikada nije bilo. Ali je ostalo zabeleženo da su u sukobu sa neidentifikovanim letećim objektom nestala dva borbena miga JNA, dva ratna aviona susedne nam Mađarske i sva četiri pilota. I da je mladi poručnik Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva video podvodni grad vanzemaljaca. Da li je jugoslovenska vojska tajno proučavala ovaj fenomen i uspešno zataškala istinu?
Bilo je to daleke 1969. godine, 30. avgusta, na Brionima, negde oko osam sati uveče. Sam posao bio je dosadan – izuzev nekoliko civilnih aviona dnevno, ništa nije letelo iznad zaštićene zone. Tu vrstu zaštite Tito inače nikada nije ni tražio, već su mu je drugi nametali, u maniru klasičnog poltronstva.
Major Janda, koji je veoma retko pio a nikada na dužnosti, bio je ne malo iznenađen kada se na radarskom ekranu niotkuda pojavio krupan cilj. Proverio je sa Bihaćem i Zadrom, ali nikakve aktivnosti nije bilo. Oblasna kontrola letenja u Zagrebu nije imala nikakav prelet ni blizu, a Italijani su potvrdili da ništa slično ne leti iznad Jadranskog mora.
Prema Brionima
Visinski radari koji su odmah aktivirani nisu mogli da izračunaju visinu, pa je Janda pomislio da je, ipak, možda samo u pitanju satelit. Međutim, ukoliko je to bilo tačno onda je to morao biti satelit neverovatne zapremine. Major Janda je osetio da će se nešto strašno dogoditi i upravo zbog tog straha naredio je uzbunu na celokupnom području.
Sledećih dvadesetak minuta cilj se i dalje nalazio na ekranu, ali kao da se nije pomerao. Kada je dobio informaciju izrečenu paničnim glasom da se objekat spušta, major je izleteo na toranj. Mladi kontrolor je izbezumljeno buljio u NLO koji je sada lebdeo na nekih trista metara iznad Pulskog aerodroma, i totalno sluđen, nije reagovao na pitanja majora Jande. Sam major je priznao da uopšte nije znao šta treba da preduzme.
Po njegovoj proceni, objekat je izgledao kao nevešto napravljena cigara: kupaste glave i trupa koji se, poput blagog trougla širio do kraja. Rep je bio oštro presečen. Prečnik “glave” bio je oko dvadeset metara, a širina trupa, koja se stalno uvećavala, na “repu” je bila blizu sto metara. Dužina “cigare” bila je najmanje tri strotine metara!
Na tom telu nije bilo karakterističnih svetala, ali je zato bilo na stotine sitnih, magličastih “svetiljki”. Mada se nije čuo zvuk, osećala se vibracija, a rastinje na aerodromu se povijalo. Srećom, civilni avioni su već odavno uzleteli, pa je na aerodromu bilo malo dežurnih civila. Svi su istrčali na platformu očekujući nekakav kontakt. U letelici nije bilo nikoga, mada je Janda u to sumnjao, i nije bilo nagoveštaja da posetioci bilo šta nameravaju da preduzmu u vezi sa prisutnim ljudima.
Tada je iz najbliže protivavionske jedinice ispaljena raketa na cilj. Raketa je udarila u NLO i rasprsnula se, a da mu nije nanela bilo kakvu štetu. Major Janda se sjurio u komandnu salu i smesta naredio da prekinu sa uzaludnom paljbom – samo bi još nesrećnih civila stradalo od posledica pada rakete, jer su dve osobe ionako već povređene.
Kontrolor sa tornja je izvestio majora, a i on je to na svom ekranu lako uočio, da je NLO krenuo prema Brionima. Major Janda je naredio da uzlete dva dežurna aviona, i da se predsednik Tito odmah obavesti.
Tito je, međutim, NLO već video i nije želeo da se povuče u sklonište. Po njegovom mišljenju, tako se to tada pričalo, sve je to masovna opsena i, u svakom slučaju, nije ništa opasno. Dva miga 21 su i vizuelno uočili NLO i prišli mu na svega nekoliko stotina metara.
To je bila neverovatna situacija: Tito ih gleda svojim dvogledom, oni njega osmatraju sa možda 500 metara visine, lebdeći direktno iznad njega, obezbeđenje oko Tita ne zna šta da preduzme, generali izdaju naređenja da se “neprijatelj” obori, lovci se ne usuđuju da otvore vatru da ne bi, ne daj bože, povredili predsednika, već samo obleću oko NLO-a kao osice!
Fotografije poslate u SAD i Rusiju
Velika trouglasta cigara lebdi i dalje u vazduhu i ne mrda. Sve to traje dobrih 5-6 minuta i major Janda konačno preuzima odgovornost i naređuje lovcima da uljeza oteraju. Naređenje je bilo da ne pucaju u njega već samo da ispale projektile upozorenja. Naređenje je ispunjeno i NLO se ponovo, veoma sporo, odlučuje na uzmak. Kreće se prema Italiji i sve liči na kako-tako završenu priču. Lovci ga prate prema granici na otvorenom moru i još jedanput ispaljuju opominjuće hice.
Major Janda je sa ekipom u bunkeru, a mnogi, uključujući i Tita, to gledaju sopstvenim očima: NLO uspeva da privuče naša dva miga. Vođa patrole panično izveštava da ne komande aviona ne reaguju više i veza se prekida u momentu kada se ciljevi spajaju – NLO i dva aviona. Tada, munjevitim ubrzanjem od čak pet maha – po proceni stručnjaka na aerodromu, NLO leti prema Italiji da bi, neposredno pred njenom obalom, jednostavno nestao sa ekrana radara. Nestali su i avioni.
Momentalne konsultacije sa Italijanima ne donose ništa novo. I oni su videli veliki, neidentifikovani cilj, ali se i njima izgubio sa radara. Kasnije su pretražili svoj deo mora ali nikada, mada je trenutak nestanka naših borbenih aviona precizno geografski određen, nigde nije pronađen ni najmanji njihov delić. Major Janda je bio prisiljen da napiše veliki broj izveštaja, objašnjenja i izjašnjenja i zamalo nije poslat na vojni sud zbog pogibije – nestanka dvojice pilota.
Jandi je rečeno da je Tito osudio pokušaj napada na NLO, da je po njegovom mišljenju to bilo suludo. Iako se i kasnije događalo da naši nekontrolisano otvaraju vatru, ostalo je upamćeno da je on bio energično protiv toga.
Uostalom, to mu nije bio ni prvi ni poslednji susret sa NLO-om i sigurno je negde ostalo zapisano šta je Tito stvarno mislio o tim fenomenima. Postoje i fotografije ovih NLO, a kopije su poslate Rusima i Amerikancima.
