Svako od nas ima ponekad potrebu da se upusti u merlinovske, čolićevske ili bijelodugmaške muzičke pustolovine. Ovo su pesme koje ste sigurno čuli, a još izvesnije – pevali.
1. Dino Merlin – Moj je život Švicarska
Skoro pa savršen – 988 – niko ne zna ko sam. Od Emili Dikinson (“Naši su životi Švajcarska”) do ekskurzija u Vrnjačku Banju – jedna od pesama Edina Dervišhalidovića koja se zauvek ureže u srce. Ko bli sta vi brilijant, vještom rukom izbrušen. Niko nije tako dobro sažeo egzistencijalizam i besmisao kao Dino Merlin u “Imam sve što poželim – samo jedno ne – da me neko bar na tren voli zbog mene”.
2. Zdravko Čolić – Negdje na dnu srca
Odabrati samo jednu pesmu Zdravka Čolića je samo po sebi jako teško, ali ako postoje melodija i stihovi koji mogu da opišu srž Čolinog stvaralaštva, smatram da su to tn tn ttnnnnn “I što sam stariji biće mi sve te že”. Negde na dnu srca, svi to znamo i osećamo.
3. Zana – Dodirni mi kolena
“Znamo se skoro već deset dana / Daj mi svoj auto i ključ od stana”, zajedno sa samim “dodirni mi kolena” sjajan je presek očekivanja i realnosti na početku veze. A i ima nešto u pesmama Grupe Zana koje peva baš Zana Nimani.
4. Oliver Dragojević – Cesarica
Ova pesma je kao da slušaš letnju noć negde na Jadranu. Ima miris mora i toplinu sunca koja se očuvala u večernjem vazduhu. “Ciloga života moje tilo je bez nje / Ka cviće bez vode”, jer ikavica utišava i tihu patnju.
5. Bijelo Dugme – Za Esmu
Još jedna književna referenca, ovoga puta na Selindžera i “Za Esme”. Tifin bezobrazno promukli glas, malo slatkog šečera za vene, oznojeni anđeli, godina Zimske olimpijade u Sarajevu – “Gadno stoje stvari moje luče, ne računaj namene.” Jedna od pesama u kojoj se najviše oseća trenutak u vremenu, uhvaćen između dve kiše.
6. Galija – Kotor
Galija u ovoj pesmi spaja “kraljicu dodira” veoma upitne starosti sa karnevalskom atmosferom Bokeške noći. Rezultat je audio-vizuelni vrhunac erotike domaćeg roka i ove plejliste.
7. Parni valjak – Jesen u meni
Najnajlepše govorne mane u jugoslovenskom roku. Pomirljivo opraštanje sa voljenom, životom, večno pitanje “Zašto sanjam čemprese?”, jednom rečju, Jesen u meni.
8. Bajaga – Plavi safir
Pitanje je treba li Bajaga da se nađe na ovoj listi, pa ćemo kao argument za uzeti priču kako je nekog lika bilo blam što ide na Bajagin koncert, pa je rekao društvu da je na sastanku. Epilog te priče je da ga je društvo provalilo pa su mu poslali poruku “Kakav je taj sastanak, nekad siv nekad žut?” A Plavi safir prosto zbog stihova “Kaži mi ko ti gužva postelju / I ko ima zlatne ključeve / od tvojih tajnih odaja”, a onda i “Daj da te pratim / i da budem sena /da ne budeš usamljena / kad po vodi budeš hodala”.
9. Prljavo kazalište – Marina
Približavamo se kraju veselo u kaputu očevom, malčice prevelikom – nije jasno šta se u ovoj pesmi tačno desilo, on odlazi, ali ne može bez Marine, ona krije suze jer ih nitko nije znao sakrit k’o ona, sve u svemu u jee, jee, oči boje vena boje vena boje Du na va, pevalo je Prljavo Kazalište “daleke ’88.”- kako se to obično kaže.
Pored zvanične, postoji i verzija pesme koja se često peva uživo, a koja se razlikuje u stihu “imala je oči boje vena, boje vena boje DINAMA”, a naročito znaju da je zapevaju muški fanovi Prljavog kazališta koje vole fudbal, a nije im mrzak zagrebački fudbalski/nogometni klub. Ako se nađete u situaciji kada publiku ponese atmosfera, možda vas i začudi koliko zagrebački “modri” imaju navijača i sa OVE strane graničnog prelaza Batrovci.
10. Crvena jabuka – Tamo gdje ljubav počinje
Slično kao “Za Esmu”, a opet potpuno drugačije. Pesma o sarajevskom kišnom jutru, beskrajnim zezanjima i partijama pokera, snimljena u januaru poslednje godine osamdesetih, obećanje je koje se u ovom svetu i vremenu više ne može ispuniti, ali se zato “staro mjesto, tamo gdje ljubav počinje” seli u metafiziku. Svako tamo nekoga čeka.
Takva je i ova plejlista, manje jugonostalgična, a više saundtrek balkanskog multiverzuma, u kojem se ništa od onoga, a ni ovoga (još) nije dogodilo.
(izvor: beforeafter.rs)
