Tradicija se nastavlja. Srbija zaboravlja svoje vojnike, dok pojedine oficire koji nisu ni videli ratni rov – nagrađuje. To se desilo nakon balkanskih ratova s početka prošlog veka, zatim posle Prvog svetskog rata, a evo i ovih dana slična priča odvija se u Nišu.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin dodelio je pripadnicima 63. padobranske brigade spomen-medalje povodom 20 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, ali samo oficirima i podoficirima. Nijedan vojnik heroj sa Košara i drugih ratom zahvaćenih područja ovo priznanje nije dobio. Medalje su dobili i oficiri koji za Kosovo znaju samo s geografske karte.
PROČITAJTE JOŠ: STEFANOVIĆ PRETIO RADNICIMA POŠTE DA ĆE IH “VUĆI ZA UŠI”
Kada kažemo da Srbija zaboravlja svoje najhrabrije vojnike, svakako se sećamo toga da su heroji sa Karađorđevim zvezdama na grudima prosili na mostovima u Srbiji kako bi se prehranili. Vojnici pomenute jedinice neće imati medalju na grudima ukoliko dođu u sličnu situaciju. Jedan od pripadnika brigade koji se nije borio za Srbiju samo na karauli Košare već na svim ratištima od 1991. naovamo, Saša Gacik, pobunio se na skupu veterana jedinice zbog ovakvog propusta. On je bivši predsednik veterana 63. padobranske brigade i uliva poverenje svim pripadnicima jedinice, a u ovom slučaju podržao ga je veliki broj padobranaca.
„Medalje su uglavnom zasluženo dobili ljudi koji su učestvovali u borbenim dejstvima, mada ima i onih koji borbenu liniju nisu ni videli, a kamoli metak opalili. Svako je pružio onoliko koliko je mogao i hteo. Mnogi mediji preneli su vest da su odličja dodeljena, ali nisu rekli da su te nesrećne medalje dobili isključivo oficiri i podoficiri 63. padobranske brigade. Vojnici i rezervni sastav, oni koji su podneli najveći teret NATO agresije, borci i heroji sa Košara i mnogih drugih manje poznatih poprišta bitaka, opet su, po ko zna koji put, nezasluženo izostavljeni i zaboravljeni“, priča Gacik.
On kaže da najviše boli to što su poštovani generali prilikom primopredaje ostali nemi.
„Kada su se medalje uz aplauze i tapšanje po ramenu delile – niko od njih nije rekao ‘neću’. Niko nije rekao ‘neka ih prvo našim ranjenim vojnicima i rezervistima koji su ostali bez delova tela, dajte prvo onima koji su najviše zapostavljani svih ovih godina’. Niko od njih nije rekao ‘neću’. Iluzija je da smo u tom časnom padobranskom stroju svi isti. Dugo sam verovao u to“, objašnjava Gacik.
Zanimljivo je da je na ceremoniji dodele ove takozvane Vulinove medalje bilo govora o „vojnicima herojima koji su nesebično dali sve od sebe…“, ali kad je došlo do glavnog dela, reveri vojnika nisu okićeni priznanjima.
Ministar je tom prilikom rekao da „20 godina od NATO agresije jeste vreme i trenutak da se setimo onih koji nisu sa nama, ali i da budemo beskrajno ponosni na one koji jesu, na one koji su nastavili da se bore, na one koji su sačuvali Srbiju slobodnom“.
„Srbija se ponosi svakim vojnikom, svakim oficirom, svakim policajcem, svima onima koji su odbranili i očuvali zemlju. Uostalom, ko može da kaže gde prestaje narod, a gde počinje vojska. Bili smo jedno i ostaćemo jedno. Zato smo slobodni“, naveo je tom prilikom Vulin, ali izgleda je posle nekoliko minuta, na dodeli medalja, to zaboravilo.
PROČITAJTE JOŠ: ŽIVKOVIĆ: 13. APRILA DA SEDNEMO ISPRED SKUPŠTINE I DA NE USTAJEMO DO 9. MAJA
U razgovoru sa drugim pripadnicima jedinice gotovo svi su sigurni da ovo ozbiljno zapostavljanje vojnika nije namerno, ciljano urađeno. Mnogi smatraju da se protokolarno došlo na ideju dodele, da su protokolarno naručene, pa su protokolarno i dodeljene. Jedino su u tom protokolu izostavljeni vojnici. Oni kažu da to ne može da podeli vojnike i oficire, da 63. padobranska ima članove veterane i u Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji, širom velike Jugoslavije, ali da ostaje „jedan mali ožiljak na srcu“.
„Siguran sam da je u pitanju samo nesposobnost i nekompetencija izvesnih ljudi, ljudi koji su naučili da celog života samo slušaju naređenja i poslušno klimaju glavom, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Ne sporim da je ideja o dodeli spomen-medalja bila dobra, previše okasnila, ali opet dobra i sa časnim namerama. Ipak, nekompetencija onih koji su je realizovali je nesumnjiva, počevši od onih koji su pravili spiskove do onih koji su te medalje svojeručno delili. Nikome od njih nije pao na pamet propust niti su otvoreno ukazali na njega“, zaključuje Gacik. Čuvena 63. padobranska brigada je elitna jedinica Vojske Srbije koja je mnogo zadužila državu i narod. Njihove borbe za srpsku teritoriju u poslednjim ratovima su od velikog značaja, ali nekako je u zapećku ostala činjenica da su nebrojeno puta ulazili na neprijateljsku teritoriju kako bi izvukli srpsku nejač iz obruča, spasili na hiljade ljudi i dece, i to ne samo srpske nacionalnosti. Svakako da za to imaju velike zasluge oficiri i podoficiri, ali ogromnu snagu u tim delima dali su upravo oni koji su na ovoj svečanoj ceremoniji zaboravljeni.
Šala s Vulinovom medaljom
Ubrzo nakon propusta na dodeli spomen-medalja, na društvenim mrežama pojavila se slika zlatne medalje koja je u fotošopu urađena kao da je ministar odbrane dodeljuje svojim ratnim drugovima. To i piše na njoj: „Svojim ratnim drugovima – Aleksandar“. Onaj ko je to uradio svakako je mislio na petnaestodnevnu obuku ministra odbrane, za koju mnogi misle da je obična sprdnja, a u odnosu na učešće vojnika u ratnim dejstvima, i pogotovu u odnosu na zasluge 63. padobranske brigade.
PROČITAJTE JOŠ: BEOGRAD – ŽIVOT ILI VESIĆ
(izvor: beogradski-glas.rs)
