Šta će se desiti sa irskom granicom nakon „Bregzita“? To je jedno od glavnog pitanja u aktuelnim pregovorima. Jer, Republika Irska pripada Evropskoj uniji, ali Severna Irska kao deo Velike Britanije – to više neće biti.
U vreme Prvog svetskog rata, irski pokreti za nezavisnost su bili na vrhuncu. Britanski odgovor na tu političku i oružanu borbu su bili zakoni čiji je cilj bio da se irska ostrva decentralizuju ali da im se ne dozvoli da postanu nezavisna. Prvi planovi da se u Dablinu sazove mali parlament za region, propali su zbog otpora severnoirskih unionista. Oni su hteli ostanak u Velikoj Britaniji. Posle toga su instalirana dva parlamenta i nastale su Severna Irska i Južna Irska koja je bila kratkog veka. Posle trogodišnjeg rata za nezavisnost, vlada u Londonu je priznala poraz. Tako je 1922. Godine Južna Irska izašla iz okvira slobodne irske države – nije više bila deo Velike Britanije.
Kada je utvrđivana granica između dva ostrvska dela, nisu bile u prvom planu geografske datosti, već političko opredeljenje stanovnika pojedinih regiona, tako da je granica ponekad sekla pojedine opštine. To je potom ublaženo stvaranjem neke vrste minijaturne preteče Šengenske zone – stanovnicima je 1923. dozvoljeno da prelaze unutarirsku granicu bez pasoša što se tada zvalo Common Travel Area. Jer, ljudi su, da bi iz jednog sela stigli u drugo, često morali više puta da prelaze granicu koja je pola povučena u cik-cak liniji. Osim toga, grofovija Donegal na severu ostrva je sa preostalim delom Republike bila povezana uskim koridorom; oni koji su odatle išli u druge delove Republike, radije su išli popreko – preko Severne Irske.
Bilo je teških vremena
Na granici dugoj 499 kilometara postoji ukupno 300 graničnih prelaza raznih veličina. Prelazi su uređeni tako da ljudi često ni ne primećuju da su prešli granicu. Table sa pozdravom, na kojima se vidi da li se putnik upravo nalazi u Velikoj Britaniji ili u Severnoj Irskoj, predstavljaju retkost. Granica nije uvek bila tako nevidljiva: kada je 1969. došlo do eskalacije nasilja u severnoirskom konfliktu, tamo su britanske jedinice zauzele položaje. Granica je obezbeđena kako bi se sprečilo ilegalno doturanje oružja u Severnoj Irskoj iz tajnih logora u Republici Irskoj.
Britanska armija je zatvorila manje granične prelaze, uništila prilazne puteve i digla mostove u vazduh. Masivno ograničavanje kretanja je revoltiralo mnoge stanovnike regiona i samo podgrejalo tamošnji nacionalizam. U jednoj studiji o predstojećem izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, naučnici sa Univerziteta u Belfastu su razgovarali sa stanovnicima graničnog područja o njihovim nekadašnjim iskustvima. „Sećam se da sam, da bih prešao put koji je pod normalnim okolnostima iznosio četiri milje, tada morao da pređem 22 milje zbog zatvorenih puteva i mostova. Tada je bilo vrlo teško živeti – britanska armija nas je baš maltretirala“.
Nova faza na pomolu
I pored dogovora iz 1923. o slobodnom putovanju, robni saobraćaj je u tom regionu uvek bio ograničen. U početku su carinske postaje imale zadatak da ograniče protok određenih vrsta robe. Ali, zbog englesko-irskog trgovinskog rata 30-ih godina, uvedene su carine na poljoprivredne proizvode; nešto kasnije, i na ugalj i čelik. Mere vlada u Londonu i Dablinu su nanele veliku štetu pograničnim opštinama. Šverc robe i trgovina na crno su uzeli maha.
Trgovinski rat je završen 1936. I pored toga, granične kontrole su ostale. One su nastavljene čak i kada su Republika Irska i Velika Britanija 1973. Istovremeno stupile u Evropsku ekonomsku zajednicu koja je bila preteča EU. Kontrole su ukinute tek u januaru 1993. otvaranjem zone zajedničkog Evropskog tržišta. Pošto Velika Britanija napušta Evropsku uniju, ta faza slobodnog putovanja i trgovine bi uskoro mogla da se okonča.
(izvor: dw.com)
