Sećate se čuvene priče o dečaku koji je iz dosade, ili radoznalosti nekoliko puta vikao “vuk”, pa kada je vuk zaista napao njegovo stado ovaca više mu niko nije verovao ni potrčao u pomoć. Ovce su pojedene, a dečak naučio vrednu lekciju. Naučili smo je i mi sa svojih 7-8 godina u periodu kada smo na školskim časovima čitali ovo Ezopovo delo. Dobro skoro svi. Skoro svi smo naučili tu lekciju.
PROČITAJTE JOŠ: Da sumiramo – tuča na “jugu” i ko tu koga više za****va?
U današnje vreme sličnu, doduše mnogo odvratniju verziju imamo u našoj Srbiji. U ulozi dečaka je mali Alek, ozbiljni psihopata koji je na posedovanje dobio celu jednu državu, ili barem nešto što bi trebalo da liči na državu. Ovce su tu, a vuk, pa vukova ima dosta. I stalno dolaze novi, praktično svako ko odbije poslušnost, svako ko ne pristane da potvrdno klima glavom ili da se bezuslovno klanja liku i delu malog Aleka magično postaje vuk.
U prethodnih 5 godina naš predsednik/premijer preživeo je više atentata nego Fidel Kastro, Staljin, Broz i Hitler zajedno, rušilo ga je i kuso i repato, ali srećom po srpski narod za sada bezuspešno. Strani plaćenici, domaći izdajnici, Soroš, CIA, MI6, Malteški odred i mnogi drugi iz dana u dan su nemilosrdno jurišali da unište red i mir u državi (koji inače nepostoji), uruše sistem (koji takođe nemamo), destabilišu vlast (koja je kriminalna) i sruše, pa čak i mučki ubiju faraona (kojeg nažalost imamo).
Svaki put kada u javnost ispliva neka od nebrojeno mnogo afera vršioca vlasti u Srbiji, magično kao protivteza pojavi se individua ili grupa koja juriša, napada, preti i ubija državni poredak Republike Srbije i njenog nepogrešivog vođe. Mada dobro, tako i mora, jer kad nemaš rezultate, kad uništiš sve čega se dohvatiš, kada su ti najbliži saradnici polupismeni poltroni čiji koeficijent inteligencije ne prelazi broj cipela koje nose ništa drugo ti ne preostaje nego da vlast održavaš stalnim strahom i prividom haosa koji preti odmah iza ćoška.
PROČITAJTE JOŠ: Vučićeviću, ko ti ruši predsednika?
Dragan J Vučićević, Željko Mitrović i ostala govna iz režimskih medija u proteklih par godina napisali su i režirali više kriminalnih priča nego Agata Kristi, Ves Krejven, Kventin Tarantino i Artur Konan Dojl zajedno i to kad se pomnože.
Imali smo čak 97 ubica koji su čekali velikog vođu u Jajincima, specijalne agente stranih obaveštajnih službi koji bi da skinu glavu prvog među nejednakima, pa čak i opozicione lidere i javne ličnosti koji ne samo da pozivaju na njegovo ubistvo, nego idu i korak dalje posle toga u vidu vršenja nužde nad grobom herojski palog predsednika.
O rušenju Vučića i izazivanju haosa imamo više tekstova nego o golim telima moralno posrnulih starleta, milijarde su uložene u destabilizaciju nikad stabilnije države, a situacija je toliko dramatično poodmakla da čak i najbliži saradnici malog Aleka iz vrha kartela čekaju kao uspavani agenti da na komandu okupatora krenu u prolivanje krvi.
Nedavni događaji na južnoj tribini stadiona Partizana iznedrili su novu dramu i nove heroje. Ceo masakr koji su huligani izveli je u stvari uperen protiv malog Aleka, a kome ni taj plot twist nije dovoljan može da uživa u izmišljenom pretećem pismu Vučiću koje potpisuju “Pavelićevi križari, ustaški gerilci” iz Hanovera.
Svako ko je makar na jedan dan bio u današnjoj Nemačkoj zna da ne postoji ni promil šansi da u Bundesrepublici egzistira bilo kakva ozbiljna nacističko/fašistička grupa, a kamoli da ista preti ubijanjem šefa jedne države, pa makar to bila i država o kojoj piše slavni Ezop.
Pretnje nekakve kvazi fašističke ustaške grupe nemaju ni nikakvu poentu, jer čime bi jedan mali Alek bio trn u oku takvih pacijenata kada je svojim rezultatima napakostio samo ljudima koji preživljavaju u njegovom carstvu. E u to ime prezentovaćemo šta se desilo sa prethodnim atentatorima, ubicama i izazivačima haosa, koji su se od krvnih neprijatelja preobukli u najveće saveznike Aleksandra Vučića, a vama ostavljamo da donesete zaključak u kakvom pravcu će se odvijati drama na relaciji ustaški fašistički klan vs mali alek.
- 97 atentatora iz Jajinaca – misteriozno nestali, tužilaštvo nema materijala
- Džordž Soroš – srdačan sastanak sa Alekom u Njujorku i svečani doček sina u Beogradu
- Bakir – Odličan drugar za uzajamno podizanje tenzija pred izbore
- Zoran Zaev – Pogledati pod “Bakir”
- CIA i Američka ambasada – nikad bolja saradnja Vučića i političara iz USA
- UČK teroristi – Koalicija sa Ramušom Haradinejom
- NATO – Finansirao fondaciju Klinton, održane vojne vežbe NATO u Srbiji
- Hrvati – Nikad srdačniji sastanci sa Kolindom, po prvi put predsednik RH bio na inauguraciji srpskog šefa države
- Albanci – Srbija pomaže Albaniju sa 100.000 evra posle poplava
- Milorad Nikolić – zbog navodnih pretnji sms-om ubijen u zatvoru
Dakle, da sumiramo. Svi spoljni faktori koji bi da presude Aleksandru Vučiću su nedvosmisleno njegovi najbolji prijatelji, koji se koriste samo u cilju zastrašivanja naroda kojem mali Alek upravlja.
Jedini koji su zaista pretnja po ovaj pogubni režim i bolesnog diktatora na vlasti – jesu građani Srbije. Zato mali Alek i njegov režim otvoreno i nedvosmisleno rade i bore se protiv svakog građanina koji se drzne da se usprotivi vlasti, znaju odakle im najveća (i jedina) opasnost preti.
Zato bismo za kraj poslali samo jednu poruku, Aleksandre mi ne priželjkujemo tvoju smrt, mi nismo tvoje ubice, ali radimo i radićemo sve na ubijanju diktatorskog režima koji si postavio u našoj Srbiji i krivičnom gonjenju za sva dela koja si napravio. I da, nećemo se smiriti dok “vuk zaista ne zakuca na tvoja vrata”. A onda ti, kao u slavnoj Ezopovoj priči, ni tvoji veliki prijatelji iz inostranstva neće pomoći.
