Sve ono što nekada nije uspelo Poćoreku i drugim srpskim dušmanima u bližoj istoriji pošlo je za rukom aktuelnom ministru odbrane Aleksandru Vulinu. Izmislio je novu vrstu poniženja.
PROČITAJTE JOŠ: NAMERNO LAŽE? FUNKCIONER SNS POMEŠAO ALBANSKU ZASTAVU U ČE GEVARU
Ajde to što nije bio u vojsci kad je trebalo, možda i može da se oprosti. Armija nekadašnje, pa i sadašnje omladine ne zna šta je soška ili da se nadesno ravna… ali lečiti komplekse petnaestodnevnom vojnom obukom stvarno je ozbiljna mentalna pojava koju bi trebalo da objasne pre svega stručnjaci.
Naš ministar nije samo izvrnuo ruglu vojnu obuku, on je dao i novi recept vlastima. Kako se ne pamti u istoriji da je neki ministar odbrane tokom mandata bio na vojnoj obuci, da li to znači da bi budući ministri saobraćaja, finansija i drugih naučnih sfera mogli po kratkom kursu nakon imenovanja da završe fakultetske večernje tečajeve i nastave mandat kao da se ništa nije dogodilo?
Ukidanje stajaće vojske je još jedna glupost kojoj smo se povinovali u neka „demokratska“ vremena. Bivši ministar odbrane Šutanovac je odlično to uradio. Srbija je tada ostala zabezeknuta time da će im sinovi i unuci služiti vojsku u lutkarskim pozorištima i staračkim domovima, a sada je došlo vreme kada se poniženje secka u sitna crevca. Petnaestodnevnom obukom.
Sve je to, izgleda, neko odozgo video, razmislio i odlučio da se kao pandan tome, vojnom i policijskom paradom obeleži 20 godina od bombardovanja Srbije od čega pere ruke ovih dana i NATO. I to gde – baš u Nišu.
PROČITAJTE JOŠ: SNS DEFINITIVNO DOTAKAO DNO: NAPREDNJACI OBJAVILI NUMERU POSVEĆENU ĐILASU
Grad na jugu Srbije mnogo je propatio u poslednjim vekovima, a dočekao je da se nadobudna vlast Slobodana Miloševića kočoperi i zarati sa 19 najjačih zemalja na svetu. Mnogo treba da si budala da to uspeš, rekle bi Nišlije.
Svakako da je parastos žrtvama jedan čin neophodan zbog poštovanja prema poginulim ljudima. U mojoj, Šumatovačkoj ulici još vlada tuga zbog poginule trudnice, jedne radnice iz lokalne kafane i ljudi koji su tog dana samo krenuli na pijacu. U crno je zavijeno 14 porodica tog 7. maja kad su naselje Beogradmalu zasula dva kontejnera kasetnih bombi koje su sejale smrt. Bombe su bačene i na deo Niša oko Hitne pomoći.
Petak, 12 sati, kao za nesreću, zaboravio sam novinarski blok. Uzeo ga od kuće i krenuo prema tadašnjem dopisništvu niz Šumatovačku. S neba su padali i na njemu se vijorili kišobrančići sa žutim tovarom nalik na kobasice u omotu, a za koje smo ja i neke moje komšije pomislili da su razni propagandni flajeri. Počeli su da padaju, dva automobila su kao u filmovima odletela u vazduh jer su geleri pogodili rezervoar. Strčim da stignem do moje prve kapije, a na nju navaljen čovek, vrišti od bolova jer mu je bomba otkinula nogu, dijagonalno od njega leži mrtva trudnica. Skrećem u sporednu ulicu, samo da bih stig’o do druge kapije i do svojih da vidim da li su živi, kada tamo – leševi na ulici. Krv na sve strane, gore automobili. Video sam da među mrtvima nema dece.
Sutradan, malo sam došao sebi. Jedna bomba se zadržala na krovu, nije eksplodirala. Onda se nekako otkotrljala i pala tik uz prozor. Izbušila je poslednji kabl tako da je naselje bilo bez telefona, struje i vode. Posle sat ili dva, ona velika bomba „krmača“ pogađa betonski most. Od udara u celom naselju pucaju stakla, nameštaj „kao bomba da je pala“ ispreturan… Izlazim u dvorište, pogledah nagore i raširenih ruku pitam nekoga gore na nebu: „Zašto?!“Posle takvih scena mi pričamo o paradi gde će defile da pozdravljaju deca za zastavicama dok Niš nadleću u brišućem letu „migovi“. Školarci će ulaziti u tenkove i kao biće presrećni.
U jednom društvu pre nekoliko dana pričamo o toj famoznoj paradi, zaključujemo da joj, ako već treba da se dogodi, mesto nije u Nišu… tek jedan momak reče kako radi kod vojske i kako nemaju dovoljno akumulatora u nekoj jedinici, tu u gradu. Pa kad zetreba kamion, neki iz jedinice prebacuju taj akumulator u njega kako bi završili posao.
Narod već 30 godina razmišlja o ratu, izmrcvaren je, izgubljen, tako da sumnjam u preveliku sreću što će 24. marta zagrmeti tenkovi na ulicama punih udarnih rupa.
A i ako je zbog lečenja samo jednog kompleksa, mnogo je, brate, rekle bi neke Nišlije.
PROČITAJTE JOŠ: SNS NE POSUSTAJE: PRETNJE SUDIJI ZBOG UČEŠĆA NA PROTESTU
(izvor: beogradski-glas.rs / Marko Smiljković)
