U slučaju bilo kakvog dogovora Beograda i Prištine biće sigurno održan referendum o tom pitanju, što će se, prema očekivanjima, dogoditi naredne godine, tvrde pojedini predstavnici diplomatskih krugova.
Naši sagovornici ističu da je takav scenario najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju posle razgovora u Briselu sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, porukom da „on neće ništa potpisivati, već će konačnu odluku dati narod“.
PROČITAJTE JOŠ: ZORANINO PISMO FUDBALERIMA JE UVREDA ZA ZDRAV RAZUM I ZA CELU SRBIJU!
„Referendum će biti organizovan što je moguće kasnije, verovatno početkom 2019. godine. Zapad, međutim, neće blagonaklono na to gledati i smatraće referendum nepotrebnim“, kažu izvori.
U kabinetu predsednika Vučića nismo dobili precizan odgovor na pitanje kada bi „narod mogao da bude pitan“ s obzirom na to da razgovori još traju i da se za rešenjem još traga. Naši diplomatski izvori navode da bi do novog susreta Vučića i Tačija moglo da dođe uskoro, ali da još ništa nije precizirano s obzirom na to da obojica imaju predsedničke obaveze. Jedna od njih je, kako nam je rečeno, susret Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona 17. jula u Parizu.
Prema saznanjima našeg lista, ako Beograd i Priština potpišu sporazum u narednim mesecima rok za primenu biće proleće 2019, a Zapad i dalje insistira na dogovoru koji bi podrazumevao da Kosovo dobije članstvo u UN i drugim međunarodnim organizacijama, dok bi Srbija dobila zajednicu srpsku opština na Kosovu, a, moguće, i „preciznu godinu ulaska u EU“. Taj ishod značio bio definitivno okretanje Srbije Zapadu.
S druge strane, srpski zvaničnici se, kako je pisano u više navrata, zalažu za podelu Kosova, tako što bi Beogradu pripao sever i manastiri, što nikako nije po volji zapadnim zemljama. Kako su juče preneli mediji, ambasador Nemačke u Prištini Kristijan Helt izjavio je za prištinski list Zeri da bi „podela Kosova stvorila potencijal za destabilizaciju celog regiona i šire“, ističući da se Berlin protivi tome.
– Niko ne može da pruži ubedljiv odgovor na pitanje koje bi probleme rešila podela. Da li bi se poboljšao položaj kosovskih Srba južno od Ibra. Da li bi se poboljšala situacija sa istorijskim i verskim centrima kao što su pravoslavni manastiri? Da li bila ojačala srpska zajednica unutar kosovskog društva? Ne“, rekao je Helt. Nemački ambasador je istakao da bi pažnju trebalo usmeriti na uslove života srpskog stanovništva na Kosovu, a ne samo na privilegovane krugove, preneo je FoNet.
PROČITAJTE JOŠ: “VUČIĆ NEMA HRABROSTI DA SAM DONESE ODLUKU, PA SE KRIJE IZA REFERENDUMA”
(izvor: danas.rs)
