Srbijom vlada grupa ljudi koja je prisvojila državu i njene institucije i sa njima raspolaže onako kako hoće.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević smatra da kritike koje pristižu na račun Vučićeve vladavine iz Evrope pokazuju da su na red došla pitanja koja je do sada vlast u Srbiji “uspešno stavljala u drugi plan u odnosu na rešavanje kosovskog pitanja i pitanje regionalne stabilnosti”. On kaže da u mnogim evropskim državama “više ne postoji entuzijazam u vezi sa Vučićevom vladavinom kakav je donedavno postoja” i da je sve manje “spektakularnih poseta, prijateljskih izjava podrške i slikanja”.
PROČITAJTE JOŠ: PUF: “NE PLAŠIMO SE VUČIĆA, PA NAS NEĆE UPLAŠITI NI NJEGOVI POLTRONI KOJI NAS BLATE”
Pavićević (na slici ispod) u razgovoru kaže da vlast pokušava da pripremi teren za kosovski rasplet, stvarajući najširi manevarski prostor, odnosno da “istovremeno postoji jeftino podgrevanje nacionalističkih i antizapadnih osećanja građana i priznavanje kosovske realnosti i gubitka teritorije”.
On tvrdi da Srbijom vladaju ljudi “koji su prisvojili državu i njene institucije i sa njima raspolažu onako kako hoće”.
Đorđe Pavićević je jedan od onih, malobrojnih, univerzitetskih profesora koji aktivno uzimaju učešće u političkim i aktivističkim dešavanjima u Srbiji, pa je recimo svojevremeno da Dorćolu učestvovao u akciji sprečavanja prinudnog iseljenja porodice Kavatmi. Predaje političku teoriju i autor je, između ostalog, knjige Disciplinovanje demokratije.
Iz Evrope se čuju sve oštriji i rezolutniji tonovi o ovdašnjoj vlasti. Da li je to znak da EU, posle perioda otvorene podrške Vučićevoj vlasti, ulazi u novu fazu odnosa sa Srbijom?
PROČITAJTE JOŠ: GRBOVIĆ JE BEZ DANA MENADŽERSKOG ISKUSTVAO DOBIO DA VODI ŠTARK ARENU!
– Može se reći da u mnogim evropskim državama više ne postoji entuzijazam u vezi sa Vučićevom vladavinom kakav je donedavno postojao ili kakav je makar izražavan u izjavama zvaničnika. Sve manje je spektakularnih poseta, prijateljskih izjava podrške i slikanja. Kritike Saveta Evrope u vezi borbe protiv korupcije i nekažnjive policijske torture, kao i poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji ili kritike Venecijanske komisije na nacrt ustavnih amandmana – pokazuju da na dnevni red dolaze pitanja koja je srpska vlast do sada uspešno stavljala u drugi plan u odnosu na rešavanje kosovskog pitanja i pitanje regionalne stabilnosti. To su, pre svega, pitanja vladavine prava i slobode medija. Srpska vlast nervozno reaguje na ove kritike i pokušava da minimalizuje njihov značaj pred domaćom javnošću, a sebe predstavi kao jedinog političkog aktera koji može da rešava probleme i isporučuje ono što se traži pred EU. Ali ovo je sve teže, jer lepe reči obećanja ne prate rezultati. Teško je predvideti kako će se ovi odnosi dalje razvijati, jer je još uvek mnogo karata na stolu, a mnogo igrača oko njega, ali nije ostalo mnogo karata da se podeli. Ono što je izvesno jeste da blefovi sve teže prolaze i da se neke partije bliže kraju. Vučićeva vladavina će na kraju pretrpeti političku štetu, mada ne možemo znati kolika će ona biti, ali je sigurno da će veliku štetu pretrpeti perspektiva pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Ovakva situacija daje alibi i Vučićevoj vlast da ne sprovodi reforme koje potkopavaju njegovu vlast i EU da ne otvara pitanje proširenja pre nego što reši unutrašnje probleme.
Čini se da se rasplet u vezi sa Kosovom približava, a da vlast nema rešenje za ovaj problem? Istovremeno se na unutrašnjem planu dramatično podgreva nacionalistička retorika.
– Ovo su dva interesantna pitanja. Jedno pitanje je kako idu pregovori i kakva rešenja su na stolu. O tome malo toga pouzdano znamo, a najavljuje se skori rasplet. Znamo da je manevarski prostor koji ima srpska vlast dosta mali i ona grčevito traži neki pomak koji može da se predstavi kao uspeh. Drugo interesantno pitanje jeste kako se ovi pregovori predstavljaju domaćoj javnosti. Očigledno je da vlast ovde želi da sebi obezbedi najširi mogući manevarski prostor u odnosu na bilo kakav rezultat pregovora. Istovremeno postoji jeftino podgrevanje nacionalističkih i antizapadnih osećanja građana i priznavanje kosovske realnosti i gubitka teritorije. Očito je da vlast nastoji da pripremi javnost i minimalizuje politički gubitak ma kakav rasplet bio, a posebno u slučaju potpisivanja nepovoljnog sporazuma. Drugi red političara i analitičara, kao i mediji pod kontrolom vlade, šalju ove poruke i pripremaju teren za očuvanje Vučićeve vlasti u vremenu posle raspleta.
Ko po vama danas zapravo vlada Srbijom, koje su te strukture, vidljive i nevidljive, koje kreiraju našu stvarnost i određuju nam sudbinu?
– Teško je preciznije odrediti karakter vlasti u Srbiji, jer je teško pouzdano oceniti koliki uticaj imaju neformalne strukture koje nastoje da kontrolišu državne resurse i funkcionisanje institucija. Da taj uticaj postoji, nagoveštava izraz “zarobljena država” koji se javlja u poslednjem izveštaju Evropske komisije. Međutim, neutoljivo nastojanje vlasti da preuzme kontrolu nad svim institucijama u državi, da ih javno diskredituje i njihovo funkcionisanje podredi vlastitim interesima – govori i nešto drugo. Reč je o tome da je teško razdvojiti formalne od neformalnih struktura vlasti, institucionalne od neinstitucionalnih aktera, jer institucije gube na značaju. Zakoni i pravila primenjuju se arbitrarno i kao još jedan resurs za ličnu vladavinu, ne kao norme koje uređuju odnose među građanima i odnose građana i vlasti. Zbog toga se čini da Srbijom vlada grupa ljudi koja je prisvojila državu i njene institucije i sa njima raspolaže onako kako hoće, mada je, osim u malom broju slučajeva, teško ustanoviti ko je tu lutka a ko vuče konce. U takvoj vladavini svi drugi, osim onih koji su pri vrhu piramide, lako su zamenjivi.
(izvor: autonomija.info/N. Sejdinović)
