Vučić je danas i više nego svečano narodu prezentovao dva, pa ne možemo baš reći nova, ali svakako dva aviona. To je jedan deo od onih 6 koje smo još pre 2 godine dobili na poklon za svega 100 miliona i eto 1/3 poklona od danas može da leti.
Na toj svečanosti prvi među jednakima i armija njegovih pristalica ubeđivali su nas kako smo sada rame uz rame sa najrazvijenijim vojskama na svetu, što je toliko glupo da nemamo ni najmanju želju komentarisati.
Međutim, ono što je najviše odjeknulo jeste izjava gazde Naprednjaka da država razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka. LAŽ!
Nije da nismo od Vučića navikli da i kada kaže “dobar dan” vrlo dobro pogledamo kroz prozor da se uverimo da je stvarno dan, ali ova izjava toliko nema dodira sa realnošću da to zaista nije normalno.
U Vojsci Srbije nema para ni za hranu, aktivni vojnici beže glavom bez obzira. Oružje (izuzev na naslovnim stranam Informera) ne postoji, plate su smanjene i jednostavno cela ta institucija je u potpunosti obesmislena.
Isto tako država koja je omogućila NATO vojnicima status službenih lica i zaštitila ih kao bele medvede do te mere da kada bi nekim slučajem, ajd da kažemo u saobraćaju ubili nekog čoveka, ne bi mogli da odgovaraju pred zakonom, e takva država ne može da donosi ovakve odluke, bez da NATO pakt aminuje.
Država čiji predsednik i ministar odbrane nisu služili vojsku i koja je na rubu bankrotstva jednostavno NEMA DOVOLJNO NOVCA ZA JEDAN OVAKAV PROJEKAT.
Zašto onda gazda SNS-a baš sada izmišlja ovakve budalaštine?
Više je razloga, prvo, naravno da bi kod određenog broja stanovništva koje danima truje da ukoliko ne pokloni Kosovo Albancima biće rata – da pomisle evo stvarno se pripremo za rat, definitivno je Vučić u pravu, hajde da poklonimo to Kosovo, ionako imamo zadrugu i parove.
Drugo da bi podmirio one “nacionalne” glasače koji su u Stamatovićevom kampu videli nešto pozitivno, a u odluci ambasadorske marionete Aleksandra Vučića nešto izdajnički.
Dakle da sumiramo još jednom – država ne razmišlja o uvođenju obaveznog vojnog roka. Država odavno već ne postoji. Vojni rok ne postoji.
A valjda smo i sami preprasli te godine da verujemo u bajke, bez obzira koliko ih zli čarobnjak dobro pričao…
