Mnogi koji su danas u periodu života koji se naziva “najbolje godine” su bili suviše mali (ili se čak nisu ni rodili) u vremenu kada je proslavljanje 29. novembra bilo u punom mahu. Do njih je, preko priča starijih, stigla neka slika tih svetkovina, sa obilnim ručkovima i celodnevnim lenčarenjem u kasnu jesen. Taj praznik, dan nekadašnje Republike, nekako se najduže održao u sećanju ljudi na našim prostorima, iako je bivša Jugoslavija sigurno imala i lepših praznika, tokom kojih je moglo da se ode u prirodu, na roštilj, na izlet u vikendicu i slično. Kraj novembra definitvno nikada nije bio pogodan za tako nešto.
Dok se sada mnogi sa setom sećaju vremena kada je današnji dan bio praznovan, a oni koje većina pogrdno naziva “jugonostalgičari” i dalje slave, mi smo se setili čoveka koji bi sigurno voleo da bude kao Tito, koji je, da podsetimo mlađe čitaoce, na današnji dan 1943. godine, osnovao socijalističku ili “drugu” Jugoslaviju.
Mi znamo da bi Vučko, naš sadašnji “Tito”, voleo da ne bude samo bleda kopija onog pravog. Znamo i da misli da ga je već dostigao. Setite se samo njegovih patetičnih izjava iz Skupštine sredinom prošle godine kada je tvrdio da je u svom mandatu već uradio više nego Tito za čitavo vreme svoje vladavine?!
Takav megalomanski pogled na sebe, koji kod svakoga sa gramom zdravog razuma izaziva podsmeh i gađenje, prvi je razlog zašto Alek nikada neće doživeti da bude Stari, iako bi to sigurno želeo. Tito, koji je u svakom slučaju, napravio mnogo više od Vučića za svoju zemlju, a pritom joj je mnogo manje i ukrao, retko je u svojim govorima (ako i ikad) uzdizao sebe i veličao svoju ulogu i rad. A znamo kako, sa druge strane, izgleda svaki Vučićev javni nastup. Red kukanja, red cmizdrenja, red besa, red bezobrazluka. I u prvom planu uvek – on.
Politika nesvrstanosti, koju je vodila bivša SFRJ, a koja je podrazumevala oprezno (i makar neko vreme uspešno) balansiranje između Istoka i Zapada, danas služi kao nekakva kvaziplatforma u Vučićevoj spoljnoj politici. Doduše, prvi je ovu ideju pre par godina vaskrsao njegov mentor Toma Nikolić. Učenik je u međuvremenu daleko nadmašio učitelja pa sada paradira sa nekakvom idejom da bi u jedno ekonomsko tržište trebalo da se ujedine zemlje bivše Jugoslavije plus Albanija. Pošto nema nikakvu moć da bilo šta konrektno uradi u tom pravcu, ostaje mu samo da se diči ovom bledom kopijom. Tu je uvek i priča o srpskoj vojnoj neutralnosti u odnosu na NATO i Rusiju, a koliko će to potrajati…pa verovatno dok mu neko ne podvikne da mora to da promeni.
Vučićeve izjave o tome kako je “Tito bio pametan” ili kako je “imao dobre poteze” služile su uvek i samo da bi privukao starije glasačko telo. Ruku pod ruku sa njima išle su “istraživanja” iz njegovih blatoida sa naslovima “Vučić popularan kao Tito” ili “Vučić dočekan kao Tito”. Vučić naravno, o takvoj popularnosti nikad neće moći ni da sanja. Sigurno je da je i u vreme Jugoslavije bilo mnogo njih koji nisu voleli Tita, ali je bilo mnogo i onih koji su ga istinski obožavali.
Vučića danas ne voli niko. Čak ni oni koje je zaposlio i ugurao ih u javna preduzeća, medije i kompanije kojima upravlja država.
Danas je velika investicija kada dođe neka strana fabrika ili firma za koju je retko ko čuo i otvori 200 radnih mesta. Sa uslovima rada u kojima zaposleni moraju da nose pelene, jer im nije dozvoljeno ni da odu do toaleta. Od kraja Drugog svetskog rata do sredine šezdesetih godina, Jugoslavija je imala najveći privredni rast na svetu. A sada se Vučić busa u grudi sa pričama kako imamo najveći rast po nekim parametrima u regionu?!! Šta god to značilo. A pritom, većina toga što priča je čista laž.
Mogli bi još da pričamo o stvarima koji ovu dvojicu dele i koliko sve to ide na štetu ovog što nas danas jaše. O stilu, uticaju u svetu, državničkoj i političkoj mudrosti, biografiji, načinu života i rada bi mogli do sutra. I ništa od toga ne bi išlo u prilog onome koji danas sedi na Andrićevom vencu.
Umesto svega toga, naš dragi Alek, čestitamo ti 29. novembar.
Tebi želimo da prestaneš da haluciniraš o tome da si Tito. A svima ostalima želimo da ovo bude poslednji novembar sa tobom na vlasti.
