Mediji u Srbiji mogu da se podele u tri grupe: oni u vlasništvu SNS-a, oni pod direktnom kontrolom te stranke i mali, nezavisni, koji pokušavaju da prežive i u domenu svojih mogućnosti, razbiju medijski mrak koji se nadvio nad Srbijom.
Pored ove tri grupe, postoje i neke podgrupe, a jedna od njih je posebno interesantna: mediji koji ne moraju da se šlihtaju Aleksandru Vučiću i naprednjacima, a to, iz nekog razloga – ipak čine. U toj grupi je i “Sportski žurnal”.
Najstariji aktivni sportski list u zemlji (i do pre mesec dana jedini) tako je, kroz pero svog izveštača iz Rusije, inače zamenika glavnog i odgovornog urednika, Zorana Stojadinovića, objavio tekst koji možete da vidite na slici ispod.
E, sad: verovatno će se većina čitalaca zapitati: zašto sportski list (kome je valjda uloga da izveštava i piše o sportu) objavljuje ovakve hvalospeve predsedniku SNS-a?
Odgovor je jednostavan: zato što u tim novinama nema ni “s” od sporta, bez obzira na ime koje nose. I zato što nemaju ni “n” od novinarstva.
Glavnog i odgovornog urednika ovog lista, Predraga Sarića, još 2010. godine je postavila bivša vlast, uz lobiranje Vlada Divca, kome Sarić “čuva leđa”, a kad ustreba i Vlade uzvrati uslugu. Kada se promenila vlast, Sarić je brže – bolje zaboravio “žute” koji su ga doveli na mesto gde se nalazi i danas i okrenuo se novim gazdama iz SNS-a. Od tada je list čvrsto na liniji – onog ko je na vlasti! Bilo da je su u pitanju Crvena zvezda ili Partizan, Fudbalski savez Srbije ili sama država Srbija. Ništa talasanje, ništa novinarstvo ili bilo kakva konstruktivna kritika već samo – hvalospevi: nekada Tomislavu Karadžiću, a danas Slaviši Kokezi, Zvezdanu Terziću, Miloradu Vučeliću i ostaloj bulumenti…
PROČITAJTE JOŠ: DNO SRPSKOG SUDSTVA: “VUČIĆ JE IZNAD ZAKONA”!
Ovakav tekst iz pera Zorana Stojadinovića (na slici ispod, desno) nije iznenađenje, niti je mogao da uđe u novine bez “aminovanja” već pomenutog Predraga Sarića. Stojadinović, sa druge strane, koji je par puta za vreme Sarićevog mandata pokušao da se dočepa mesta glavnog urednika – predstavlja samu srž Žurnalovog shvatanja novinarstva: piši kako vetar duva. Početkom devedesetih pisao je nacionalističke i ratno – huškačke tekstove (i onda u toj istoj, “sportskoj” novini), a posle toga bio je siguran saradnih svih vlasti, pa i ove današnje. Još uvek mu je želja da ga “gazde” primete, pa da mu daju tu fotelju glavnog urednika, koju tako teži.
I dok se ovaj lomi da stekne što veću naklonost Aleksandra Vučića, proglašavajući ga sada i apsolutnim ekspertom za fudbal, sve više ljudi prestaje da kupuje ovu novinu. Koja već sada može da promeni ime i logo na naslovnoj strani i da se preimenuje u “Informer”. Jer razlike – gotovo da i nema.
Ništa nas od ovoga ne iznenađuje, naprotiv. Zato pozivamo glavne ljude “Sportskog žurnala” da promene ime i tako prestanu da obmanjuju javnost da su novina koja se bavi – sportom. Jer su uvek bili i ostali sredstvo propagande svake vlasti: danas naprednjačke, a sutra – koje god treba.
