Broj nelegalnih objekata na teritoriji naše zemlje raste iz dana u dan, a najnovije procene Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je broj takvih objekata skočio na neverovatnih pet miliona!
– Do sada se verovalo da je broj bespravno izgrađenih objekata oko milion i po, a Republički geodetski zavod, zahvaljujući satelitskom snimku Srbije, radi na formiranju registra bespravno izgrađenih objekata i već sada možemo da kažemo da će taj broj biti oko pet miliona. U pitanju je ogroman mrtav kapital na koji ne može da se podigne hipoteka niti može da se uloži u startap biznise i slično – objasnio je direktor zavoda Borko Drašković, gostujući na RTS-a.
PROČITAJTE JOŠ: KINEZI DAJU 1,4 MILIJARDE DOLARA ZA NALAZIŠTE KOJE JE VLADA POKLONILA KANAĐANIMA!
Kako se precizira na sajtu RGZ, sistem satelitskih snimaka uveden je prevashodno radi realizacije projekta Masovne procene vrednosti nepokretnosti, ali se koristi i u postupku ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata.
– Na osnovu obrađenih podataka za 60 odsto teritorije, utvrđen je trend po kome je broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane približno jednak broju objekata koji su upisani u katastar nepokretnosti. Imajući u vidu navedeno i činjenicu da je trenutno u katastru nepokretnosti upisano približno 4,75 miliona objekata, dolazi se do zaključka da postoji oko pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, čak i pod pretpostavkom da 10 odsto objekata evidentiranih u Registru objekata ne bude predmet upisa u katastar nepokretnosti – poručuju iz RGZ.
PROČITAJTE JOŠ: INVESTITOR DOBIO 3,4 MILIONA, A DVA MESECA RADNICIMA NIJE DAO NI DINAR!
Uz to, diretkor RGZ ističe da je za dva meseca od kako je uveden novi sistem knjiženja nepokretnosti uz pomoć notara primljeno preko 42.000 zahteva za uknjiženje.
– To samo govori da je Ministarstvo građevine predložilo hrabar zakon koji je zaživeo i pokazao se kao upotrebljiv. Posao nam je olakšan, uspeli smo da u zakonskom roku rešimo skoro sve predmete. Za par desetina njih uočeni su izvesni problemi, ali i to će uskoro biti regulisano – optimističan je Drašković.
Na pitanje kako posmatra nove podatke do kojih je Zavod došao, specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Aca Popović kaže da brojku treba uzeti s rezervom.
– U statističkim bazama umeju da se nađu duplirani slučajevi, ima tu i različitih dogradnji i sitnih intervencija… Trebalo bi napraviti detaljan uvid u dokumentaciju da bi se preciznije znalo o čemu govorimo – napominje Popović.
Najviše problema, nesumnjivo, stvara kolektivna stambena izgradnja.
– Ključni je kvalitet gradnje jer se dešavalo da se, na primer, sruši terasa ili ošteti neki drugi deo nelegalno podignute zgrade, a tu je i ozbiljna opasnost od zemljotresa. Naime, svaka konstrukcija ima određeno statičko, ali i dinamičko opterećenje koje može izdržati i pod tim se upravo podrazumeva pomeranje tla, gde, nažalost, bude i ljudskih žrtava – to mora biti crvena granica za investitore. Da li treba da čekamo da se tako nešto dogodi? Brojni su i usputni problemi, poput priključivanja na infrastrukturnu mrežu ili parking mesta, jer za 99 odsto bespravno podignutih objekata nema garažnih mesta, što direktno ugrožava kvalitet stanovanja u tom kraju – pojašnjava naš sagovornik.
Savetnik PKS priznaje da je broj zahteva veliki, a da za ogroman obim RGZ nema dovoljno ljudi.
Najviše neuknjiženih objekata u Čačku
– Na osnovu do sada obrađenih statističkih podataka, najviše objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti je na području opštine Čačak (od 44.950 objekata upisanih u KN, 17.367 objekata ne postoji na terenu, a čak 95.326 objekata nisu upisani u KN ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane). Sličan trend imaju i opštine Kraljevo, Subotica, Valjevo, Šabac, Zrenjanin i Loznica. Interesantno je da za beogradske opštine Stari grad i Vračar statistika ne pokazuje isti trend, u tim opštinama je veoma mali broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti (na primer, od 5.276 objekata upisanih u KN na području opštine Stari Grad, 317 objekata ne postoji na terenu, a samo 352 objekta nisu upisana u KN ili su znatno izmenjena u odnosu na upisane) – navode u RGZ.
Kako zabraniti gradnju
Upitan kako bi se nelegalnoj gradnji konačno moglo stati na put, on navodi da je stvar veoma jednostavna i mogla bi se urediti u kratkom roku.
– Zabraniti sklapanje ugovora za kupovinu nepokretnosti za koje ne postoji dozvola, zabraniti priključivanje na infrastrukturne sisteme – vodovod, kanalizaciju i struju i pokrenuti medijsku kampanju koja bi se bavila rušenjem bespravnih objekata. Sem toga, nikako nam ne uspeva da sprovedemo odluku kojom bi se takva gradnja tretirala kao krivično delo, a to je i te kako važno – kaže on.
PROČITAJTE JOŠ: IDEJA O RUŠENJU BRDA JE KOMPLETAN IDIOTIZAM: EVO I ZAŠTO!
(izvor: blic.rs)
