“Znamo da vas je u Beograd privukla novogodišnja rasveta, ali ne dajte da vas ona zaslepi, jer možete poginuti ako ne gledate kuda idete”, ovako bi mogla da zvuči turistička reklama za prestonicu Srbije, koja sjajem pokušava da sakrije sve raskopane ulice. Zanimalo nas je kako to rade u Berlinu, Moskvi i Zagrebu.
“Ne mogu da odgovorim na Vaše pitanje jer novogodišnja rasveta ne postoji u Berlinu”, to je bila poruka koji sam dobio od nadležnih u glavnom gradu Nemačke.
Nekoliko puta sam proverio da li sam dobro razumeo rečenicu, a onda se pitao da li je moguće da se u Berlinu koriste nekakvim “tetkama iz Kanade”. Ponovo sam postavio pitanje ukazujući da fotografije, snimci, a i moj lični boravak u tom gradu demantuju te tvrdnje, jer rasveta postoji.
“Ako mislite na dekorativno osvetljenje na putevima i trotoarima, informacije morate potražiti od privatnih organizatora ili korisnika susednih zgrada, jer Berlin ove godine nije planirao nikakvo osvetljenje”, objašnjavaju u ovom sektoru meni neukom Balkancu zaspalom u SFRJ da ne mora sve da uradi vlast, već da o uređenju grada mogu da brinu i sami stanovnici i privatnici. Pitao sam i za utrošak električne energije, a odgovor mi je ukazao koliko smo mi dva različita sveta.
“Uveravam Vas da je Berlin primer upravljanja životnom sredinom i jedan je od najnaprednijih gradova u svetu po tom pitanju, kako bi svojim stanovnicima i gostima pružio nezaboravni boravak”, kažu oni.
Naravno da sam se ja pitao koliko je to para, a životna sredina mi nije bila ni na kraj pameti. Međutim, kako svako plaća svoj utrošak, nije mogao da mi da preciznu informaciju.
U Moskvi jedna postavka košta kao čitava beogradska rasveta
Pošto nema rasvete u srcu Evope, na koju se ekonomski ugledamo, odlučio sam da vidim kako je to u zemlji za koju smo vekovima duhovno vezani. Ako neko voli da se kiti i da blista onda je to Rusija. Moskva je definitivno jedan od najlepše ukrašenih gradova, a čak su mi ovi iz Berlina rekli: “Za razliku od Moskve, mi nemamo rasvetu”.
U prestonici Rusije su 2016. godine za ukrašavanje izdvojili blizu 98 miliona evra. Zapravo, tamo se dogodio sličan scenario kao i u Srbiji. Te godine je izdvojeno 10 puta više sredstava nego ranije, a čitav posao je prepušten američkoj energetskoj kompaniji, koja je u saradnji s Gradom raspisala 250 tendera.
Nije se uopšte štedelo. Samo izrada svetlosnog tunela na Tverskom bulevaru je koštala 1.200.000 evra. Gotovo kao ukupni budžet Beograda izdvojen za dekoraciju.
Zagreb je najbolji, a izdvaja tri puta manje od Beograda
Da ne bismo lutali ulicama ogromne Moskve u kojoj su ukrasi veličanstveni, ali koji kriju dosta korupcije, na šta ukazuju tamošnji mediji, selimo se u susednu Hrvatsku. Zagreb i Beograd često upoređuju i političari, pa smo odlučili da vidimo koliko ta prestonica izdvaja za rasvetu.
Imajte u vidu da Zagreb možda ima manje svetlećih objekata od Beograda, ali činjenica jeste da je njegov Advent već godinama proglašavan za najbolji u Evropi. Oni su procenili da će ove godine kompletno ukrašavanje koštati između 530.000 i 795.000 evra.
“To uključuje nabavku nove dekoracije, dovoz, montažu, izradu novih priključnih mesta s priključenjem dekoracije na električnu mrežu kao i demontažu kompletne dekoracije s odvozom i odlaganjem u skladište do sledećeg ukrašavanja”, navode u Gradskom uredu za prostorno uređenje u Zagrebu.
Dekoracija koju oni nabavljaju traje 5-10 godina, a svake godine od ukupne dekoracije koju građani vide 65 odsto je nova, dok je trećina ostala od lane. Kako su naveli ove godine su planirali veću nabavku, jer imaju nove lokacije, a i zbog dotrajalosti postojećih ukrasa. Kažu i da je utrošak energije minimalan, jer je u pitanju LED rasveta.
Da li nam rasveta treba u avgustu, tada ima najviše turista?
U Srbiji će za kupovinu novih i reparaciju starih ukrasa biti izdvojeno više od milion i po evra(oko 187 miliona dinara). Gotovo tri puta više nego u Zagrebu, a u tu cenu nije uračunata montaža, demontaža, skladištenje i ostale nužne stvari kada je dekorisanje grada u pitanju. Kako su nam iz JKP “Javno osvetljenje Beograd” rekli, životni vek opreme je od 8 do 10 godina, ali nisu mogli da nam daju precizne podatke o tome u kom procentu je zastupljena stara rasveta u odnosu na novu.
Ono što ohrabuje jeste činjenica da će i u Beogradu biti primenjena LED tehnologija, pa će utrošci energije biti mnogo manji nego ranije.
Želimo da svake godine investiramo sve više u novogodišnju rasvetu, kako bismo imali i što veću zaradu od turizma. Zato smo i ove godine, kao i prošle, kupili nove ukrase, a sa tim ćemo nastaviti i u budućnosti. Mi smo prošle godine za novogodišnje praznike u sektoru turizma i usluga zaradili 21 milion evra, a sada očekujemo još veću zaradu, tako da je ovo u stvari investicija u turizam i lepši Beograd – kaže Siniša Mali.
Ako ćemo po toj logici, onda je novogodišnju rasvetu trebalo da imamo u julu kada je u Beogradu bilo 106.061 turista. Nešto više je prestonicu posetilo tokom avgusta i septembra, dok je u januaru bilo 45.811. U mesecu u kome je 2016. godine uključena rasveta grad je posletilo 69.694 gostiju, a samo 30 dana ranije je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo 20.000 turista više. Pesimisti bi rekli da rasveta pre tera, nego što privlači ljude koji, prema rečima gradonačelnika, pune budžet.
Ukoliko poredimo sa susednim Zagrebom, njega je 2016. godine posetilo 40 odsto turista više nego lane, a veruju da je na to uticao Advent. Možda bi po tom pitanju Beograd mogao da se ugleda na svog suseda, koji pokazuje da za titulu najboljeg nije nužno izdvojiti i najviše novca.
(izvor: noizz.rs)
