Od polovine do dve trećine ispitanika koji su učestvovali u istraživanju Centra za razvoj sindikalizma o radničkim pravima, reklo je da se u Srbiji prava radnika ne poštuju ni malo, ili se poštuju veoma malo, izjavio je jedan od autora istraživanja Srećko Mihailović.
Istraživanje je obuhvatilo 2.500 radnika iz pet kategorija, i to po 500 radnika koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, na određeno vreme, “ugovornih radnika”, odnosno radnika na privremenim i povremenim poslovima, koji rade na osnovu ugovora o delu ili nekog drugog tipa ugovora, zatim nadničara, radnika na crno i nezaposlenih radnika koji traže posao.
“Polovina radnika u radnom odnosu, i onih na neodređeno i onih na određeno vreme, smatra da se prava ne poštuju”, rekao je Mihailović na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljeno istraživanje.
On je istakao da 69 odsto nadničara i radnika na crno navodi da se radna prava ne poštuju.
Mihailović je naveo da je samo između tri i devet odsto ispitanika reklo da se radna prava poštuju.
Na pitanje na čijoj strani je država, od 65 do 71 odsto ispitanika odgovorilo je da “vlast i država štite interese kapitalista”.
Prema njegovim rečima, samo između osam i 17 odsto ispitanika smatra da se štite interesi radnika.
Mihajlović je rekao da je 52 odsto nadničara navelo da je imalo iskustva sa zakinutim radnim pravima, a takvo iskustvo je imalo 39 odsto radnika na određeno vreme i 36 odsto radnika na neodređeno vreme.
Na pitanje koja su im radna prava bila ugrožena, 45 odsto ispitanika je reklo da je to mala plata, rad bez ugovora o radu navelo je 31 odsto, 28 odsto je reklo neredovna isplata zarade, 25 odsto neredovno uplaćivanje doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje, 23 odsto je navelo mobing, neplaćeni prekovremeni i noćni rad 22 odsto, a diskriminaciju i nepoštovanje radnog vremena 21 odsto.
Nikome se ne žale
Najkatastrofalniji nalaz u ovom istraživanju je ćutanje onih čija su prava prekršena. Od radnika koji su naveli da su doživeli da im se krše radna prava, 86 odsto ugovornih radnika je reklo da se nikome nije žalilo, a to je navelo 84 odsto nadničara, 82 odsto radnika u radnom odnosu na određeno vreme i 69 odsto radnika u radnom odnosu na neodređeno vreme. Oni ćute i trpe, rekao je Mihailović.
Kao razloge za neprijavljivanje naveli su strah da ne izgube posao, uverenost da se ništa ne može učiniti, zato što smatraju da su sami krivi za ono što im se dešava, kao i nada da će biti bolje.
Jedan od autora istraživanja Mario Reljanović rekao je da su rezultati istraživanja pokazali da su “radnici obespravljeni, u teškom položaju i obeshrabreni”.
On je naveo da je “81 odsto ispitanika reklo da je važno da nešto rade pod bilo kojim uslovima, na bilo kom poslu”. Reljanović je rekao da oni “imaju strah od toga da će ostati bez posla, da će na ovom tržištu rada dugo čekati na naredni posao, i da će, kada ga i pronađu, on biti pod istim uslovima kao i prethodni”. “Loši uslovi rada se doživljavaju kao nešto što je normalno. Normalna je atmosfera minimuma zakonskih prava, kao i ignorisanja nezakonitog rada poslodavca koja ide i ispod minimuma”, rekao je Reljanović.
(Izvor: N1)
