Ovih dana u Srbiji je najskuplja reč “nalepnica”.
Sredstvo za rušenje države, ukidanje ustavnog poretka, napada na imovinu i osobe, ili sredstvo za borbu protiv diktature, slobodu i širenje istine. Na kojoj god da ste strani, nalepnice ovih dana malo koga ostavljaju ravnodušnim.
Sve je počelo na prethodnom protestu #1od5miliona kada su građani lepili nalepnice na kojima se nalaze izjave Aleksandra Vučića date u prethodnom periodu, a koje se baš i nisu ostvarile, neki bi rekli čak i koje je slagao.
Koliko je ta akcija pogodila njega i ostatak družine iz SNS-a vidimo po neverovatnoj kampanji koja je usledila odmah posle.
Radnici gradske čistoće su ekspresno zatvorili tunel i skidali materijal, na nacionalnim, tj režimskim televizijama se kao na traci smenjuju funkcioneri SNS-a i objašnjavaju neku svoju paralelnu realnost.
Glavne laži koje se koriste jeste da je lepljenje nalepnica napad na Beograd, do sada neviđen u novijoj istoriji, možda doduše nešto kao 1941. ili 1999. ali još jače.
Sada su izmislili i da su građani na protestu tukli, tj linčovali radnike gradske čistoće, pa dovlače neke mučenike koji ni sami ne znaju šta lažu i zašto lažu, ali lažu kako su ih šutirali, vijali, pretili im i slične nebuloze.
Sve to sa samo jednim razlogom:
da se ne priča o onome šta na nalepnici piše.
A šta piše?
Na nalepnicama nisu bile nikakve uvrede, nikakav poziv na nasilje, nalazile su se autentične izjave Aleksandra Vučića, ni za jedno slovo izmenjene, izvučene iz konteksta ili bilo šta slično – izjave su od prvog do poslednjeg slova onakve kakve ih je on izrekao.
A istina ipak najviše boli, zar ne?
Zato sada kada se spomene reč nalepnica to treba da stvori otprilike isti efekat kao kada se u toku hladnog rata spomenulo nuklearno oružje. Možda čak i malo veći.
No, koliko god to teško bilo da poverujete, ali plakati i nalepnice postojale su i postoje u Beogradu i pre subote.
Gradska čistoća ne reaguje ni na lepljenje oglasa gde se prodaju kamagre, otkupljuju laptopovi, alkoholna pića, gde se pozivaju ljudi da dođu na utakmice, koncerte, pa čak i pojedini režimski mediji i lažne patriotske organizacije na svakom mestu lepe svoj propagandni materijal.
I to je u redu, tada nema radnika gradske čistoće da reaguju.
Nema ih ni kada sneg padne, treba im 4 dana samo da ustanove da putevi nisu prohodni, ali kada se na ulici nalazi materijal koji kompromituje Aleksandra Vučića – tada su poput Fleš Gordona odmah na licu mesta.
Nije ni Aleksandar Vučić ranije bio gadljiv na nalepnice i plakate i nije ih smatrao najvećim neprijateljem države Srbije. Nekada ih je sam lepio, doduše ne one na kojima su citirane izjave političara na vlasti, nego na kojima su pisala neka imena ulica, verovatno se sećate.
Ono što je na kraju najbitnije da shvatimo jeste naravno da ne nasedamo na gebelsovsku propagandu SNS-a. Ništa nezakonito i ništa nenormalno nema u tome da se širi materijal na kome je istina.
Oni cenzurišu sve medije, jedino gde može da se čuje istina jeste internet. Ljudi koji ne koriste internet ne znaju i nemaju mogućnost da dođu do pravih informacija, te je za ovaj režim pogubno doći do njih na bilo koji način.
Zato se moramo zajedno boriti, neka budu nalepnice, plakati, flajeri i sličan materijal svuda po Srbiji. Hajde da se svi uključimo u ovakav vid borbe za istinu, a trenutna reakcija režima je najbolji pokazatelj da je to pravi put.
