Kalemegdanska tvrđava je jedan od najznačajnijih spomenika kulture Republike Srbije.
Tako vredna i izuzetna tvrđava je upisana na TENTATIVNU LISTU UNESCO-a kao deo zbira lokaliteta „Granice rimskog carstva“ koja obuhvataju 62 rimska lokaliteta u Srbiji. Upis na ovu listu UNESCO je odobrio 09. 4. 2015. godine.
Srbija, kao država članica, na ovim projektima radi jako dugo, ulažući sredstva i ogroman profesionalan rad. Očekivani rezultat toga rada je da se u narednih nekoliko godina ovi lokaliteti upišu na listu SVETSKE KULTURNE BAŠTINE UNESCO-a i time dobiju na promociji i turističkom potencijalu ali i da dobiju dodatnu mogućnost za pravom i profesionalnom zaštitom i unapređenjem. Mali lokaliteti u Srbiji, a u okviru ove liste, od izuzetne su važnosti za angažman lokalnog stanovništva u budućnosti i njegov ostanak na selu i u manjim mestima. Jedan lokalitet na listi UNESCO-a može uz pravilno planiranje i menadžment da hrani čitav manji grad. Takvih primera je mnogo.
Izuzetno značajan deo lokaliteta „Granice rimskog carstva“ koji je već na listi, jeste brojnost, geografska raspoređenost i očuvanost ovih lokaliteta. To ih smešta u grupu važnih svetskih kulturnih i turističkih poteza.
Kamen spoticanja, ili „žica spoticanja“ ovim vanserijskim podacima predstavlja bespravna, planirana izgradnja gondole na padini Kalemegdana. Ova građevina će, ukoliko bude sazidana, promeniti percepciju antičkog Singidunuma (danas Beograd) i time zauvek ugroziti mogućnost da se ovaj dugogodišnji kulturni plan ostvari. Tom izgradnjom, ugroziće se preko 60 malih mesta u Srbiji koja vape za finansijskom podrškom i zaposlenjem, koju bi, u suprotnom, sigurno stekla.
PROČITAJTE JOŠ: ČAK I MINISTAR PRIZNAO DA POD VLAŠĆU NAPREDNJAKA LJUDI MASOVNO BEŽE IZ ZEMLJE
Izgradnjom gondole, antički Singidunum, a vrlo verovatno i svi drugi lokaliteti, bili bi uklonjeni sa ovog spiska jer UNESCO predviđa kriterijume po kojima se upis na listu svetske kulturne baštine vrši. Jedan od glavnih uzročnika odbijanja upisa na listu je savremena nekontrolisana gradnja i promena vizura okoline. U sličnoj situaciji, ne tako davno, našli su se Ohrid u Severnoj Makedoniji i Kotor u Crnoj Gori kada su, umalo, bili uklonjeni sa liste svetske kulturne baštine UNESCO-a.
Takvo iskustvo Srbiji nikako nije potrebno.
Kao zemlja članica UNESCO-a i osnivač Ujedinjenih nacija, Srbija će doći u situaciju da gubi međunarodni integritet lošim, nepromišljenim bespravnim projektima. Nasuprot tome, Srbija je dužna da o lokalitetima na tentativnoj listi UNESCO-a obaveštava UNESCO o mogućim promenama i projektima koji utiču na izmenu lokaliteta. S obzirom da ne postoji ni građevinska dozvola za ovaj projekat, pitanje je da li je Nacionalni komitet UNESCO Srbija i upoznat sa aktuelnom situacijom i da li je dobijena saglasnost. Ovom prilikom ih obaveštavam o mogućim reperkusijama ovakvih aktivnosti i podsećam na Konvenciju zaštite svetske kulturne i prirodne baštine i apelujem na njihovu reakciju.
Pozivam Nacionalni komitet UNESCO Srbija da iskoristi svoju međunarodnu moć i inicira hitnu akciju koja je u skladu sa pravilima UNESCO-a kako bi se zaustavila ova potencijalna pretnja.
Postoji ogroman strah da vreme za to ističe.
Autor je po profesiji konzervator-restaurator
PROČITAJTE JOŠ: DOKLE: TELEKOM KUPUJE JOŠ JEDNOG OPERATERA I NASTAVLJA DA ŠIRI MONOPOL
(izvor: danas.rs / Vladimir Pajić)
