Praznici su vreme sreće, veselja i porodičnih radosti, međutim, ako vi volite svog ujaka i rado ćete mu se baciti u zagrljaj, pitanje je moraju li to da učine i vaša deca. Posebno ako oni s vašim ujakom, starim komšijom, čudnom tetkom ili starom bakom, njihovom prabakom, nisu toliko dobri koliko vi.
A dobro znamo da deca zaista biraju koga će zagrliti, odnosno kome će dopustiti da ih zagrli i poljubi.
O tome treba li decu forsirati na zagrljaje nedavno se debatovalo u američkim medijima, a dve strane medalje preneo je i portal Pure Wow. Evo šta oni kažu na ovu ne baš nevažnu temu, ako znamo da su deca takva kakva jesu te ako se setimo da se mnogi roditelji trude da objasne deci pojam dopuštenog i nedopuštenog fizičkog kontakta.
Naravno, i ovo je priča koja zavisi od njihovih godina, a evo što kažu stručnjaci:
Grljenje je pozitivno i pristojno
Kolumnista New York Posta Karol Markovic napisala je sledeće: ”Nije li malo apsurdno deci zabraniti porodične zagrljaje ili im govoriti da to nije dozvoljeno, jer eto, nikada ne znate šta bi moglo da bude… To je kao da deda ili svog vlastitog brata predstavite kao nekoga ko je opasan za njih i praktično ih uporedite sa zlostavljačima, a to je pravi problem. Uprkos tome što mediji sve više pišu o svesnosti neželjenih dodira, smatram da je krajnje vreme da se taj stav malo ublaži kako bismo decu mogli bolje da edukujemo o razlici između dodira koji imaju seksualne implikacije i neseksualnog dodirivanja i zagrljaja. Nije svako grabljivac, zapravo većina ljudi nije”, zaključila je i dodala da je podučavanje dece da žive u svetu u kojem bi se trebali bojati i biti na stalnom oprezu zapravo vrlo nezdrav stav.
Zato je roditeljima poručila da ne seksualizuju nedužne interakcije i ne plaše decu da bi trebalo da se boje svakoga i svačijeg dodira. “Smatram da bi podsticanje dece da se grle, ljube i budu bliski s osobama koje su važne u njihovom životu moglo biti presudno da rano shvate razliku između odgovarajućeg i neodgovarajućeg dodirivanja.”
Rukovanje i “high five” je dovoljno
Za razliku od stava kolumniste New York Posta, Društvo američkih pedijatara ima nešto drugačiji stav, koji kaže da decu nipošto ne treba da se forsira na zagrljaje i poljupce, ako oni to ne žele. To je osnovno pravo svakog deteta, zbog čega bi roditelji decu trebali da uče da su oni jedini vlasnici svog tela i prema tome jedini koji će odlučiti ko ih sme zagrliti i poljubiti.
“Zapravo, prisilni bi zagrljaji decu, a devojčice pogotovo, mogli pogrešno da uče o celoj ideji fizičke ljubavi i pristanka na nju. O tome se pisalo i na blogu “The Girl Scouts of America”, a sličnog je mišljenja i Dr. Andrea Bastiani Arčibald, razvojna psiholog koja kaže da se pojam pristanka na fizički dodir može činiti zrelim i odraslim, nečim što nema puno veze s malom decom, ali je bolje da deca te lekcije nauče što pre, kako bi što ranije spoznala da imaju pravo nekome da kažu ne i da shvate da na isti način moraju poštovati i druge. Tako će devojčice puno pre postati svesne da je telo samo njihovo i da su one same jedine koje će odlučivati što će s njim.
Zato bi decu trebali da podučimo da je rukovanje jednako veliko i važno ili da zagrljaj i bliski kontakt može lako da zameni običan ‘daj pet’.”
Rasprava je tako (opet) dala dva oprečna mišljenja, što znači da je odluka o tome trebaju li deca odraditi sve te praznične zagrljaje i poljupce ili ne – na roditeljima.
