Stručna komisija Fakulteta organizacionih nauka odlučila je da doktorat ministra finansija Siniše Malog nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen, piše CINS. Komisija je analizom pronašla da je u samo dva od 126 slučajeva Mali pravilno upotrebio znake navoda, te da je u jednom poglavlju doktorata bez citiranja preuzeo oko 4.500 reči.
CINS podseća da je prošlo skoro pet godina otkako je Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, doveo u pitanje doktorat Siniše Malog, tadašnjeg gradonačelnika Beograda, a danas ministra finansija u Vladi Srbije.
PROČITAJTE JOŠ: PROFESOR TOMIĆ: PRAVNI RAZLOZI ZA RAZREŠENJE ALEKSANDRA VUČIĆA
Karapandža je u tekstu na sajtu „Peščanik“, opisao kako je Mali, u doktoratu koji je 2013. godine odbranio na državnom Fakultetu organizacionih nauka (FON) u Beogradu, koristio delove tekstova iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, Vikipedije i sa sajta Agencije za privatizaciju.
Nakon dugog kolebanja FON-a, u februaru 2019. je oformljena Stručna komisija koju su činili Dejan Erić, profesor privatnog fakulteta Beogradska bankarska akademija,Vinko Kandžija, profesor Ekonomskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Tomaž Čater sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani. Oni su doneli stručno mišljenje o originalnosti disertacije Malog početkom aprila 2019. godine, a kopiju ove analize Raša Karapandža objavio je na svom Tviter nalogu.
U akademskoj zajednici se predstavljanje tuđeg rada kao sopstvenog, bez jasnog navođenja autora i izvora, smatra nedopustivim. Prema Kodeksu profesionalne etike Univerzitetа u Beogradu „doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti“, bez navođenja imena autora i izvora, predstavlja plagiranje. Stručna komisija ne slaže se da je ovo slučaj sa Malim.
„Iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada“, piše u zaključku Komisije koja je predložila da Univerzitet u Beogradu promoviše Sinišu Malog u zvanje doktora nauka „kako bi mogao koristiti sva prava koja mu po tim propisima pripadaju“.
Komisija је navela da je sagledala sve relevantne primedbe i da se ni pred jednom činjenicom „ne zatvaraju oči“.
Stručna komisija FON-a je za analizu doktorata koristila softverski paket Turnitin, a proveru su uradili 21. februara ove godine. Program je pokazao da 16 odsto doktorata Siniše Malog ima sličnost sa radovima drugih autora.
Pema Komisiji, plagirano 6,97 odsto rada
U analizi se konstatuje da je Mali prilikom pisanja rada napravio propuste u citiranju izvora, a da je najveći problem četvrto poglavlje doktorata pod nazivom „Modeli privatizacije, restrukturiranje i prodaja kapitala putem tendera i aukcije“, gde je bez citiranja preuzeto oko 4.500 reči.
Međutim, u navedenih 16 odsto, Komisija je pronašla skoro sedam odsto teksta koji ne može biti sporan jer se, kako je navedeno, odnosi na nazive zakona, podzakonskih akata ili druge pravne termine, opšte poznate pojmove kao što su fraze, poštapalice ili formule, a jedan deo teksta je bio citiran na ispravan način uz navođenje izvora u fusnotama.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): AKTIVISTA SNS UDARIO PESNICOM ČLANA NARODNE STRANKE!
Komisija FON-a je zaključila da je 6,97 odsto rada Siniše Malog plagirano.
Ipak, kako navode, ti delovi nikako ne dovode u pitanje autentičnost teksta i originalnost rada.
Jedna od značajnijih zamerki profesora Karapandže je da je „Mali veliki deo svoje teze doslovce preveo sa engleskog, i to iz doktorske disertacije čija je tema privatizacija u Eritreji:Stifanos Hailemariam, Corporate Value Creation, Governance and Privatisation: Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea(doktorska disertacija odbranjena na Univerzitetu u Groningenu, Holandija, 2001)“.
Komisija se pozabavila ovim problemom. Naveli su da se jedan deo zamerki ne može smatrati validnim, jer je Mali neke delove korektno citirao, dok se obim spornih delova koji su preuzeti od profesora Hailemariama kreće između tri i četiri procenta. Prema mišljenju Komisije, ovi delovi ne utiču na hipotezu i naučni doprinos disetracije.
Karapandža najavio žalbu: Uskoro novi primeri plagijata kod Malog
Raša Karapandža smatra da izveštaj komisije FON-a sadrži više materijalnih grešaka u analizi plagijata u tezi Siniše Malog i u tumačenju njegovih rezultata.
„Ta ‘stručna’ komisija navodi da je Siniša Mali koristio doktorsku tezu dr Hailemariama kao polaznu osnovu i da ga nije pomenuo u spisku upotrebljenih izvora. Istina je da je on prevodio od reči do reči delove te teze posvećene Eritreji i menjao Srbija sa Eritreja“, rekao je Karapandža za CINS.
„Komisija umesto da od Siniše Malog zatraži da uputi pisano izvinjenje autorima od kojih je kopirao tekst – kao što je u Nemačkoj učinio sud u slučaju plagijata ministra odbrane Cu Gutenmberga, ta ‘Stručna/Etička’ nipodaštava rad autora od koga je Siniša Mali kopirao tekst“, kazao je on.
Karapandža najavljuje da će se na nalaz Komisije žaliti višoj instanci, ali i da će ukazati na nove primere plagijata u doktoratu Siniše Malog.
PROČITAJTE JOŠ: HARADINAJ: “VUČIĆ, TAČI I RAMA SU DOGOVARALI PODELU KOSOVA”
(izvor: beogradski-glas.rs)
