Jedva da je prošlo tek 50 godina kako se prvi čovek 21. jula 1969. godine spustio na Mesec, a eto čovečanstvo je ostalo zapanjeno novim postignućem koje je civilizaciju nezadrživo povelo u napredak, označivši početak nove tehničke revolucije.
Napredna vlast pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića uz neviđenu pompu i tarapanu je konačno završila 26 kilometara auto-puta kroz Grdelicu i to za samo sedam godina svoje vlasti. Svet je zapanjen i fasciniran, 26 kilometara za sedam godina, o zar se i to može. Pala je i ta neosvojiva tvrđava u vidu neukrotive klisure, nema više onog brda koje je prkosno odbijalo da se razgraniči, da dozvoli da kroz njega proteraju asfaltnu džadu.
PROČITAJTE JOŠ: UHAPŠENI AKTIVISTI KOJI SU POKUŠALI DA SPREČE ISELJENJE PORODICE U NOVOM SADU!
Osvojena je i crnim asfaltom ukroćena Grdelička klisura, kroz koju su doduše put sa ašovom i konjskom zapregom proterali Rimljani još pre jedno cirka dve hiljade i kusur godina, izbijajući na Egej i kopnenim putem. Kako nas samo ljubomorno sada gledaju u leđa Švajcarci, Nemci i Skandinavci koji o ovakvim putevima i neimarskim dostignućima mogu samo da sanjaju. Daleko od toga da oni pred sobom nemaju ovakve izazove. Ali nemaju Vučića da i njih dovede u boljitak, napredak i zlatno doba do guše.
Oboren je i svetski rekord u visini vijadukta i mosta preko reke Vrla čiji najviši stub je visok 62 metra. Što je skoro četiri puta manje od mosta preko Moračice u Crnoj Gori, koji se upravo gradi na trasi auto-puta Bar-Boljare, koji je visok fascinantnih ali za rekord nedovoljnih 220 metara. Grandioznosti ovog građevinskog projekta dodatno doprinosi i tunel Manajle, ukupne dužine 1.808 metara kome su projektanti ovog puta predvideli dobru visinu, inače bi vrednost radova od 350.000.000 evra bila lako premašena.
Ipak zbog brojnih afera koje su pratile ovaj projekat, ovo osmo svetsko čudo preti da za manje od godinu dana od remek-dela našeg graditeljstva, postane spomenik naprednoj bahatosti, neznanju i korupciji u Srbiji i umesto, kako je to u trenutku napada promoćurne lucidnosti smelo ustvrdio Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, prečice koja povezuje Solun i Salcburg, postane prečica koja povezuje Grdelicu i Zabelu.
Koliki je naš uspeh najbolje se da zaključiti po naslovima partijskih glasila Srpske napredne stranke, koji nas podsećaju da je ova deonica bila nerešiv izazov i za samog Broza. Onog Broza, poznatijeg u narodu kao Tito, koga je prerana smrt u osamdeset i osmoj godini života sprečila da uradi makar deseti deo onoga što danas radi Vučić.
Ali Broz je ipak bio samo bravar koji je deonicu Grdelica-Skoplje u ukupnoj dužini od 138 kilometara završio tek za godinu dana, te davne 1961. godine u okviru izgradnje auto-puta Bratstvo-jedinstvo. U stvari za mnogo manje od godinu dana, koliko je za završetak radova bilo potrebno omladinskim radnim brigadama sastavljenim po preciznoj evidenciji od ukupno 46.699 akcijaša.
PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆ NAVODNO SPREMIO MERE PROTIV PRIŠTINE, ALI…
Dok se Vučić poredi sa Brozom, nije naodmet setiti se da je prugu Brčko-Banovići u ukupnoj dužini od 92 kilometra, sa dva tunela i dvadeset dva mosta, taj isti Josip Broz Tito završio uz pomoć 62.268 omladinaca iz bivše nam domovine i 1.000 brigadira iz inostranstva za manje od sedam meseci u zemlji razorenoj ratom.
I to sada već daleke 1946. godine sa ručnim kolicima i lopatama. Danas naprednoj pregalačkoj vlasti u razorenom Beogradu, za završetak radova u Karađorđevoj ulici u Beogradu, u delu od Brankovog mosta do Pariske ulice treba 425 dana, uz angažovanje bagera, utovarnih lopata, kipera i druge teške mehanizacije.
Ali to je 650 metara ulice. I to u 21. veku. Jer nije to neka obična ulica. Pa Grdelica je malo dete za nju. Ovo je ulica koja vodi do Beograda na vodi. A odatle ako Bog da i bude pravde, pravo ka mirnoj luci, ka Bačvanskoj i Centralnom zatvoru.
Ali lako je bilo Brozu. On je imao neki zahvalan narod koji mu je na stadionu JNA za rođendan satima aplaudirao i uručivao štafetu, a ne neprimereno skandirao sa takvim žarom da malo, malo pa sudija prekine utakmicu koja se igra na Topčiderskom brdu. Taj Broz je bio toliko voljen da je za života imao poštansku marku sa svojim likom. Novi Broz ne sme ni da pomisli da dozvoli tako nešto zbog svojih obožavalaca.
Zamislite poštansku marku sa likom novog Broza i uputstvom za upotrebu iste, odštampanom pre svega naprednim obožavaocima i BOTOVIMA, na kome piše:
„Molimo vas da ližete pravu stranu markice. Samo jedanput. Nikako duže od pola sata!“
Možete li tek da pustite mašti na volju, pa da zamislite sudiju Majića kako u nekom novom Utisku nedelje objašnjava naprednjacima da ne mogu doživotnom robijom kazniti nekoga ko pljune na pogrešnu stranu te markice.
Završetak ovako teških i obimnih radova na ovoj izuzetno komplikovanoj i zahtevnoj lokaciji u klisuri Južne Morave proslavljen je poletanjem u nebo stotina raznobojnih raketa u okviru spektakularnog vatrometa. Ali zato rakete nisu poletele u nebo iznad Požege i Lučana.
I to one protivgradne, pa su maline, kupine i šljive obrali grad i olujno nevreme. A i što bi ispaljivali protivgradne rakete u Lučanima, kad su tamo izbori i onako završeni krajem prošle godine, zaboraviće se do sledećih izbora šteta, patnja i nemoć Dragačevaca pred osionim rasipništvom naprednjaka. I Požega je skinuta sa dnevnog reda. Jer odmah posle Grdelice, par dana pre nevremena koje je opustošilo požeški kraj, skoro pa kao požeški naprednjaci, održana je svečanost povodom početka radova na auto-putu Preljina-Požega, koji su po naprednim najavama trebalo da budu završeni 2016. Pomenuti požeški naprednjaci nisu prisustvovali početku radova na ovoj deonici.
Oni su požurili da preseku vrpcu na onoj prečici što vodi ka Zabeli. Tako da Vučić neće skoro ni u Požegu.
Jedina je muka što svi ovi napredni putevi, bulevari i ulice, što sva napredna pregnuća umesto u Evropu, Salcburg, Solun i Sofiju, vode baš u Zabelu i to preko Požege. I što će se u svakom mestu u Srbiji uskoro začuti ono kultno Alo, Požega. Evo stigao narod, da proveri radove.
A posle toga, drumovi će poželeti naprednjaka. Osim onog što vodi ka Zabeli! Jer tu se završava svaki od ovih puteva, koji su sa požeškom prethodnicom već dobro utabali.
Srđan Milivojević, organizator protesta „Jedan od pet miliona“ u Kruševcu
PROČITAJTE JOŠ: SPRDAČINA: KONKURS ZA DIREKTORA METROA U BEOGRADU
(izvor: danas.rs)
