Juče se u, i ispred, Skupštine Srbije nastavila žustra rasprava oko donošenja novog zakona koji se tiče nestalih beba iz porodilišta u Srbiji tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Dok se u Skupštini raspravljalo o zakonu ispred su se okupili roditelji nestale dece koji traže da se zakon povuče. Kažu da nema istine u saopštenju Ministarstva pravde da su u tekst zakona ugrađeni predlozi roditelja i Jukoma, i da im je Zoran Balinovac iz Ministarstva pravde jasno rekao da na neke članove zakona ne može da utiče.
Sam vremenski period koji je, u pojedinim slučajevima, prošao već zadaje dovoljno muka. Ovaj zakon, ukoliko se usvoji, trebao bi pre svega da omogući lakše dolaženje do dokaza kao i lakše utvrđivanje istine. Mađutim, kako napominju iz Beogradskog udruženja roditelja nestale dece i još nekoliko nevladinih organizacija, ovaj zakon to neće omogućiti. Pored toga, sam zakon u sebi sadrži veoma spornu tačku 21. koja omogućava sudu da donese rešenje da nije moguće utvrditi status deteta. U tom slučaju isplaćuju se odštete ne veće od 10 000€. Roditeljima koji sumnjaju da su njihova deca nasilno odvojena od njih ne interesuju pare niti zakoni koji im onemogućava dolaženje do istine. NJih zanima jedino utvrđivanje istine na osnovu dokaza i činjenica. Gde su njihova deca? Da li su živa?
“Sada tražimo da se formira jedno radno telo i da se sprovedu istražne radnje gde bi se utvrdio status svakog deteta – mrtvo – dokaz. Ili živo – gde je? Sa krajnjim epilogom DNK analize”, kaže Rada Pantelić iz Beogradske grupe roditelja nestale dece.
Oni, takođe, poručuju da se zakon povuče iz skupštinske procedure i da se dozvoli udruženjima roditelja nestale dece da sa stručnim timovima i civilnim sektorom naprave nart zakona koji će im pre svega obezbediti put ka istini.
I dok se rasprave nastavljaju i danas postavlja se najveće pitanje. Da li Skupština zajedno sa narodnim poslanicima i vladajućom koalicijom srlja ka donošenju ovog, veoma kompleksnog, i za pojedine, emotivnog zakona? Da li žure zbog pritiska EU i Suda u Strazburu? Kako bilo, imalu su 6 godina (od presude Suda u Strazburu u slučaju Zorice Jovanović protiv Države Srbije) da oforme stručne timove i da zajedno sa udruženjima roditelja dođu do zakona koji je prihvatljiv za obe strane. Stiče se utisak da se zakon na silu gura u Skupštinu uz veoma površna objašnjenja pojedinih delova zakona od strane vladajuće koalicije dok roditelji i dalje stoje na stepenicama Skupštine i ponavljaju “Povucite zakon!”
