Sporan herbicid glifosat moći će još pet godina da se koristi u zemljama EU, ali i u Srbiji, iako je označen kao „verovatno kancerogen“ po ljude.
Odluka zemalja članica EU doneta tesnom većinom mnoge je iznenadila, s obzirom na to da se činilo da će za tri nedelje, kada je trebalo da istekne licenca za korišćenje aktivne supstance glifosata, to biti kraj najpoznatijeg herbicida koji koriste i poljoprivrednici u Srbiji. Javnost je još bez pravog odgovora da li herbicid koji se koristi na njivama ubija ljude pošto je zaključeno da on i dalje može da se koristi.
Osetljiva tema
Glifosat se može naći u „totalima“, sredstvima koja služe za ubijanje korova na njivama. Međunarodna agencija za istraživanje raka, koja je polunezavisni deo Svetske zdravstvene organizacije, još 2015. označila je glifosat kao „verovatno kancerogen“ po ljude, nakon čega je u svetu krenula velika debata o njemu, a ubrzo su stigla i oprečna mišljenja naučnika o tome da li izaziva rak.
“Blic“ je pokušao da kontaktira sa više stručnjaka za pesticide, ali su nam uglavnom odgovarali da je tema veoma osetljiva i nisu želeli da govore o glifosatu upućujući nas na Upravu za zaštitu bilja i već dostupne podatke i istraživanja o ovom sredstvu.
Pratimo odluke EU
U Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede kažu da je glifosat na listi odobrenih supstanci u Srbiji i u prometu je na domaćem tržištu, a prema rečima nadležnih, lista aktivnih supstanci koje mogu da se prodaju ažurira se svake godine u skladu sa izmenama liste u EU. Kako dodaju iz Uprave, Srbija će podržati odluku koja bude doneta na nivou EU.
– U više navrata se na nivou Stalnog komiteta Evropske komisije, kao i na nivou različitih organizacija kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Evropska organizacija za bezbednost hrane, Evropska agencija za lekove i droge, raspravljalo o uticaju ove aktivne supstance na zdravlje ljudi. U skladu sa tim doneta je odluka na nivou EU da se na još pet godina produži upotreba pesticida na bazi glifosata za suzbijanje korova, u toku kojih će se raditi na daljim istraživanjima, na osnovu kojih će se doneti nova odluka o primeni, ukidanju ili ograničenju stavljanja u promet i primeni sredstava za zaštitu bilja koja sadrže ovu aktivnu supstancu – kažu iz Uprave.
Koriste ga i domaći poljoprivrednici
Domaći poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali kažu da ne beže od „totala“ kakav je glifosat, ali da ipak smatraju da se u Srbiji nešto manje koristi nego u drugim zemljama.
– Koristi se možda na pet odsto obradivih površina za uklanjanje sirka i korova. Totalne herbicide koristimo na strnjištima. Manje ih koristimo nego što to rade poljoprivrednici u drugim zemljama, jer nemamo mnogo vremena da čekamo da on deluje, a da se zemljište isuši. Uglavnom umesto toga kultiviramo ili tanjiramo i tako zadržavamo vlagu – kaže Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika. On dodaje da su poljoprivrednici svesni da je svako prskanje otrov, ali da niko ne subvencioniše motiku.
Kalifornija zabranila, Amerikanci podnose tužbe zbog raka
EU nije zabranila glifosat, ali jeste jedna savezna američka država, Kalifornija. U toj državi ova supstanca označena je kao kancerogena, a protiv „Monsanta“, najpoznatijeg prozivođača herbicida sa glifosatom, podneto je više od 800 tužbi. Farmeri oboleli od raka tužili su „Monsanto“, koji je glavni proizvođač glifosata. Oni su u tužbama naveli da ih „Monsanto“ nije upozorio na mogućnost obolevanja, ali „Monsantu“ naruku ide izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine SAD koji kaže da glifosat nije kancerogen.
Kontroverze oko kancerogenosti
Izveštaj Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstao je glifosat u grupu 2A kancerogenih supstanci koje mogu da izazovu rak kod ljudi. Glavni kamen spoticanja bili su rezultati istraživanja na ljudima pošto su u toj agenciji smatrali da su rezultati dobijeni testiranjem životinja dovoljni dokaz kancerogenosti. Kada je reč o ljudima, u izveštaju se navodi da se radi o „ograničenim dokazima“. Nešto kasnije predstavljen je i izveštaj UN u kome se kaže da je „malo verovatno“ da glifosat izaziva rak kod ljudi kada se unosi preko hrane, što je produbilo podele.
(izvor: blic.rs)
