Doživeti stotu predstavlja pravi fenomen, međutim, ne i na malom grčkom ostrvu u Severnom Egejskom moru.
Tanke, sede kose začešljane na stranu, i naočarama za vid, Joana Projiu prepleće svoje izborane, osunčane prste kroz pramenove plave vune rasprostrane preko teškog drvenog razboja za tkanje – tehnike koju je usavršavala devet decenija.
S tim razbojem Joana stvara vunene torbe i odeću koju prodaje u svojoj malenoj radnji u Hristos Rahesu, selu u Ikariji, grčkom ostrvu udaljenom devet sati vožnje trajektom od Atine.
Dok se njene ruke pomeraju u savršenom ritmu, 105-godišnja Joana objašnjava koliko još uvek voli i uživa u svom poslu.
“U životu treba raditi nešto što će vam uvek buditi strast”, savetuje. “Kada je moj suprug preminuo, nastavila sam da radim ono što volim. Kasnije sam imala i ponude za brak, ali sam odbila. Udata sam za svoj razboj.”
Ne tako daleko od Joanine radnje, nalazi se glavni trg Hristos Rahesa, miran i tih. Lokalci ispijaju kafu u debelom hladu ispred svojih kuća prekrivenih terakotom. Vlasnici otvaraju i zatvaraju vrata svojih lokala bez ikakvog određenog rasporeda. Mnoge prodavnice rade po sistemu časti – klijenti uzimaju ono što im je potrebno, a novac donose kasnije.
Sve to je prilično uobičajena scena i na ostalim grčkim ostrvima, ali Ikarija se ipak po nečemu razlikuje. Naime, većina stanovništva ovog malenog ostrva živi duže od 90 godina. Pored Sardinije u Italiji, Nikoje na Kostariki, Okinave u Japanu i Loma Linde u Kaliforniji, Ikarija je uvrstana u projekat “Plava zona” kao jedno od mesta gde ljudi najduže žive.
I dok stručnjaci obično navode zdravu ishranu i fizičku aktivnost kao dve ključne stvari za dug i srećan život, antropolozi koji rade na projetku “Plava zona” takođe navode da ljudi koji imaju dobar i blizak odnos sa porodicom i prijateljima žive duže od onih koji su izolovani. Upravo je to slučaj sa Ikarijancima koji se na sve načine trude da budu bliski sa porodicom i komšijama. Sa druge strane, Joana tvrdi da je tajna njene dugovečnosti u strasti prema tkanju i njenom životnom stavu. “Nikada ne želite više od onoga što vam je zaista potrebno. Ako zavidite drugima, to vam može doneti samo više stresa.”
Doktor u penziji Hristodulos Ksenakis ima drugu teoriju o tome kako Irakijanci uspevaju da izbegnu nepotreban stres.
“Niko na ostrvu ne planira sastanke i viđanja”, objašnjava doktor dok sležući ramenima pozdravlja sugrađanina od 80 godina, koji se prema standardima ostrvljana smatra mladim čovekom. “Vreme nije od velike važnosti na ostrvu. Sve funkcioniše po principu ‘vidimo se ujutru, popodne ili uveče’. Uopšte se ne stresiramo.”
“Uvek postoji neki način da iskoristite vreme”, dodaje. “Ali kada radite stvari koje vas ili vaše bližnje čine srećnim, kako da se ne osećate bolje i zdravije?”
(izvor: nationalgeographic.rs)
