Apsolutna zabrana slobode kretanja bi bila vrlo verovatno nesprovodiva i otvorila bi brojna pitanja, po praksi Evropskog suda za ljudska prava to je praktično lišenje slobode svih građana, ocenio je Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, prenosi N1.
Bandović je rekao da mu deluje da je ponašanje građana prilično odgovorno, iako je tačno i da ima onih koji ne slušaju. Postoje načini kako da se to suzbije, ali potpuna zabrana kretanja je problematična iz više aspekata, istakao je.
“Apsolutna zabrana kretanja je suštinski u dubokoj suprotnosti sa Ustavom i ljudskim pravima, sa našim međunarodnim obavezama, i mislim da takva mera ne postoji nigde u svetu, čak ni u Italiji zabrana kretanja nije sprovedena u takvom obliku, postoje načini kako ljudi mogu da izađu iz kuća”, rekao je on.
Apsolutna zabrana kretanja, kako je dodao, bi bila vrlo verovatno nesprovodiva i otvorila bi brojna pitanja – po praksi Evrospkog suda za ljudska prava to je praktično lišenje slobode svih građana ove zemlje.
„Imamo vanredno stanje“, rekao je on, „ali postoje neka ljudska prava i slobode koja ni u tom stanju ne mogu biti ukinuta.“
Bandović navodi da se i sve češće pominje da smo u ratu.
“Pominje se – ovo je rat protiv virusa. To mi zvuči pogrešno jer nemamo baš neprijatelja, i on nema motiva, radi se o virusu i ljudi koji su zaraženi nisu u ratu sa nama, već im treba lečenje”, istakao je on u Novom danu.
Kod nas, dodaje, ima tendencija izmišljanja neprijatelja i malo je rogobatno pričati u tom kontekstu.
On je rekao da su i u drugim zemljama sprovedene slične mere koje su do sada i kod nas uvedene, ali je problematično da se širenjem panike izaziva strah kod građana.
“Postoje drugi načini, naši građani su zreli… Radije bih apelovao na njihovu svest, nego što bi ih zastrašivao. Potreban je suptilniji način obraćanja zvaničnika koji se obraćaju građanima, uključući i stručnjake”, rekako je Bandović.
Podsetimo se članova Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ustav Republike Srbije, Član 39.
Sloboda kretanja
Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.
Što se Evropske konvencije tiče, u njoj se navodi:
Dodatni protokol br. 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobodakojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju.
Član 2.
Sloboda kretanja
1. Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima, na toj teritoriji, pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta.
2. Svako je slobodan da napusti bilo koju zemlju, uključujući i sopstvenu.
3. Nikakva ograničenja ne mogu se postaviti u odnosu na vršenje ovih prava osim onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, radi očuvanja javnog poretka, za sprečavanje kriminala, za zaštitu zdravlja ili morala ili radi zaštite prava i sloboda drugih.
4. Prava iz stava 1 mogu se, takođe, u izvesnim oblastima podvrgnuti ograničenjima koja su uvedena u skladu sa zakonom i opravdana javnim interesom u demokratskom društvu.
