U nastavku prenosimo autorski tekst Davida Cvekića, predsednika beogradske omladine Demokratske stranke.
VISOKO OBRAZOVANJE U DOBA KORONE
Veoma često možemo čuti da se studenti bune oko uslova pod kojima studiraju, dok nas, sa druge strane, svakog dana predstavnici vlasti uveravaju da su uslovi studiranja odlični, čak i u ovoj situaciji, kada je cela država stala i svi traže alternativne načine da funkcionišu i obezbede sebi osnovna sredstva za preživljavanje. Visoke školarine, loša predavanja i vežbe, nedostatak literature, samo su delić primera onoga na šta se studenti najviše žale i u redovnim okolnostima; a šta tek da očekujemo da će biti glavne teme u ovom periodu?
1. Školarina
Cena školarina nije mala, naročito za uslove u Srbiji gde je prosečna zarada oko 60.000 dinara, dok se cene školarina na fakultetima u Srbiji uglavnom kreću između 100.000 i 150.000 dinara i to za osnovne akademske studije, dok za master i doktorske studije ta suma ume da bude i duplo veća. U trenutnoj situaciji, veliki broj studenata koji je samostalno zarađivao za stan, hranu i školarinu, i to uglavnom radeći usputne poslove, ostao je bez posla i, samim tim, bez mogućnosti da finansira i svakodnevni život i troškove studiranja. Kada napokon pobedimo ovu bitku protiv zajedničkog neprijatelja pod nazivom COVID-19, biće potrebno dosta vremena da se studenti vrate svojim redovnim aktivnostima i da normalizuju finansijsko stanje kako bi mogli da počnu da otplaćuju troškove obrazovanja. Odgovorno bi bilo da Republika Srbija izdvoji deo budžetskih sredstava za fakultete dovoljan da se isplate svi troškovi do kraja vanrednog stanja i još za period od mesec dana nakon toga, koliko je potrebno da se stvari normalizuju, kako u tom periodu fakulteti ne bi morali da naplaćuju studentima školarine. A sa druge strane, da ta sredstva budu nepovratna i da se samofinansirajući studenti, proporcionalno oslobode školarine od te sume, a da se ostatak dugovanja ravnomerno rasporedi na mesečne rate do kraja školske godine.
2. Kvalitet nastave
Kvalitet nastave je posebna tema, koja možda zalazi u autonomiju stručnosti fakulteta, ali je svaki student, od kada taj termin postoji, imao neku zamerku na nekog predavača i na način njegovog održavanja nastave: nerazumljiva su predavanja, gradivo je preobimno, ispituje stvari koje nije predavao. U trenutku kada se većina predavanja održavaju elektronskim putem, postavlja se pitanje da li taj način održava kvalitet dostojan studiranja. Verujem da predavanja iz informatike mogu da održe standard koji se primenjuje i na redovnim predavanjima, ali je vrlo diskutabilno da li se to može reći i za predmete koji se odnose na prirodno-matematičke i tehničke nauke, gde je, ipak, potrebno da predavač, na tabli, objasni određeni dokaz iz matematike ili pokaže određenu fizičku pojavu. Šta tek reći za praktičnu nastavu gde studenti hemijskih fakulteta treba da nauče u praksi na koji način odgovorno da koriste određene hemikalije ili studenti medicinskih nauka kako da spasu ljudski život. Pojavljuje se i problem ne malog broja predavača, koji nisu spremni da koriste moderne internet tehnologije, i da se prilagode novonastaloj situaciji. Da bi se ovaj problem odstranio, potrebno je da se odredi još minimalno četiri nedelje za nadoknadu propuštene nastave i to sa početkom od najmanje nedelju dana nakon kraja vanrednog stanja. Takođe, potrebno je da se već od sledeće školske godine organizuje kurs iz modernih elektronskih metoda predavanja za sve predavače, koji će se ponavljti na svakih pet godina, kako bi svi bili spremni na ovakve situacije u narednom vremenskom periodu.
3. Dostupnost literature
Ova situacija je samo pokazala da problem dostupnosti literature jeste realan i da može da predstavlja ozbiljan problem za studente. Većina literature nije dostupna elektronskim putem. Skripte mogu da se nabave samo u skriptarnicama fakulteta, knjige iz predmeta samo u knjižarama, a knjige iz užih oblasti isključivo u bibliotekama. U stiuaciji kada je sve prethodno navedeno zatvoreno, ostaje nam samo da istražujemo po internetu i da se nadamo da je tekst koji smo našli na Vikipediji pisao neko stručan, a ne neki laik koji je želeo da doprinese korisnicima interneta svojim skromnim znanjem. Kako se ovakvi problemi ne bi ponovili, neophodno je da se obezbedi svim studentima mogućnost pristupa svoj predviđenoj literaturi putem studentskog servisa i digitalizovati sve stručne biblioteke, kako bi svi doktorandi, istraživači i naučnici mogli elektronskim putem da pristupe literaturi potrebnoj za radove koje pišu.
4. Održavanje predispitnih obaveza i ispita
Ozbiljnu problematiku ova situacija pravi za održavanje predispitnih obaveza i samih ispita. Zakon o visokom obrazovanju propisuje obavezu da svako polaganje predmeta obuhvata predispitne obaveze koje treba da nose između 30 i 70 poena. Uglavnom se to odnosi na kolokvijume, testove iseminarske radove. Za održavanje kolokvijuma i testova elektronskim putem postoji realna bojazan da će veliki broj studenata iskoristiti situaciju i da ih neće samostalno raditi. Ukoliko se ukinu kolokvijumi i testovi, to će velikom broju studenata otežati mogućnost da polože ispite i može se očekivati da će prolaznost iz predmeta, u tom slučaju, biti minimalna. Za seminarske radove postoji mogućnost, ali se ponovo treba nadovezati na prethodnu tačku i napomenuti da za veliki broj stručnih oblasti nema litarature u elektronskom obliku. Verujem da je najbolje rešenje da se organizuje jedna kolokvijumska nedelja u kojoj bi se održala većina kolokvijuma, i to barem 3 nedelje nakon kraja vanrednog stanja, a da se sve predispitne obaveze iz svakog predmeta svedu na jednu i održe u toj kolokvijumskoj nedelji ili kasnije tokom školske godine. Takođe bih dao predavačima mogućnost da predstojeće predispitne obaveze ukinu ukoliko smatraju da je to u interesu studenata. Za sve studente koji nisu bili u mogućnosti da polože predispitne obaveze tokom vanrednog stanja ili sakupe dovoljan broj poena na njima, potrebno je da se za vreme ove kolokvijumske nedelje uvede termin u kom bi mogli taj broj poena da nadoknade.
Planirani datumi za organizaciju ispitnih rokova mogu praviti još veći problem. Primera radi, Statut Univerziteta u Beogradu propisuje da je za ispitne rokove predviđeno 12 nedelja u toku jedne školske godine. Ako su fakulteti održali jedan ili dva ispitna roka pre uvođenja vanrednog stanja i na to utrošili dve do četiri nedelje, to znači da im ostaje osam do 10 nedelja da organizuju četiri ili pet ispitnih rokova, a sve to je potrebno da se završi do 1. oktobra 2020. godine. Velika je bojazan da će krajnje rešenje biti ili smanjivanje vremenskog perioda za održavanje preostalih rokova ili njihovo održavanje u dva meseca, gde će studenti morati da polože po 10 ispita u ta dva meseca bez dana pauze da se odmore i razbistre glavu. Veoma je bitno da se predstojeći ispitni rokovi pravilno rasporede i da se studentima ostavi mogućnost da između svaka dva para uzastopnih rokova postoji pauza od barem dve nedelje.
Takođe, ispitni rokovi treba da počnu najranije šest nedelja od kraja vanrednog stanja. Kako postoji opasnost da fakulteti ne uspeju da završe sve aktivnosti do 1. oktobra, potrebno je da se školska godina produži do 15. oktobra.
5. Studentski domovi
Iako se iseljavanje studenata iz studentskih domova vrlo neslavno završilo, treba razmatrati kako i na koji način vratiti studente u studentske domove kada se završi vanredno stanje, a da im se ostavi dovoljno vremena da se prilagode normalizaciji stanja i pripreme za fakultetske aktivnosti. Iz tog razloga je potrebno da im se obezbedi minimalno nedelju dana od kraja vanrednog stanja, kako bi se uselili u domove i pripremili. Kako studenti nisu koristili smeštaj tokom ovog perioda i biće potrebno najmanje mesec dana da im se finansijsko stanje normalizuje, potrebno je da Republika Srbija donira sumu novca studentskim domovima da nesmetano funkcionišu u ovom periodu i da se studenti za te mesece oslobode plaćanja studentskih domova.
Postavlja se pitanje da li će Ministarstvo nadležno za obrazovanje osmisliti model kako da izađe u susret studentima i oslobodi ih plaćanja troškova obrazovanja dokle god se ne normalizuje njihovo finansijsko stanje. Da li će to isto Ministarstvo dati fakultetima potrebne finansije da isplate dolazeće plate, jer, ipak, većina fakulteta najveći deo primanja ima preko sopstvenih sredstava, tj. školarina? Da li će organizovati kalendar aktivnosti koji će biti u interesu studenata ili će, ipak, studenti ponovo biti poslednja rupa na svirali i moraće, kao i uvek, sami da se snađu i osmisle način da prežive i ovu školsku godinu? Nama ostaje samo da se nadamo da će nadležni imati na umu probleme studenata i da će uspeti da osmisle ili usvoje gore predloženi koncept koji će odgovarati i studentima i predavačima, kako bismo uspešno završili ovu školsku godinu i kako bi se sledeća školska godina odvijala u normalnim okolnostima.
Autor: David Cvekić, predsednik Demokratske omladine Beograd
