Iako brojni stručnjaci, ali i ljudi iz sveta politike, upozoravaju da nas pravi ekonomski udar očekuje od septembra, Narodna banka Srbije ne očekuje da na jesen dođe no novog talasa krize!
Kako navode, najteži ekonomski efekti krize izazvane epidemijom korona virusa su za nama. Najveću štetu privredna aktivnost je pretrpela u aprilu, nakon čega se beleži oporavak, tvrde iz NBS. Ipak, poručuju i da je NBS spremna da preduzme dodatne mere i aktivnosti, ukoliko se pokaže da tok pandemije iziskuje nove mere podrške privredi i građanima.
Šta su nam još odgovorili iz Narodne banke Srbije po pitanju ekonomskih izazova uzrokovanih epidemijom, pročitajte u nastavku.
Gerila: Koliko su realne tvrdnje o ekonomskoj krizi na jesen u Srbiji i šta vi kao Narodna banka preduzimate u cilju ublažavanja posledica te krize?
NBS: Gotovo je izvesno da su se najveći ekonomski efekti krize izazvane pandemijom virusa korona u Srbiji, kao i u drugim evropskim zemljama, osetili u aprilu, a da je sa postepenim otvaranjem ekonomija i popuštanjem mera za zdravstvenu zaštitu ljudi od maja usledio oporavak privredne aktivnosti, koji će biti nastavljen u narednom periodu, potpomognut znatnim monetarnim i fiskalnim podsticajima. Štaviše, industrijska proizvodnja i trgovina oporavile su se u maju iznad naših očekivanja, a najverovatnije će i poljoprivredna sezona biti nadprosečna, što je važno ako se ima u vidu da tražnja za hranom na globalnom nivou nije smanjena, za razliku od tražnje za drugim dobrima. Takođe, vodeći pokazatelji ekonomske aktivnosti u junu i za zonu evra i za Srbiju ukazuju na dalji oporavak.
Tok pandemije u narednom periodu je teško proceniti, a ponovno globalno širenje virusa predstavlja rizik za oporavak svetske ekonomije, pa samim tim i za potpuni oporavak naše ekonomije. Ipak, imajući u vidu da su najteži ekonomski efekti krize za nama, ne očekujemo da dođe do novog talasa ekonomske krize na jesen. Međutim, važno je naglasiti da je Narodna banka Srbije spremna da preduzme dodatne mere i aktivnosti, ukoliko se pokaže da tok pandemije iziskuje nove mere podrške privredi i građanima.
Podsećanja radi, u borbi sa pandemijom Narodna banka Srbi je do sada preduzela značajne mere i aktivnosti. Referentna kamatna stopa, koja trenutno iznosi 1,25%, smanjena je za 100 baznih poena u odnosu na period pre izbijanja pandemije (sa 2,25 odsto na 1,25 odsto). Takođe, Narodna banka Srbije je obezbedila dodatnu likvidnost bankarskom sektoru organizovanjem direktnih repo operacija i aukcija bilateralne kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti, kao i svop aukcija kupovine deviza. Na taj način je obezbeđeno nesmetano funkcionisanje kamatnog i kreditnog kanala i pružena podrška daljem kreditiranju privrede i građana. Pored toga, sredinom marta omogućen je moratorijum na otplatu kreditnih obaveza i obaveza po osnovu lizinga u trajanju od 90 dana, za klijente koji to žele. Dodatno, banke su izmenama propisa podstaknute i da klijentima ponude produženje rokova otplate gotovinskih, potrošačkih i ostalih kredita (osim stambenih kredita i minusa po tekućem računu) za dve godine, u odnosu na trenutno važeći režim rokova otplate. Ne manje važno, Narodna banka omogućila je bankama da dinarski krediti privredi koji se odobravaju u okviru garantne šeme budu jeftiniji, što bi trebalo da podstakne tražnju preduzeća za kreditima i da ujedno ima pozitivan efekat na brži rast bruto domaćeg proizvoda, odnosno oporavak ekonomije u kratkom roku. Na ovaj način, svim preduzetim aktivnostima, Narodna banka Srbije direktno podstiče očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, kao i rast raspoloživog dohotka i na taj način utiče na ubrzanje ekonomskog oporavka.
Na kraju, želimo da naglasimo da smatramo da monetarna politika i javne finansije imaju kapacitet da se izbore sa ovom krizom, bez ugrožavanja cenovne stabilnosti i drugih pokazatelja makroekonomske stabilnosti, a da su opsežne mere podrške realnom sektoru mogle biti primenjene zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti i odgovornoj ekonomskoj politici koja je vođena u prethodnih osam godina.
Gerila: Na društvenim mrežama su se pojavile fotografije novčanica koje su, kako izgleda, masovno štampane, što mnogi povezuju sa inflacijom 1993. godine. Da li je to tačna informacija i ukoliko jeste kolike su realne šanse za ponovnu inflaciju?
NBS: Navodi da Narodna banka Srbije „masovno štampa“ novčanice i da bi to moglo da izazove rast inflacije potpuno su neosnovani.
Naglašavamo da je štampanje pojedinih apoena novčanica uobičajen posao jer se novčanice troše, habaju i moraju se s vremenom zameniti novim, ali po pravilima koja važe za sve monetarno uređene zemlje. Dakle, činjenica da se u opticaju mogu pronaći određene količine novih novčanica posledica je istovremenog procesa isplata kvalitetnog novca, i obrade i povlačenja iz opticaja novčanica nepodobnih za opticaj.
Jedna od osnovnih funkcija i obaveza Narodne banke Srbije jeste da obezbedi adekvatan obim, kvaliteta i apoensku strukturu novčanica u opticaju. Narodna banka Srbije utvrđuje godišnji plan (po obimu i apoenskoj strukturi) za dodatnu izradu novčanica, radi zadovoljavanja redovnih potreba gotovinskog platnog prometa, radi zamene novčanica nepodobnih za opticaj i za rezervu u trezorima do narednog ciklusa dodatne izrade novčanica. Proces povlačenja iz opticaja i zamene novčanica nepodobnih za opticaj je kontinuiran.
Važno je naglasiti da izrada novčanica radi zadovoljenja potreba gotovinskog platnog prometa i zamene novčanica nepodobnih za opticaj ne dovodi do rasta inflacije. Takođe, posebno ističemo da u narednom periodu ne očekujemo jačanje inflatornih pritisaka. Inflacija, prema poslednjim raspoloživim podacima za jun, na međugodišnjem nivou iznosi 1,6%, a prema našim projekcijama iz maja, oko tog nivoa će se kretati i u ovoj i narednoj godini, odnosno u donjoj polovini ciljanog raspona od 3±1,5%.
Gerila: Kako biste vi kao Narodna banka savetovali pojedinca da zaštiti porodicu od moguće ekonomske krize i kako da štedi u narednom periodu?
NBS: Aktuelna kretanja u vezi sa pandemijom korona virusa otvaraju pitanja njenog trajanja i posledica, ne samo sa aspekta zdravstvene krize, već i šire, u pogledu ekonomskih efekata na privredu i građane.
U uslovima pojačane neizvesnosti, posebno je važno donositi racionalne odluke u pogledu ulaganja i zaduživanja, na osnovu informacija kojima se raspolaže shodno datim okolnostima.
Upravo u periodima krize dolazi do izražaja značaj štednje koja je, shodno individualnim mogućnostima, akumulirana u periodima stabilnosti i prosperiteta, da bi se u turbulentnim vremenima iskoristila kao „zlatna rezerva“ za prevazilaženje privremenih poteškoća. Narodna banka Srbije redovno ukazuje na značaj štednje. I pored svetske ekonomske krize i neizvesnosti izazvane virusom korona, u uslovima ostvarene makroekonomske stabilnosti, zahvaljujući pre svega održanoj stabilnosti cena i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, visokom nivou deviznih rezervi, smanjenju problematičnih kredita i fiskalnoj konsolidaciji, ali i merama koje je NBS u saradnji sa Vladom RS do sada preduzimala u cilju borbe protiv virusa korona, štednja je nastavila da raste dostižući nove rekordne iznose, pri čemu i dalje brže raste štednja u dinarima. Dinarska štednja je u periodu od juna 2013. godine do juna 2020. godine povećana preko četiri puta i polovinom 2020. godine dostigla je rekordnih 85,3 mlrd dinara, dok je rast devizne štednje nešto umereniji, ali konstantan – sa 8,4 milijarde evra u junu 2013. godine na 11,0 milijardi evra u junu 2020. godine. Ovi podaci o nepobitnom rastu štednje, uprkos smanjenju kamatnih stopa, pokazuju da stanovništvo ima poverenje u stabilnost domaće valute i sigurnost domaćeg finansijskog sistema, kao i da su se sve do sada donete odluke u pogledu očuvanja stabilnosti i sigurnosti finansijskog sistema pokazale opravdanim.
Neposredno po izbijanju krize izazvane virusom COVID-19, NBS je donela set mera i time dala jasan signal finansijskom tržištu, privredi i građanima da će pružiti punu podršku domaćem finansijskom i celokupnom ekonomskom sistemu kako bi posledice širenja virusa bile svedene na minimum.
Smanjenjem referentne kamatne stope, ubrizgavanjem dodatne dinarske i devizne likvidnosti po povoljnim kamatnim stopama, obezbeđenjem nesmetanog funkcionisanja sekundarnog tržišta dinarskih hartija od vrednosti, očuvanjem stabilnosti domaće valute, obezbeđenjem preventivne devizne linije sa ECB i drugim merama monetarne politike, sačuvane su monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.
Ono što je dodatno važno sa aspekta građana je da je NBS u cilju zaštite stabilnosti i olakšanja položaja građana i privrede, uzimajući u obzir potencijalne poteškoće u otplati obaveza, propisala dozvoljeno odlaganje otplate obaveza dužnika (moratorijum) na period od 90 dana od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije. Osim toga, Izvršni odbor NBS je doneo odluku koja će omogućiti da banke odobravaju dinarske kredite u okviru Garantne šeme Republike Srbije po još povoljnijim uslovima. Očekujemo da ova mera dodatno podstakne kreditnu aktivnost banaka i doprinese oporavku ekonomije u kratkom roku i očuvanju zaposlenosti.
