Poslednjih meseci centar političkih zbivanja u Srbiji nije Beograd – već Niš! Grad na Nišavi, inače treći po veličini u našoj zemlji, nije navikao da ovoliko dugo bude u centru zbivanja (bilo ekonomskih, bilo političkih), ali izgleda da Nišlijama neće preostati ništa drugo nego da se što pre naviknu na ovu situaciju. Jer, osim prašine oko lokalnih izbora u pet opština tokom decembra, poslednjih nekoliko meseci konstanto se piše i priča gotovo samo o Nišu.
Više pažnje posvećuje se paljenju automobila i ratu koji traje između lokalnih čelnika SNS – a i tamošnjih struja u toj kriminalnoj organizaciji. Ne tako često, ali ništa manje upadljivo, piše se i o ruskom humanitarnom centru, koji se nalazi na Niškom aerodromu. Debata i dalje traje – humanitarni ili špijunski centar?
Zapadne diplomate pritiskaju Vučića i kompaniju da se odreknu ovog centra, smatrajući ga špijunskim. Sa druge strane, najglasniji ruski “advokat” u domaćoj javnosti je Nenad Popović, zvanično ministar bez portfelja u Vladi. Međutim to ga nije sprečilo da sam sebi dodeli “porfelj Rusije” i otvoreno zagovara interese ove zemlje u Srbiji. Uz bok mu je i Miroslav Lazanski, nekada poznat kao vojni analitičar i novinar, a danas kao poslanik vladajuće većine. Ukoliko Rusi zatvore ovaj centar, tvrdio je pre nekoliko meseci – preti nam katastrofa!
Sa druge strane, u Vladi nema toliko glasnih zagovornika druge struje, one prozapadne. Međutim, tu se izdvajaju dve ličnosti – premijerka Ana Brnabić i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. Mihajlović je odavno poznata kao neko ko je u ovoj Vladi bliži zapadu, dok je na istom talasu i premijerka Brnabić. Sećamo se kako je posle svoje izjave da će Srbija “između Rusije i EU, uvek izabrati EU”, morala da ide na noge ruskom ambasdoru i nosi stenograme svog intervjua. Sigurno da takvo poniženjene nije mogla da zaboravi i da joj od tada Rusi nisu baš dragi.
Dve najmoćnije žene u Vladi su u ovoj situaciji na istoj talasnoj dužini, a pored Ane, koja se trudi da se ne meša mnogo u svoj posao, tu je možda Zorana čak i jači igrač, jer je poznato da nju šef Aca ne može tako lako da obuzda.
Situacija sa Humanitarnim centrom u Nišu je u fokusu javnosti još od kako je on osnovan, tako da će morati da se rešava u toku ove godine. Može da se desi da aktuelna vlast ne izdrži taj test i da upravo to bude tačka posle koje će se ići na vanredne izbore.
Pored svih ostalih pitanja ovo možda ne deluje tako ozbiljno, ali ako razmislimo malo, lako možemo da shvatimo da se u Nišu prelamaju interesi koji nadilaze granice Srbije. I da i Rusi i Amerikanci u srpskoj vladi imaju “svoje ljude”. Ostaje samo još da se vidi ko će na kraju nadjačati.
