Svako ko je ikada vadio bilo kakvu potvrdu kod državnog lekara u Srbiji zna kako se ovaj Beograđanin osećao!
Na adresu redakcije portala Dnevno.rs stigla je interesantna, pomalo bizarna, duhovita i (tragi)komična ispovest jednog Beograđanina koju je ovih dana morao da vadi potvrdu iz zdravstvene institucije. Njegovu priču prenosimo vam u celosti:
“Usled depresije, protiv koje se borim godinama unazad, bilo mi je potrebno izvesno uverenje da bih rešio jedno administrativno pitanje. Upustio sam se u avanturu nabavljanja istog, ne znanjući šta me čeka.
Na moju veliku žalost, saopšteno mi je da izveštaj mog privatnog psihologa nije dovoljno autoritativan dokument za administrativnu upravu i da je neophodno uverenje koje će mi dati državni doktor specijalista, u ovom slučaju psihijatar, iz državne institucije. Zaputio sam se u jednu takvu i započeo operaciju, koja poput Beograda na vodi, ima bezbroj faza. Tada započinje moja prva, takozvana A1 faza iliti faza kako-proći-zlu-sestru-Cicu.
Državna ustanova i sestra Cica
Ulazim u sumornu zgradu, velelepne spoljašnjosti sa dvostrukim stepeništem i veličanstvenom fasadom, koja ni malo ne odražava stanje u unutrašnjosti. Naime, u samom prizemlju nalazi se odeljenje za psihijatriju, gde nailazim na prvu problematičnu fazu A1 faze A1. Za odlazak kod psihijatra potreban je uput. Ovo saznanje dovodi nas do faze A2, nabavljanje uputa, i dalje početne A1- sestra Cica faze.
Odlazim na odeljenje opšte medicine, gde, blago rečeno, vlada potpuni haos. Nasuprot ulaza nalazi se Strašni sud u vidu medicinske sestre zadužene za prikupljanje zdravstvenih knjižica ili pružanja informacija bolesnim grešnicima. Duž zidova prostorije nalaze se klupe, na kojima sede šmrčući i kašljucajući oni koji čekaju da budu primljeni kod izabranog lekara ili prozvani kao neadekvatni za to, usled nedostatka, čuvenog, “jednog papira” – te nije overena knjižica, te nisu doneli karton, te njihov izabrani lekar danas ne prima, te nisu hitan slučaj…
Bojažljivo prilazim pultu, za kojim poput Kerbera, sedi sestra.
– Da?
– Dobar dan, ja sam taj i taj, moj izabrani lekar je taj i taj, da li bi mogao da me primi?
– Pregled ili uput?
– Uput za psihijatriju
– Aha, to nije hitno, dođi drugi put, danas je gužva.
Kako znam šta je klinička depresija i vrlo dobro znam da i te kako može da bude hitno, odgovaram joj da bih ipak voleo da danas budem primljen.
Nakon dubokog i otežanog uzdaha, bezvoljno uzima moja dokumenta i stavlja ih na poveću gomilu tako da i ja zauzimam svoje mesto na klupi i čekam svoju strašnu presudu – Hoće li me primiti doktor ili nešto nemam?
U tom trenutku uočio sam krajnje nesvakidašnju pojavu u vidu dva Afroamerikanca u uglu prostorije kako se tiho domunđavaju. Jedan od njih, nazovimo ga mister MBongo, biva prozvan i krajnje zbunjeno odlazi do šaltera.
Odjednom, u prostoriju ulazi zajapureni devojčurak i zbrda-zdola objašnjava da se neki mladić u prizemlju onesvestio.
Sestra Cica zove sestru Cecu iz prizemlja (ili još adekvatnije podzemlja) da proveri je li to tako kao što devojka kaže ili je po sredi neka lukava varka. Sestra Ceca potvrđuje. Orao jeste pao. Sestra Cica onda zove doktorku Micu, koja je, avaj, na pauzi. Nemajući kud, sestra Cica zove doktorku Jecu. Ona se ne odaziva. Duboko uzdahnuvši sestra Cica odlazi u odaje doktorke Jece i nakon nekoliko napetih minuta, krajnje bezvoljno, vukući svoje bele klompe doktorka Jeca kreće na dalek put s prvog sprata do prizemlja gde je orao možda i umro, u zgradi punoj lekara. Doktorka Jeca čeka lift.
Sestra Cica, vraća se za svoj pult gde i dalje stoji zbunjeni mister Mbongo koji je počinio najstrašniji greh od svih. Mbongo, naime, ne govori serbski jezik, kojim najstariji sveti srpski narod govori. Sestra Cica ga gleda kao da bi želela najradije da se Mbongo dematerijalizuje.
Rukama i nogama, uz tečno korišćenje nekog indijsko-srpsko-rusko-engleskog objašnjava mu da mu fali jedan papir, i na kraju univerzalnim znakom zvanim – vraćanje zdravstvene knjižice uspešno mu stavlja do znanja da neće biti primljen. Mbongo ne reaguje dobro na to.
Ko je pobedio u obračunu Cica vs Mbongo nisam saznao jer sam u tom trenutku prozvan i nekim čudom primljen kod mog izabranog doktora Pere, čime je okončana A1 faza i uspešno izbegnuta sestra Cica.
A2 faza – nabavljanje uputa
Iznosim doktoru problem, i tražim uput za psihijatriju. On me mrko gleda, misli lažem, a i da ne lažem, jaka stvar, depresija, “to može svako”. Kako sam se već zalaufćao sa realizacijom prethodnih faza, doktor Pera mi daje uput, i dolazimo do faze A3, gde dolazi do zastoja sa radovima – prvi slobodan termin kod psihijatra je tek za 10 dana.
Nakon 10 dana, vraćam se u istu zgradu, misleći da sam odležao svoje vreme i da je stvar praktično gotova. Dolazi do potpune obustave radova. Psihijatar mi ne veruje na reč, i kaže ne daje uverenje za na lepe oči. Zahteva da donesem dokaz o mom dosadašnjem lečenju od mog privatnog psihologa.
Pomišljam da bar to nije nikakav problem. Međutim, kako to u životu obično biva, mom psihologu ni traga ni glasa. Ne javlja se.
U očaju odlazim u privatnu kliniku. Za poveću sumu novca napokon dobijam uverenje. Znatno olakšanog novčanika izlazim iz privatne klinike sa visokim tavanicama i kristalnim lusterima, finansirane iz novčanika nesrećnih ljudi koji poput Mbonga nisu našli utehu u državnim ustanovama.
Zvoni mi telefon. Psiholog mi uz obrazloženje da je bio ovde ili onde saopštava da će mi napisati sve što je potrebno za doktorku iz državne ustanove i da sam džabe trećinu svoje plate potrošio pre 10 minuta na papir koji mi je izdala privatna doktorka.
Opremljen svim papirima ovog sveta ponovo odlazim kod državne doktorke i dobijam potrebno uverenje čime okončavam A3 fazu, i u trci sa rokovima otpočinjem fazu A4 takođe poznatu i kao – A3 fazu mora da overi izabrani lekar.
Ponovni susret sa Cicom, ovoga puta nisam spreman, i Cica poentira i proglašava me neadekvatnim odnosno – tvoj izabrani lekar petkom ne prima, onda ide vikend, dođi u ponedeljak.
Za vikend dobavljam informaciju da je moj doktor Pera išao sa doktorkom Gagom u školu, koja je sasvim slučajno jako dobra drugarica moje majke.
Naoružan tim saznanjem odlazim u ponedeljak i o tome obaveštavam doktora Peru. Mister Hajd postaje Doktor Džekil, Hulk se pretvara u Brus Benera i odjednom doktor Pera, uz svu ljubaznost ovog sveta mi izdaje konačan papir.
A17 faza – mojim krvavo zarađenim uverenjem napokon rešavam administrativni problem.
(Izvor: Dnevno.rs)
